Olakšanje od stresa — praktičan lek
Olakšanje od stresa — praktičan lek
„Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti“ (MATEJ 11:28).
1, 2. (a) Šta to Biblija sadrži što pomaže da se umanji preterani stres? (b) Koliko su Isusova učenja bila efikasna?
VEROVATNO bi se složio s tim da previše stresa škodi; on dovodi do velike psihičke teskobe. Biblija pokazuje da je ceo ljudski rod toliko opterećen da mnogi jedva čekaju olakšanje od današnjeg stresnog života (Rimljanima 8:20-22). Ali Pismo pokazuje i kako upravo sada možemo dobiti veliko olakšanje od takve teskobe. Ono dolazi tako što se sledi savet i primer jednog mladog čoveka koji je živeo pre 20 vekova. On je bio tesar, međutim, više je voleo ljude. Govorio je srcima ljudi, bavio se njihovim potrebama, pomažući slabima i pružajući utehu depresivnima. Štaviše, mnogima je pomogao da dostignu ono što su mogli u duhovnom pogledu. Tako su oni našli olakšanje od preteranog stresa, baš kao što i ti to možeš (Luka 4:16-21; 19:47, 48; Jovan 7:46).
2 Taj čovek, Isus iz Nazareta, nije se upravljao nekim prefinjenim znanjem koje su neki tražili u drevnom Rimu, Atini ili Aleksandriji. Pa ipak, njegova učenja su čuvena. Imala su jednu temu: vladavina putem koje će Bog uspešno vladati Zemljom. Isus je objasnio i osnovna načela po kojima treba živeti — načela koja su i danas stvarno vredna. Oni koji nauče i primenjuju ono čemu je Isus poučavao odmah imaju koristi, uključujući i olakšanje od preteranog stresa. Zar ne bi i ti to želeo?
3. Koji je veličanstveni poziv Isus uputio?
3 Možda ti se javljaju sumnje. ’Zar može neko ko je tako davno živeo uticati na moj život?‘ Pa, poslušaj sledeće Isusove privlačne reči: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše. Jer je moj jaram blag i moj teret je lak“ (Matej 11:28-30). Šta je time mislio? Osmotrimo neke detalje ovih reči i pogledajmo kako one vode ka olakšanju od nesnosnog stresa.
4. Kome je Isus govorio, i zašto je onima koji su ga slušali možda bilo teško da rade ono što se od njih tražilo?
4 Isus je govorio mnogima koji su očajnički pokušavali da postupaju po zakonu ali koji su bili ’opterećeni‘ zato što su jevrejske vođe učinile religiju tegobnom (Matej 23:4). Oni su se usredsredili na bezbrojna pravila za praktično sve aspekte života. Zar ti ne bi bilo stresno kada bi stalno slušao „ne smeš“ da radiš ovo ili ono? Za razliku od toga, ako bi ljudi slušali Isusov poziv to bi ih vodilo ka istini, pravednosti i ka boljem životu. Da, da bi se poznavao pravi Bog bilo je potrebno obratiti pažnju na Isusa Hrista, jer su ljudi u njemu mogli — i mogu — videti kakav je Jehova. Isus je rekao: „Ko je video mene, video je i Oca“ (Jovan 14:9).
Da li je tvoj život previše stresan?
5, 6. Kako se uslovi za rad i plate iz Isusovog vremena mogu uporediti s našim uslovima i platama?
5 Ovo može biti od interesa za tebe zato što te možda tvoj posao ili tvoja porodična situacija jako opterećuju. Ili možda druge odgovornosti deluju porazno. Ako je tako, onda si sličan onim iskrenim ljudima koje je Isus sretao i kojima je pomogao. Osmotri, recimo, problem zarađivanja za život. Danas se mnogi bore s tim, a tako je bilo i u Isusovo vreme.
6 Tada je radnik radio 12 sati dnevno, 6 dana u sedmici, obično za samo jedan denar za ceo dan (Matej 20:2-10). Koliko je to u odnosu na tvoju platu ili platu tvojih prijatelja? Teško je uporediti tadašnje plate s današnjim platama. Jedan način jeste da se osmotri kupovna moć, ono što se može kupiti za novac. Jedan izučavalac kaže da je u Isusovo vreme vekna hleba napravljena od četiri čaše brašna koštala otprilike jedan sat rada. Jedan drugi izučavalac kaže da je čaša dobrog vina koštala otprilike dva sata rada. Iz ovakvih detalja možeš videti da su ljudi tog vremena dugo i naporno radili da bi se izdržavali. Bili su im potrebni olakšanje i okrepa, kao i nama. Ako si zaposlen, možda osećaš da si pod pritiskom da još više radiš. Često ne nalazimo vremena da dobro promislimo pre nego što donesemo neke odluke. Možda ćeš priznati da čezneš za olakšanjem.
7. Kako su ljudi reagovali na Isusovu poruku?
7 Jasno je da bi Isusov poziv svima koji su „umorni i opterećeni“ bio najprivlačniji mnogim tadašnjim slušaocima (Matej 4:25; Marko 3:7, 8). I seti se da je Isus dodao jedno obećanje: „Ja ću vas okrepiti.“ To isto obećanje važi i danas. Ono se može primeniti na nas koji smo „umorni i opterećeni“. A može se primeniti i na nama drage osobe, čija je situacija umnogome slična.
8. Kako podizanje dece i starost doprinose stresu?
8 Ljude pritiskaju i druge stvari. Jedan veliki izazov je podizanje dece. Čak i biti dete može biti teško. Sve veći broj ljudi svih uzrasta suočavaju se sa zdravstvenim problemima mentalne i fizičke prirode. I premda ljudi možda duže žive, stariji imaju posebne probleme s kojima se moraju boriti, uprkos naprecima u medicini (Propovednik 12:3).
Pod jarmom
9, 10. Šta je jaram simbolizovao u drevna vremena, i zašto je Isus pozivao ljude da uzmu njegov jaram na sebe?
9 Da li si primetio da je prema rečima citiranim iz Mateja 11:28, 29 Isus rekao: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene.“ Tada se prosečan čovek mogao osećati kao da radi pod jarmom. Jaram je odvajkada simbol ropstva ili služenja (Postanje 27:40; Levitska 26:13; Ponovljeni zakoni 28:48). Mnogi tadašnji radnici na koje je Isus nailazio radili su s pravim jarmom na svojim ramenima i nosili teške terete. U zavisnosti od oblika jarma, on je mogao biti lak na vratu i ramenima ili je mogao žuljati. Možda je Isus izrađivao jarmove kao tesar, te je znao kako da oblikuje jaram koji je „blag“. Možda je delove koji se naslanjaju na vrat i ramena oblagao kožom ili tkaninom kako bi jaram bio što udobniji.
10 Kada je rekao „uzmite moj jaram na sebe“, Isus je sebe uporedio sa onim ko daje dobro izrađene jarmove koji će biti ’blagi‘ za radnikov vrat i ramena. Zato je Isus rekao: „Moj teret je lak.“ To je značilo da taj jaram nije bio neudoban, kao i to da posao nije bio ropski. Doduše, pozivajući svoje slušaoce da uzmu njegov jaram Isus nije nudio momentalno olakšanje od svih teških uslova koji su tada vladali. Pa ipak, drugačije gledište koje je izneo donelo bi znatnu okrepu. Olakšanje bi im donele i promene u načinu života i načinu obavljanja stvari. Što je još važnije, jasna i čvrsta nada bi im pomogla da im život bude manje stresan.
I ti možeš naći okrepu
11. Zašto Isus nije predlagao puku zamenu jarmova?
11 Zapazi, molimo te, da Isus nije govorio da će ljudi zameniti jedan jaram za drugi. Državom bi još uvek vladao Rim, kao što i današnje vladavine kontrolišu države u kojima žive hrišćani. Oporezivanje koje je Rim sprovodio u prvom veku ne bi prestalo. Ostali bi zdravstveni i ekonomski problemi. Nesavršenost i greh bi i dalje uticali na ljude. Pa ipak, mogli su dobiti okrepu ako bi usvojili Isusova učenja, kao što je i mi možemo dobiti.
12, 13. Šta je Isus naglasio da će doneti okrepu, i kako su neki reagovali?
12 Jedna važna primena Isusovog poređenja o jarmu postaje očigledna u pogledu dela stvaranja učenika. Nema sumnje da je Isusova glavna aktivnost bila poučavanje drugih, s naglaskom na Božje Kraljevstvo (Matej 4:23). Stoga, kada je rekao: „Uzmite moj jaram na sebe“, to bi sigurno uključivalo slediti njega u toj istoj aktivnosti. Izveštaji iz Jevanđelja pokazuju da je Isus pokrenuo iskrene ljude da promene svoje zanimanje, što je stvar od velikog značaja u životu mnogih. Seti se njegovog poziva Petru, Andriji, Jakovu i Jovu: „Pođite za mnom, i učiniću da postanete ribari ljudi“ (Marko 1:16-20). On je tim ribarima pokazao kako će biti zadovoljavajuće ako rade posao koji je on stavljao na prvo mesto u svom životu, čineći to pod njegovim vođstvom i uz njegovu pomoć.
13 Neki od Jevreja koji su ga slušali shvatili su smisao i primenili su to. Zamisli prizor na obali o kojem čitamo u Luki 5:1-11. Četiri ribara su radila celu noć, ali nisu ništa ulovili. Iznenada, njihove mreže su prepune! To nije bilo slučajno; to je bilo zahvaljujući Isusovoj intervenciji. Dok su gledali prema obali, videli su mnoštvo ljudi koje je bilo živo zainteresovano za Isusove pouke. To je pomoglo da se objasni ono što je Isus rekao toj četvorici: ’Odsada ćete loviti žive ljude.‘ Kakva je bila njihova reakcija? „Izvukoše čamce na kopno, ostaviše sve i pođoše za njim.“
14. (a) Kako danas možemo naći okrepu? (b) Koju je okrepljujuću dobru vest objavljivao Isus?
14 U osnovi, ti možeš slično reagovati. Delo poučavanja ljudi biblijskoj istini još uvek je u toku. Oko šest miliona Jehovinih svedoka širom sveta prihvatilo je Isusov poziv da ’uzmu [njegov] jaram‘ na sebe; postali su ’ribari ljudi‘ (Matej 4:19). Neki su to učinili punovremenim pozivom; drugi to čine povremeno koliko god mogu. Svima je to okrepljujuće, tako da njihov život postaje manje stresan. U taj poziv spada da rade ono čemu se raduju, to jest da prenose drugima dobru vest — „dobru vest o kraljevstvu“ (Matej 4:23). Uvek je zadovoljstvo preneti neku dobru vest, ali to je naročito slučaj s ovom dobrom vešću. Biblija ima osnovni materijal koji nam je potreban da bismo mnoge uverili da mogu voditi manje stresan život (2. Timoteju 3:16, 17).
15. Kako možeš izvući korist iz Isusovih učenja o životu?
15 Čak i ljudi koji su tek počeli da uče o Božjem Kraljevstvu do izvesne mere izvlače korist iz Isusovih učenja o tome kako živeti. Mnogi mogu iskreno reći da su ih Isusova učenja okrepila i pomogla im da potpuno promene svoj život. To možeš utvrditi za sebe ako ispitaš neka od životnih načela koja su izložena u izveštajima o Isusovom životu i njegovoj službi, naročito u jevanđeljima koja su napisali Matej, Marko i Luka.
Put ka okrepi
16, 17. (a) Gde možeš naći neka Isusova ključna učenja? (b) Šta je potrebno da bi našao okrepu putem primene Isusovih učenja?
16 U proleće 31. n. e., Isus je održao jedan govor koji je do dan-danas čuven. Obično se naziva Propoved na gori. Zabeležen je u Mateju, u poglavljima od 5 do 7 i u 6. poglavlju Luke, i on sažima mnoga njegova učenja. Ostala Isusova učenja možeš naći na drugim mestima u Jevanđeljima. Veliki deo onoga što je rekao samo je po sebi jasno, iako primena toga može biti izazovna. Zašto ne bi pažljivo pročitao ta poglavlja duboko razmišljajući o pročitanom? Dozvoli da moć njegovih ideja utiče na tvoje razmišljanje i stavove.
17 Jasno je da se Isusova učenja mogu klasifikovati na različite načine. Hajde da izdvojimo ključna učenja tako da bude po jedno za svaki dan u mesecu, s ciljem da ih primeniš u svom životu. Kako? Pa, nemoj brzo preći preko njih. Seti se bogatog vladara koji je pitao Isusa Hrista: „Šta moram da radim da nasledim večni život?“ Kada je Isus ponovio glavne zahteve Božjeg Zakona, ovaj čovek je odgovorio da ih već ispunjava. Ipak, shvatao je da je potrebno još više. Isus ga je pozvao da uloži veći napor u primeni Božjih načela na praktične načine, da bude aktivan učenik. Taj čovek očigledno nije bio spreman da ide toliko daleko (Luka 18:18-23). Dakle, onaj ko danas želi da prihvati Isusova učenja mora upamtiti da nije isto slagati se s njima i aktivno ih prigrliti, te tako smanjiti stres.
18. Prikaži kako možeš korisno upotrebiti propratni okvir.
18 Za početak osmatranja i primenjivanja Isusovih učenja, pogledaj 1. tačku u propratnom okviru. Ona ukazuje na Mateja 5:3-9. Istina, svi bismo mogli provesti dosta vremena razmišljajući o divnim savetima izloženim u ovim stihovima. Međutim, kada pogledaš na sve njih skupa, šta zaključuješ o stavu? Ako zaista želiš prebroditi posledice prevelikog stresa u svom životu, šta će ti pomoći? Kako možeš popraviti svoju situaciju ako više obratiš pažnju na duhovne stvari, dozvoljavajući da ti one više okupiraju misli? Postoji li nešto u životu čemu bi trebalo da pridaješ manje važnosti, kako bi poklonio više pažnje duhovnim stvarima? Ako tako uradiš, to će doprineti tvojoj sadašnjoj sreći.
19. Šta možeš uraditi da bi stekao dodatni uvid i razumevanje?
19 A sada kreni jedan korak dalje. Zašto ove stihove ne osmotriš s još nekim Božjim slugom, možda svojim bračnim drugom, bliskim rođakom ili nekim prijateljem? (Poslovice 18:24; 20:5). Imaj na umu to da je onaj bogati vladar pitao nekoga — Isusa — o važnoj stvari. Reakcija je mogla povećati njegove izglede na sreću i večni život. Suobožavalac s kojim osmatraš ove stihove neće biti jednak Isusu; pa ipak, razgovor o Isusovim učenjima oboma će vam koristiti. Gledaj da to uradiš što pre.
20, 21. Koji program možeš slediti da bi usvojio Isusova učenja, i kako možeš proceniti svoj napredak?
20 Pogledaj još jednom propratni okvir „Učenja koja će ti pomoći“. Ova učenja su grupisana tako da imaš bar jedno učenje dnevno za razmatranje. Najpre možeš pročitati šta je Isus imao da kaže u navedenim stihovima. Zatim razmišljaj o njegovim rečima. Porazmisli kako ih možeš primeniti u životu. Ako misliš da to već radiš, razmisli malo da bi video šta još možeš učiniti da bi živeo po tom Božjem učenju. Postupaj po njemu tokom tog dana. Ako ti je teško da ga razumeš ili da vidiš kako ga možeš primeniti, utroši još jedan dan na njega. Međutim, zadrži na umu da ne moraš ovladati njime pre nego što pređeš dalje. Sledećeg dana možeš osmotriti još jedno učenje. Na kraju sedmice možeš napraviti pregled toga koliko si bio uspešan u usvajanju četiri ili pet Isusovih učenja. Druge sedmice dodaj više, dan po dan. Nemoj se obeshrabriti ako vidiš da si propustio da primeniš neko učenje. To će doživeti svaki hrišćanin (2. Letopisa 6:36; Psalam 130:3; Propovednik 7:20; Jakov 3:8). Nastavi da primenjuješ ta učenja treće i četvrte sedmice.
21 Možda ćeš nakon otprilike mesec dana obraditi svaku od te 31 tačke. U svakom slučaju, kako ćeš se osećati posle toga? Zar nećeš biti malo srećniji, možda opušteniji? Čak i ako učiniš samo mali napredak, verovatno ćeš osećati da si manje pod stresom ili ćeš bar malo bolje vladati njime i imaćeš metodu kako da nastaviš dalje. Nemoj zaboraviti da ima puno drugih izvrsnih Isusovih učenja koja nisu na ovom spisku. Zašto ne potražiš neka od njih i ne probaš da ih primeniš? (Filipljanima 3:16).
22. Šta može biti rezultat sleđenja Isusovih učenja, i koji dodatni aspekt vredi osmotriti?
22 Možeš videti da je Isusov jaram, iako nije bez ikakve težine, zaista blag. Lak je teret njegovih učenja i toga da se bude njegov učenik. Nakon više od 60 godina ličnog iskustva, Isusov dragi prijatelj apostol Jovan došao je do ovog zaključka: „Ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jovanova 5:3). I ti se možeš u to uveriti. Što više primenjuješ Isusova učenja, to ćeš više ustanoviti da ono što danas čini da život bude jako stresan za mnoge neće biti tako stresno i za tebe. Videćeš da si pronašao veliko olakšanje (Psalam 34:8, DK). Pa ipak, postoji još jedan aspekt Isusovog blagog jarma koji treba da osmotriš. Isus je spomenuo i da je „blage naravi i ponizna srca“. Kako se to uklapa u naše učenje od Isusa i u oponašanje njegovog primera? To ćemo osmotriti u narednom članku (Matej 11:29).
Kako bi odgovorio?
• Zašto treba da se obratimo Isusu kada tražimo olakšanje od prevelikog stresa?
• Čega je jaram bio simbol, i zašto?
• Zašto je Isus pozvao ljude da uzmu njegov jaram?
• Kako ti možeš dobiti duhovnu okrepu?
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 14. strani]
Godišnji citat Jehovinih svedoka za 2002. biće: „Dođite k meni... i ja ću vas okrepiti“ (Matej 11:28).
[Okvir/Slika na stranama 12, 13]
Učenja koja će ti pomoći
Koje dobre stvari možeš naći u Mateju, u poglavljima od 5 do 7? U ovim poglavljima se nalaze učenja koja je Veliki Učitelj Isus izneo na jednom galilejskom obronku. Molimo da stihove koji su ovde navedeni pročitaš u svojoj Bibliji i da postaviš sebi pitanja u vezi s tim.
1. 5:3-9 Šta mi ovo govori o mom opštem stavu? Kako mogu da radim na tome da budem srećniji? Kako mogu pokloniti više pažnje svojim duhovnim potrebama?
2. 5:25, 26 Šta je bolje od oponašanja svadljivog duha koji je kod mnogih prisutan? (Luka 12:58, 59).
3. 5:27-30 Šta Isusove reči podvlače u vezi sa seksualnim fantazijama? Kako će izbegavanje toga doprineti mojoj sreći i unutrašnjem miru?
4. 5:38-42 Zašto treba da nastojim da izbegavam agresivnost koju ističe današnje društvo?
5. 5:43-48 Kako će mi koristiti ako bolje upoznam one na koje bih mogao gledati kao na neprijatelje? Kako će to verovatno uticati na smanjivanje ili uklanjanje napetosti?
6. 6:14, 15 Ako ponekad težim k tome da ne opraštam, da nije možda osnovni razlog zavist ili ozlojeđenost? Kako mogu to promeniti?
7. 6:16-18 Da li sam sklon da više brinem za spoljašnji izgled nego za to kakav sam iznutra? Na šta treba više da pazim?
8. 6:19-32 Do čega može doći ako sam previše zabrinut oko novca i poseda? O čemu je dobro da razmišljam da bih ostao uravnotežen u ovome?
9. 7:1-5 Kako se osećam kada sam među ljudima koji stalno osuđuju i kritikuju, i uvek nalaze neke mane? Zašto je dobro da izbegavam da budem takav?
10. 7:7-11 Ako je upornost dobra kada se molim Bogu, kako je to u drugim aspektima života? (Luka 11:5-13).
11. 7:12 Iako znam Zlatno pravilo, koliko često primenjujem ovaj savet u odnosima s drugima?
12. 7:24-27 Pošto sam direktno ja odgovoran za to kako usmeravam svoj život, kako se mogu bolje pripremiti za teškoće nalik olujama i nevolje nalik bujicama? Zašto o tome treba sada da mislim? (Luka 6:46-49).
Još neka učenja koja mogu osmotriti:
13. 8:2, 3 Kako ja mogu pokazivati saosećanje prema nevoljnima, kao što je to Isus često radio?
14. 9:9-38 Koliko u životu pokazujem milosrđe, i kako ga mogu još više pokazivati?
15. 12:19 Učeći iz ovog proročanstva o Isusu, da li težim ka tome da izbegavam svađalačka raspravljanja?
16. 12:20, 21 Koje dobro činim ako ne slomim druge bilo rečima bilo delima?
17. 12:34-37 O čemu uglavnom govorim? Znam da kada cedim pomorandžu izlazi sok od pomorandže; zašto onda treba da razmislim o tome šta sam iznutra, u srcu? (Marko 7:20-23).
18. 15:4-6 Šta iz Isusovih izjava vidim o ljubaznoj brizi za starije?
19. 19:13-15 Za šta je potrebno da izdvojim vreme?
20. 20:25-28 Zašto je beskorisno ispoljavati autoritet radi isticanja? Kako u tome mogu oponašati Isusa?
Dodatne misli koje je zabeležio Marko:
21. 4:24, 25 Koliko je važno kako se ophodim prema drugima?
22. 9:50 Ako je ono što kažem i uradim s dobrim ukusom, koje će dobro verovatno proisteći?
Na kraju, nekoliko učenja koja je zabeležio Luka:
23. 8:11, 14 Šta se na kraju može desiti ako dozvolim da brige, bogatstvo i uživanja vladaju mojim životom?
24. 9:1-6 Premda je Isus imao moć da leči bolesne, šta mu je bilo preče?
25. 9:52-56 Da li se brzo uvredim? Da li izbegavam duh osvetoljubivosti?
26. 9:62 Kako treba da gledam na svoju odgovornost da govorim o Božjem Kraljevstvu?
27. 10:29-37 Kako mogu dokazati da sam bližnji, a ne stranac?
28. 11:33-36 Koje bih promene mogao izvršiti da bi mi život bio jednostavniji?
29. 12:15 Koji odnos postoji između života i poseda?
30. 14:28-30 Ako uzmem vremena da pažljivo odvagnem odluke, šta bih mogao izbeći, i s kojim dobrim ishodom?
31. 16:10-12 Koje koristi mogu imati od vođenja besprekornog života?
[Slike na 10. strani]
Životospasavajuće delo pod Isusovim jarmom je okrepljujuće