Pitanja čitalaca

Kako jedna hrišćanska supruga može da uravnoteži lojalnost Bogu s podložnošću suprugu koji nije u veri, ako on učestvuje u aktivnostima tokom religioznog praznika?

Za to će joj biti potrebna mudrost i taktičnost. Ali ona čini dobro kada se trudi da uravnoteži te dve obaveze koje ima. Isus je u pogledu jedne slične situacije dao sledeći savet: „Vratite, dakle, cezaru cezarevo, a Bogu Božje“ (Matej 22:21). Istina, on je govorio o obavezama prema vlastima a hrišćanima je kasnije bilo rečeno da treba da budu podložni vlastima (Rimljanima 13:1). Ipak, njegov savet se može primeniti i na jednu ženu koja se trudi da uravnoteži svoje obaveze prema Bogu sa svojom biblijskom podložnošću svom suprugu, čak i ako on nije u veri.

Niko ko je upoznat s Biblijom neće poricati da ona ističe da su hrišćani najpre obavezni Svemoćnom Bogu, da mu uvek budu lojalni (Dela apostolska 5:29). Ipak, u mnogim situacijama pravi obožavalac može izaći u susret molbama ili zahtevima onoga koji nije u veri a ima autoritet, ne kršeći Božje uzvišene zakone.

Tri Jevrejina nam pružaju poučan primer koji nalazimo u 3. poglavlju Danila. Njihov pretpostavljeni, Navuhodonosor, naredio je da oni i drugi dođu u dolinu Duru. Shvativši da se planiralo nekakvo krivo obožavanje, tri Jevrejina su verovatno više volela da izbegnu da budu tamo. Možda je Danilo uspeo da nađe opravdanje, ali ova trojica nisu. a Povinovali su se do te  mere što su se pojavili tamo, ali oni ne bi — i nisu — učestvovali u bilo kakvom pogrešnom postupanju (Danilo 3:1-18).

Slično tome, kada se približi vreme nekih praznika, suprug koji nije u veri može zamoliti ili zahtevati od svoje supruge koja je hrišćanka da uradi nešto što bi ona rado izbegla. Razmotri neke primere: može joj reći da na dan koji će on i drugi slaviti kao praznik skuva neko jelo. Ili može zahtevati da porodica (uključujući i njegovu ženu) na taj dan odu kod njegove rodbine na obrok ili jednostavno da bi ih posetili. Ili čak pre praznika može reći svojoj ženi da mu, dok je u kupovini, mora kupiti nešto — hranu koja će se jesti na taj praznik, poklone, ili ukrasni papir i čestitke.

Opet, hrišćanka treba da bude odlučna da ne učestvuje u postupcima vezanim za krivo obožavanje, ali šta je sa ovakvim zahtevima? On je poglavar porodice, a Božja Reč kaže: „Žene, budite podložne svojim muževima, kao što dolikuje u Gospodu“ (Kološanima 3:18). Da li u ovakvim slučajevima ona može pokazati podložnost, a da u isto vreme bude lojalna Bogu? Ona mora odlučiti kako da uravnoteži poslušnost mužu sa onim što joj je najvažnije, a to je poslušnost Jehovi.

U drugim prilikama, muž je može zamoliti da pripremi neko jelo, bilo zbog toga što mu je to omiljeno jelo ili zbog toga što je navikao da ga jede određenog dana u godini. Ona će se potruditi da pokaže ljubav prema njemu i da prizna njegovo poglavarstvo. Da li ona to može da uradi čak i ako je on uputio taj zahtev zbog nekog praznika? Neke hrišćanke bi to uradile mirne savesti, jednostavno gledajući na to kao na normalan posao pripremanja svakodnevnog obroka. Naravno, nijedna lojalna hrišćanka neće tome pridavati bilo kakav praznični značaj, čak i ako njen muž hoće. Slično tome, on može zahtevati od nje da bude s njim kada posećuje svoju rodbinu u različitim prilikama svakog meseca ili godine. Da li ona može da uradi tako čak i ako je to na dan nekog praznika? Ili, da li će ona biti spremna da na njegov zahtev kupi neke stvari, bez prosuđivanja šta on namerava da uradi s tim što mu ona kupi dok kupuje i druge stvari?

Naravno, jedna hrišćanka treba da misli i na druge — o tome kako će to uticati na njih (Filipljanima 2:4). Ona će želeti da izbegne da ostavi bilo kakav utisak da je povezana s praznikom, baš kao što su tri Jevrejina možda više volela da ih drugi ne vide kako putuju u dolinu Duru. Stoga, ona bi taktično mogla pokušati da rezonuje s mužem kako bi saznala da li bi, iz obzira prema njenim osećanjima, sam mogao da obavi neke stvari koje su povezane s praznikom kako bi udovoljio ženi koja ga voli i poštuje. On bi mogao uvideti da je mudro da ne dovodi i sebe i nju u potencijalno neprijatnu situaciju ako ona odbije da učestvuje u običajima koji su vezani za krivu religiju. Da, miran razgovor pre toga može dovesti do miroljubivog rešenja (Poslovice 22:3).

Na kraju, verna hrišćanka mora da odvagne činjenice i onda da odluči šta da radi. Poslušnost Bogu mora doći na prvo mesto, baš kao što je to bilo kod trojice Jevrejina (1. Korinćanima 10:31). Ali s tim na umu, svaki hrišćanin mora odlučiti koje nekompromitujuće stvari može uraditi na zahtev nekoga ko ima autoritet u porodici ili u društvu.

[Fusnota]