„Učite od mene“
„Učite od mene“
„Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše“ (MATEJ 11:29).
1. Zašto učenje od Isusa može biti prijatno i obogaćujuće?
ISUS HRIST je uvek dobro razmišljao, poučavao i radio. Bio je kratko na Zemlji, ali je imao vrednu i zadovoljavajuću karijeru i ostao je srećan. Sakupio je učenike i poučio ih je kako da obožavaju Boga, kako da vole ljude i kako da pobede svet (Jovan 16:33). Ispunio je njihova srca nadom i „bacio [je] svetlo na život i neraspadljivost posredstvom dobre vesti“ (2. Timoteju 1:10). Ako ubrajaš sebe u njegove učenike, šta po tvom mišljenju znači biti učenik? Ako osmotrimo šta Isus kaže o učenicima, možemo naučiti kako da obogatimo svoj život. U to spada usvajanje njegovog gledišta i primenjivanje nekih temeljnih načela (Matej 10:24, 25; Luka 14:26, 27; Jovan 8:31, 32; 13:35; 15:8).
2, 3. (a) Šta znači biti Isusov učenik? (b) Zašto je važno da se pitamo: ’Čiji sam ja učenik?‘
2 Reč koja je u Hrišćanskim grčkim spisima prevedena sa „učenik“ u osnovi označava nekoga ko usmerava misli na nešto, to jest nekoga ko uči. Naš moto iz Mateja 11:29 ima jednu srodnu reč: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše.“ Da, učenik je onaj ko uči. Jevanđelja obično primenjuju reč „učenik“ na Isusove bliske sledbenike koji su putovali s njim dok je propovedao i koje je on poučavao. Neki ljudi su možda jednostavno prihvatili Isusova učenja, čak ih tajno sprovodili u delo (Luka 6:17; Jovan 19:38). Pisci jevanđeljâ takođe govore o ’učenicima Jovana [Krstitelja] i o farisejskim učenicima‘ (Marko 2:18). Pošto je Isus upozorio svoje sledbenike da se „čuvaju... farisejskog... učenja“, možemo se pitati: ’Čiji sam ja učenik?‘ (Matej 16:12).
3 Ako smo Isusovi učenici, ako učimo od njega, onda drugi treba da osećaju da su duhovno okrepljeni u našoj sredini. Oni treba da zapaze da smo postali blaži i ponizniji u srcu. Ako imamo odgovornosti upravljanja na poslu, ako smo roditelji ili imamo zaduženje da pastirimo u hrišćanskoj skupštini, da li oni za koje smo zaduženi osećaju da se prema njima ophodimo onako kako se Isus ophodio prema onima za koje je on bio zadužen?
Kako se Isus ophodio prema ljudima
4, 5. (a) Zašto nije teško znati kako se Isus ophodio prema ljudima koji su imali probleme? (b) Šta je Isus doživeo kada je večerao u kući jednog fariseja?
4 Potrebno je da znamo kako se Isus ophodio prema ljudima, naročito prema onima koji su imali ozbiljne probleme. To ne bi trebalo da je teško naučiti; u Bibliji se nalaze mnogi izveštaji o Isusovim susretima s drugima, od kojih su neki bili u nevolji. Zapazimo takođe i način na koji su se religiozne vođe, a naročito fariseji, ophodili prema ljudima sa sličnim problemima. Suprotnost će biti poučna.
5 Godine 31. n. e., dok je Isus bio na propovedničkom proputovanju po Galileji, „jedan farisej stade ga moliti da ruča s njim“. Isus nije imao ništa protiv toga da prihvati taj poziv. „Zato on uđe u farisejevu kuću i opruži se za stolom. I gle, jedna žena koja u gradu beše poznata kao grešnica dozna da je on na obroku kod fariseja, te donese alabastarsku bočicu mirisnog ulja, i smestivši se iza kod njegovih nogu, sva uplakana poče da mu kvasi noge suzama i da ih briše svojom kosom. Nežno mu je ljubila noge i mazala ih mirisnim uljem“ (Luka 7:36-38).
6. Kako je žena koja je „grešnica“ mogla da bude u farisejevoj kući?
6 Možeš li to da zamisliš? Jedno referalno delo tvrdi sledeće: „Ova žena (stih 37) je iskoristila društvene običaje koji su dozvoljavali da siromasi dođu na ovakvu gozbu kako bi dobili nešto od onoga što ostane.“ Time bi se moglo objasniti kako je neko mogao da uđe nepozvan. Možda je bilo i drugih koji su se nadali da će pabirčiti nakon što se završi obrok. Međutim, ponašanje ove žene je bilo neuobičajeno. Ona nije posmatrala iz prikrajka, čekajući da se završi večera. Nije imala baš sjajnu reputaciju, jer je bila poznata „grešnica“, tako da je Isus rekao da zna njene ’grehe, iako ih je bilo mnogo‘ (Luka 7:47).
7, 8. (a) Kako bismo mi možda reagovali u okolnostima koje su opisane u Luki 7:36-38? (b) Kako je Simon reagovao?
7 Zamisli da si tada živeo i da si bio na Isusovom mestu. Kako bi reagovao? Da li bi se osećao neprijatno dok bi ti se ova žena približavala? Kako bi takva situacija delovala na tebe? (Luka 7:45). Da li bi se zaprepastio, užasnuo?
8 Da si bio među drugim gostima, da li bi pomalo razmišljao kao taj farisej Simon? „Kad to vide farisej koji ga pozva, reče u sebi: ’Da je ovaj čovek prorok, znao bi ko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica‘“ (Luka 7:39). Za razliku od njega, Isus je bio čovek s dubokim saosećanjem. On je razumeo nevolju ove žene i osećao je njenu muku. Ne kaže nam se kako je ona započela takav grešan život. Ako je zaista bila prostitutka, ljudi iz grada, predani Jevreji, očigledno joj nisu pomogli.
9. Kako je Isus reagovao, i s kojim mogućim rezultatom?
9 Ali Isus je želeo da joj pomogne. Rekao joj je: „Oprošteni su ti gresi.“ Zatim je dodao: „Tvoja vera te je spasla; idi s mirom“ (Luka 7:48-50). Ovde se završava izveštaj. Neko može prigovoriti da Isus nije puno učinio za nju. U osnovi, on ju je otpustio uz svoj blagoslov. Da li misliš da se ona verovatno vratila svom žalosnom načinu života? Premda to ne možemo sa sigurnošću reći, obrati pažnju na ono što Luka dalje kaže. On je ispričao da je Isus putovao „od grada do grada i od sela do sela, propovedajući i objavljujući dobru vest o Božjem kraljevstvu“. Luka je takođe izvestio da su sa Isusom i njegovim učenicima bile „neke žene“, „koje su im služile svojom imovinom“. Postoji verovatnoća da je ova zahvalna žena koja se pokajala sada bila među njima, da je započela pobožan život sa čistom savešću, obnovljenom svrhom života i mnogo dubljom ljubavlju prema Bogu (Luka 8:1-3).
Razlika između Isusa i fariseja
10. Zašto je korisno da osmotrimo izveštaj o Isusu i ženi u Simonovoj kući?
10 Šta možemo naučiti iz ovog živopisnog izveštaja? Dirljiv je, zar ne? Zamisli da si u Simonovoj kući. Kako bi se osećao? Da li bi reagovao kao Isus ili bi pomalo razmišljao kao njegov domaćin farisej? Isus je bio Božji Sin, tako da ne možemo osećati i postupati baš kao on. S druge strane, možda ne želimo da mislimo o sebi da smo poput Simona, fariseja. Malo njih bi se dičilo time da su kao fariseji.
11. Zašto ne bismo želeli da budemo poistovećeni s farisejima?
11 Iz proučavanja biblijskih i svetovnih dokaza, možemo zaključiti da su fariseji imali visoko mišljenje o sebi kao o čuvarima javne dobrobiti i nacionalnog dobra. Nisu bili zadovoljni time da Božji zakon bude potpuno jasan i lako razumljiv. Gde god im je izgledalo da Zakon nije konkretan, gledali su da popune te prividne praznine konkretnim primenama kako bi eliminisali bilo kakvu potrebu za savešću. Te religiozne vođe su pokušavale da izmisle pravilo koje će upravljati ponašanjem u svim pitanjima, čak i onim trivijalnim. a
12. Šta su fariseji mislili o sebi?
12 Jevrejski istoričar iz prvog veka, Josif, jasno pokazuje da su fariseji smatrali da su ljubazni, nežni, pravedni i uopšte podesni za svoj zadatak. Nema sumnje da su neki od njih skoro bili takvi. Možda ti pada na pamet Nikodim (Jovan 3:1, 2; 7:50, 51). S vremenom su neki prigrlili hrišćanski put (Dela apostolska 15:5). Hrišćanski apostol Pavle je pisao o izvesnim Jevrejima, kao što su fariseji: „Imaju revnost za Boga; ali ne u skladu s tačnim spoznanjem“ (Rimljanima 10:2). Međutim, jevanđelja ih prikazuju onako kako su ih videli obični ljudi — kao ponosne, arogantne, samopravične, kao one koji su nalazili mane, osuđivali i zahtevali.
Isusovo gledište
13. Šta je Isus imao da kaže o farisejima?
13 Isus je kritikovao pismoznalce i fariseje kao licemere. „Vežu teške terete i stavljaju ih ljudima na pleća, a sami neće da ih prstom svojim pomaknu.“ Da, teret je bio težak, i jaram nametnut ljudima bio je neugodan. Isus je dalje nazvao pismoznalce i fariseje ’budalama‘. Budala je opasnost za društvo. Isus je pismoznalce i fariseje nazvao i ’slepim vođama‘ i kazao je da su „zanemarili... ono što je u Zakonu važnije, naime pravdu i milosrđe i vernost“. Ko bi želeo da Isus o njemu misli da je poput fariseja? (Matej 23:1-4, 16, 17, 23).
14, 15. (a) Šta Isusovo ophođenje prema Mateju Leviju otkriva o tome kakvi su bili fariseji? (b) Koje važne pouke možemo naučiti iz ovog izveštaja?
14 Skoro svako ko čita izveštaje iz jevanđelja može videti da je većina fariseja imala kritički stav. Kada je Isus pozvao poreznika Mateja Levija da postane njegov učenik, Levi je napravio jedan veliki prijem za njega. Izveštaj kaže: „Tada fariseji i njihovi pismoznalci počeše da mrmljaju na njegove učenike, govoreći: ’Zašto jedete i pijete s poreznicima i grešnicima?‘ Odgovarajući, Isus im reče: ’...Nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grešnike‘“ (Luka 5:27-32).
15 Sam Levi je razumeo da je Isus tom prilikom rekao nešto drugo: „Idite, dakle, i naučite šta znači: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu‘“ (Matej 9:13). Iako su fariseji tvrdili da veruju u spise hebrejskih proroka, oni nisu prihvatili tu izjavu iz Osije 6:6. Ako bi oni grešili, gledali su da to bude na račun poslušnosti tradiciji. Svako od nas bi se mogao pitati: ’Da li važim za osobu koja se striktno drži nekih pravila, kao što su pravila koja odražavaju lično mišljenje ili uobičajeni pristupi nekoj stvari? Ili drugi smatraju da sam prvenstveno milosrdan i dobar?‘
16. Kakav je bio farisejski stil, i kako možemo izbeći da ne budemo kao oni?
16 Te ne valja ovo, te ne valja ono. Takav je bio farisejski stil. Fariseji su tražili svaku grešku — bilo da je stvarna, bilo da je zamišljena. Ljudi su stalno morali biti spremni da se nešto brane od njih i uvek su bili podsećani na svoje greške. Fariseji su se ponosili time što su davali desetak od najsitnijih biljaka, kao što su nana, kopar i kim. Isticali su svoju pobožnost svojom odećom i nastojali su da privuku pažnju naroda. Ako želimo da naši postupci budu u skladu sa Isusovim primerom, svakako moramo izbegavati sklonost ka tome da uvek tražimo i ističemo tuđe greške.
Kako je Isus rešavao probleme?
17-19. (a)Objasni kako je Isus rešio jednu situaciju koja je mogla imati vrlo ozbiljne posledice. (b) Zašto je ta situacija bila stresna i neprijatna? (v) Da si ti bio tamo kada je žena prišla Isusu, kako bi reagovao?
17 Isusov način rešavanja problema bio je daleko drugačiji od načina koji su imali fariseji. Osmotri kako je Isus rešio jednu situaciju koja je mogla da bude vrlo ozbiljna. Radilo se o jednoj ženi koja je 12 godina patila od krvarenja. Izveštaj o tome možeš pročitati u Luki 8:42-48.
18 Markov izveštaj kaže da je žena bila ’prestrašena i da je drhtala‘ (Marko 5:33). Zašto? Bez sumnje zato što je znala da je prekršila Božji zakon. Prema Levitskoj 15:25-28, žena koja je imala neprirodno krvarenje bila je nečista sve vreme dok je ono trajalo i još jednu sedmicu nakon toga. Sve što bi dotakla i svako ko bi došao u kontakt s njom bio bi nečist. Da bi prišla Isusu, ova žena je morala da se progura kroz mnoštvo. Kad pogledamo taj izveštaj sada nakon 2 000 godina, saosećamo s njom jer joj je bilo nelagodno.
19 Da si se tog dana našao tamo, kako bi gledao na tu situaciju? Šta bi rekao? Zapazi da se Isus prema ovoj ženi ophodio s ljubaznošću, ljubavlju i obzirnošću, i čak nije aludirao ni na kakav problem koji je ona mogla izazvati (Marko 5:34).
20. Da je danas Levitska 15:25-28 zahtev, s kakvim bismo se izazovom suočili?
20 Da li možemo nešto naučiti iz ovog događaja? Pretpostavimo da si starešina u današnjoj hrišćanskoj skupštini. I pretpostavimo da je danas Levitska 15:25-28 hrišćanski zahtev i da je neka hrišćanka prekršila taj zakon, sva očajna i bespomoćna. Kako bi reagovao? Da li bi je javno ponizio nekom kritikom? „Ne“, kažeš, „to nikada ne bih uradio! Sledeći Isusov primer, dao bih sve od sebe da pokažem ljubaznost, ljubav, promišljenost i obzirnost.“ Vrlo dobro! Međutim, izazov je to raditi, oponašati Isusov primer.
21. Čemu je Isus poučavao narod u vezi sa Zakonom?
21 U osnovi, Isus je krepio ljude, podizao ih i hrabrio. Gde je Božji zakon bio konkretan, tu je mišljeno ono što je rečeno. Ako je izgledao uopšteno, onda bi više bila uključena njihova savest i mogli su da pokažu svoju ljubav prema Bogu i njegovim odlukama. Zakon im je dozvoljavao da slobodno dišu (Marko 2:27, 28). Bog je voleo svoj narod, neprestano je radio u njihovu korist i bio je spreman da bude milosrdan kada su posrtali. Isus je bio upravo takav (Jovan 14:9).
Rezultati Isusovih pouka
22. O kakvom su stavu učenici mogli da uče od Isusa?
22 Oni koji su slušali Isusa i postali njegovi učenici cenili su istinitost njegove izjave: „Moj jaram [je] blag i moj teret je lak“ (Matej 11:30). Nikada nisu osećali da ih on opterećuje, uznemirava niti da im pridikuje. Bili su slobodniji, srećniji i zadovoljniji zbog svog odnosa s Bogom i drugima (Matej 7:1-5; Luka 9:49, 50). Od njega su naučili da duhovni vođa treba da bude okrepljujuć za druge i da pokazuje poniznost u mislima i srcu (1. Korinćanima 16:17, 18; Filipljanima 2:3).
23. Koju su važnu pouku izvukli Isusovi učenici iz toga što su bili s njim, i do kojih zaključaka im je to pomoglo da dođu?
23 Štaviše, mnogi su bili duboko impresionirani time koliko je važno da se ostane u jedinstvu s Hristom i da se usvoji stav koji je on pokazivao. On je svojim učenicima rekao: „Kao što je Otac voleo mene i ja sam voleo vas, ostanite u mojoj ljubavi. Ako držite moje zapovesti, ostaćete u mojoj ljubavi, kao što sam ja držao Očeve zapovesti pa ostajem u njegovoj ljubavi“ (Jovan 15:9, 10). Ako su hteli da budu uspešni kao propovednici i Božje sluge, morali su marljivo primenjivati ono što su naučili od Isusa, i u propovedanju i u javnom poučavanju o Božjoj divnoj dobroj vesti, i u ophođenju prema porodici i prijateljima. Kako je bratstvo prerastalo u skupštine, oni su uvek iznova morali da se podsećaju da je Isusov put ispravan put. Ono čemu je on poučavao bila je istina, i zaista je bilo vredno težiti za onakvim životom kakav su videli u njegovom primeru (Jovan 14:6; Efešanima 4:20, 21).
24. Koje stvari iz Isusovog primera treba da uzmemo k srcu?
24 Sada kada razmisliš o nekim stvarima koje smo osmotrili, da li vidiš na koje bi se načine mogao poboljšati? Da li se slažeš da je Isus uvek dobro razmišljao, poučavao i radio? Onda, glavu gore. On nas ohrabruje sledećim rečima: „Ako to znate, srećni ste ako tako i činite“ (Jovan 13:17).
[Fusnota]
a „Osnovna razlika [između Isusa i fariseja] jasna je samo u svetlu dva suprotna poimanja Boga. Za fariseje, Bog je uglavnom neko ko zahteva; za Isusa, on je velikodušan i saosećajan. Naravno, fariseji nisu poricali Božju dobrotu i ljubav, ali za njih je to bilo izraženo u daru Tore [Zakona] i u mogućnosti da se ispuni ono što se tamo zahtevalo... Na držanje usmene tradicije, s njenim pravilima za tumačenje zakona, fariseji su gledali kao na put ka ispunjavanju Tore... To što je Isus dvostruku zapovest o ljubavi (Mat. 22:34-40) podigao na nivo standarda tumačenja i to što je odbacio restriktivnu prirodu usmene tradicije... dovelo ga je u sukob s farisejskom kazuistikom“ (The New International Dictionary of New Testament Theology).
Kako bi odgovorio?
• Šta po tebi znači biti Isusov učenik?
• Kako se Isus ophodio prema ljudima?
• Šta možemo naučiti iz načina na koji je Isus poučavao?
• Kako su se Isus i fariseji razlikovali?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 18, 19]
Isusov stav prema ljudima bio je mnogo drugačiji od stava fariseja!