Problemi klasne diskriminacije

„MOŽE BITI DA SVAKO IMA PRAVO NA JEDNAKOST, ALI NEMA TE SILE NA SVETU KOJA ĆE TO IKADA PRETVORITI U ČINJENICU.“

Tako je rekao Onore de Balzak, francuski romanopisac iz 19. veka. Da li se slažeš s njim? Mnogi instinktivno osećaju da su klasne razlike nešto pogrešno. Pa ipak, ljudsko društvo je čak i u ovom 21. veku još uvek podeljeno na mnoge socijalne klase.

KALVIN KULIDŽ, predsednik Sjedinjenih Država od 1923. do 1929, bio je zabrinut zbog problema klasnih razlika i govorio je o „konačnom izumiranju svih privilegovanih klasa“. Ipak, oko 40 godina posle Kulidžovog predsedničkog mandata, Komisija Kerner, postavljena za ispitivanje odnosa između rasa, izrazila je strahove da će Sjedinjene Države sigurno postati dva društva: „Jedno crno i jedno belo — svako odvojeno i jedinstveno“. Neki tvrde da se ova slutnja već obistinila i da je „ekonomska i rasna podela sve veća“ u toj zemlji.

Zašto je toliko teško da se zamisao o ljudskoj jednakosti pretvori u stvarnost? Jedan ozbiljan faktor jeste ljudska ćud. Jednom je bivši američki kongresmen Vilijam Randolf Herst rekao: „Svi ljudi su stvoreni jednaki bar u jednome, a to je u želji da budu nejednaki.“ Šta je on time mislio? Možda je francuski dramski pisac iz 19. veka Anri Bek to jasnije izrazio: „Jednakost je teško postići zato što je želimo samo u odnosu na one koji su veći od nas.“ Drugim rečima, ljudi žele da budu jednaki sa onima koji su iznad njih na društvenoj lestvici; ali mnogi ne bi da ograniče svoje privilegije i prednosti tako što bi se izjednačili sa onima koje smatraju da su ispod njih.

Ljudi su se u prošlosti rađali kao obični građani, kao članovi aristokratije ili čak kao članovi kraljevske porodice. Negde je to i danas slučaj. Međutim, danas u mnogim zemljama novac — ili nedostatak novca — određuje da li neko pripada nižoj, srednjoj ili višoj klasi. Pa ipak, postoje i drugi faktori koji određuju kojoj socijalnoj klasi neko pripada, kao što su rasa, obrazovanje i pismenost. Na nekim mestima je i pol bitna osnova za diskriminaciju, jer se na žene gleda kao na nižu klasu.

 Zračci nade?

Zakoni o ljudskim pravima pomogli su da se sruše neke klasne barijere. U Sjedinjenim Državama su doneti antisegregacioni zakoni. U Južnoj Africi je aparthejd stavljen van zakona. Ropstvo, premda još uvek postoji, u većem delu sveta je protivzakonito. Zakonske odluke obavezuju da se priznaju prava na zemlju kada je reč o jednom urođeničkom narodu, a antidiskriminacioni zakoni su doneli olakšanje za neke siromašne klase.

Da li to ukazuje na kraj razlika između socijalnih klasa? Ne bi se baš reklo. Iako su neke razlike između socijalnih klasa sada možda manje, pojavljuju se nove podele. U knjizi Class Warfare in the Information Age se kaže: „Izgleda neprimereno da danas postoje klase kapitalista kao celine i radnika kao celine, ali samo zato što su se te velike klase rascepkale u manje grupe gnevnih ljudi.“

Da li će socijalne klase večito deliti ljude? Kao što će pokazati naredni članak, situacija nije beznadežna.