Svi pravi hrišćani su jevanđelizatori

„Pevajte Jehovi, blagosiljajte ime njegovo, javljajte svagda spasenje njegovo!“ (PSALAM 96:2).

1. Koju dobru vest treba ljudi da čuju i kako su Jehovini svedoci bili primerni u širenju takve vesti?

 U SVETU u kom se svakodnevno događaju katastrofe, zaista je utešno znati da Biblija objavljuje da će uskoro doći kraj ratu, kriminalu, gladi i ugnjetavanju (Psalam 46:10; 72:3, 7, 8, 12, 16). Zaista, zar ovo nije dobra vest koju svako treba da čuje? Jehovini svedoci misle da jeste. Oni su svugde poznati kao oni koji ’dobre glase nose‘ (Isaija 52:7). Istina, mnogi Svedoci su trpeli progonstva zbog svoje odlučnosti da javljaju dobru vest. Ali oni ljudima žele najbolje. I kakav su samo renome o revnosti i istrajnosti izgradili Svedoci!

2. Koji je jedan od razloga za revnost Jehovinih svedoka?

² Revnost Jehovinih svedoka danas može da se uporedi s revnošću hrišćana iz prvog veka. O njima su rimokatoličke novine L’Osservatore Romano tačno rekle: „Prvi hrišćani, čim su se krstili osećali su da im je obaveza da šire Jevanđelje. Robovi su usmeno prenosili Jevanđelje.“ Zašto su Jehovini svedoci revni poput tih ranih hrišćana? Kao prvo, zato što dobra vest koju objavljuju potiče od samog Jehove Boga. Postoji li neki bolji razlog za revnost? Njihovo propovedanje je odziv na psalmistine reči: „Pevajte Jehovi, blagosiljajte ime njegovo, javljajte svagda spasenje njegovo!“ (Psalam 96:2).

3. (a) Koji je drugi razlog za revnost Jehovinih svedoka? (b) Šta je uključeno u ’spasenje od [Boga]‘?

³ Reči psalmiste nas podsećaju i na jedan drugi razlog zbog čega su Jehovini svedoci revni. Njihova poruka je poruka spasenja. Neki ljudi se zalažu na području zdravlja, društvenom, ekonomskom ili nekom drugom području da bi poboljšali sudbinu čovečanstva, i takvi napori zaslužuju pohvalu. Ali sve što jedan čovek može da uradi za drugog veoma je ograničeno u poređenju sa ’spasenjem od [Boga]‘. Kroz Isusa Hrista, Jehova će spasti krotke od greha, bolesti i smrti. Oni koji budu imali koristi od toga, živeće večno! (Jovan 3:16, 36; Otkrivenje 21:3, 4). Danas spasenje spada u ’čudesa‘ o kojima hrišćani govore kada se odazivaju na reči: „Kazujte po narodima slavu [Božju], po svim plemenima čudesa njegova. Jer je velik Jehova i dostojan hvale, silan iznad svih bogova“ (Psalam 96:3, 4).

Gospodarev primer

4-6. (a) Koji je treći razlog za revnost Jehovinih svedoka? (b) Kako je Isus pokazao revnost za delo propovedanja dobre vesti?

⁴ Jehovini svedoci su revni i iz jednog trećeg razloga. Oni slede primer Isusa Hrista (1. Petrova 2:21). Taj savršeni čovek je celim srcem prihvatio zadatak da ’nevoljnima dobre glase javlja‘ (Isaija 61:1; Luka 4:17-21). Dakle, on je postao jevanđelizator, onaj koji javlja dobru vest. On je i uzduž i popreko proputovao Galileju i Judeju, „propovedajući dobru vest o  kraljevstvu“ (Matej 4:23). I, pošto je znao da će se mnogi odazvati na tu dobru vest, on je rekao svojim učenicima: „Da, žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu“ (Matej 9:37, 38).

⁵ U skladu sa sopstvenom molitvom, Isus je obučio druge da postanu jevanđelizatori. S vremenom, on je poslao svoje apostole da idu sami i rekao im: „Dok idete, propovedajte, govoreći: ’Približilo se nebesko kraljevstvo.‘“ Da li bi bilo praktičnije da su postavili programe za borbu protiv društvenih problema tih dana? Ili je trebalo da se uključe u politiku da bi se borili protiv tadašnje rastuće korupcije? Ne. Umesto toga, Isus je postavio merilo za sve hrišćanske jevanđelizatore kada je rekao svojim sledbenicima: „Dok idete, propovedajte“ (Matej 10:5-7).

⁶ Kasnije je Isus poslao još jednu grupu učenika da objavljuju: ’Približilo se Božje kraljevstvo.‘ Kada su se oni vratili izveštavajući o uspehu svog jevanđeliziranja, Isus je bio presrećan. On se molio: „Hvalim te pred svima, Oče, Gospodaru neba i zemlje, jer si ove stvari pažljivo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio si ih maloj deci“ (Luka 10:1, 8, 9, 21). Isusovi učenici, koji su ranije bili marljivi ribari, poljoprivrednici i tako dalje, bili su poput beba kada se uporede s visokoobrazovanim religioznim vođama te nacije. Međutim, učenici su bili obučeni da objavljuju najbolju od svih dobrih vesti.

7. Nakon što je Isus uzašao na nebo, kome su njegovi sledbenici najpre propovedali dobru vest?

⁷ Nakon što je Isus uzašao na nebo, njegovi sledbenici su nastavili da šire dobru vest o spasenju (Dela apostolska 2:21, 38-40). Kome su najpre propovedali? Da li su otišli k nacijama koje nisu poznavale Boga? Ne, njihovo prvobitno područje bio je Izrael, narod koji je poznavao Jehovu više od 1 500 godina. Da li su imali pravo da propovedaju u zemlji u kojoj se Jehova već obožava? Da. Isus im je rekao: „Bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i u celoj Judeji i Samariji i sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Trebalo je da Izraelci čuju dobru vest isto kao i bilo koja druga nacija.

8. Kako danas Jehovini svedoci oponašaju Isusove sledbenike iz prvog veka?

 ⁸ Na sličan način Jehovini svedoci danas propovedaju na celoj Zemlji. Oni sarađuju sa anđelom kojeg je video Jovan, koji „imaše večnu dobru vest da je objavi kao radosnu poruku onima koji žive na zemlji, i svakoj naciji i svakom plemenu i jeziku i narodu“ (Otkrivenje 14:6). Godine 2001, oni su bili aktivni u 235 zemalja i područja, uključujući i neke zemlje koje su opšteprihvaćene kao hrišćanske. Da li je neispravno da Jehovini svedoci propovedaju tamo gde je hrišćanski svet već osnovao svoje crkve? Neki kažu da je neispravno i da se takvo jevanđeliziranje može smatrati „krađom ovaca“. Međutim, Jehovini svedoci dobro znaju šta je Isus osećao prema poniznim Jevrejima iz njegovih dana. Iako su već imali sveštenstvo, Isus se nije ustručavao da im javi dobru vest. On se ’sažalio na njih, jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira‘ (Matej 9:36). Kada Jehovini svedoci pronađu ponizne ljude koji ne znaju ništa o Jehovi i njegovom Kraljevstvu, da li treba takvim ljudima uskratiti priliku da čuju dobru vest samo zato što neka religija tvrdi da poseduje autoritet nad njima? Sleđenjem primera Isusovih apostola, mi odgovaramo sa ’ne‘. Dobra vest mora da se propoveda „svim nacijama“ bez izuzetka (Marko 13:10).

Svi rani hrišćani su jevanđelizirali

9. Ko je u hrišćanskoj skupštini u prvom veku učestvovao u delu propovedanja?

⁹ Ko je u prvom veku učestvovao u delu propovedanja? Činjenice pokazuju da su svi hrišćani bili jevanđelizatori. Pisac V. S. Vilijams zapaža: „Opšte je potvrđeno da su svi hrišćani prvobitne crkve... propovedali jevanđelje.“ Što se tiče događaja na Pentekost 33. n. e., Biblija kaže: „Svi [i muškarci i žene] se ispuniše svetim duhom i počeše da govore različitim jezicima, kako im je duh davao da govore.“ Jevanđelizatori su bili i muškarci i žene, mladi i stari, robovi i slobodni ljudi (Dela apostolska 1:14; 2:1, 4, 17, 18; Joil 2:28, 29; Galatima 3:28). Kada je progonstvo nateralo mnoge hrišćane da beže iz Jerusalima, „oni koji su se rasuli prolazili su tim krajevima i objavljivali reč dobre vesti“ (Dela apostolska 8:4). Svi „oni koji su se rasuli“ bili su jevanđelizatori, a ne samo nekoliko naimenovanih.

10. Koje se dvostruko opunomoćenje ispunilo pre uništenja jevrejskog sistema?

¹⁰ To se obistinilo tokom tih ranih godina. Isus je prorekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Matej 24:14). U ispunjenju ovih reči u prvom veku, dobra vest se naširoko propovedala pre nego što je rimska vojska uništila jevrejski religiozni i politički sistem (Kološanima 1:23). Nadalje, svi Isusovi sledbenici su izvršavali njegovu zapovest:  „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Rani hrišćani nisu prisiljavali krotke da veruju u Isusa, a zatim ih pustili da služe Bogu na neki svoj način, kao što to čine neki savremeni propovednici. Umesto toga, oni su ih poučavali da postanu Isusovi učenici, organizovali ih u skupštine, i obučavali ih tako da su i oni onda mogli da propovedaju dobru vest i prave učenike (Dela apostolska 14:21-23). Jehovini svedoci danas slede taj obrazac.

11. Ko danas objavljuje čovečanstvu najbolju od svih dobrih vesti?

¹¹ Veliki broj Jehovinih svedoka, sledeći primere Pavla, Varnave i drugih iz prvog veka, otišli su kao misionari u strane zemlje. Njihov rad je zaista bio koristan jer se nisu mešali u politiku niti su na neki drugi način odstupili od propovedanja dobre vesti. Oni su naprosto izvršavali Isusovu zapovest: „Dok idete, propovedajte.“ Međutim, većina Jehovinih svedoka nisu misionari u nekoj stranoj zemlji. Mnogi od njih zarađuju za život tako što imaju svetovno zaposlenje, a drugi se još školuju. Neki odgajaju decu. Ali svi Svedoci dele s drugima dobru vest koju su naučili. Mladi i stari, muškarci i žene, svi se oni radosno odazivaju na podsticanje iz Biblije: „Propovedaj reč, radi to s osećajem hitnosti, u povoljno vreme, u teško vreme“ (2. Timoteju 4:2). Poput njihovih prethodnika iz prvog veka, oni ’ne prestaju da poučavaju i objavljuju dobru vest o Hristu Isusu‘ (Dela apostolska 5:42). Oni objavljuju najbolju od svih dobrih vesti za čovečanstvo.

Prozelitiziranje ili jevanđeliziranje?

12. Šta je prozelitizam i kako se gleda na njega?

¹² U grčkom jeziku postoji reč prozelitos, koja znači „preobratiti“. Od nje je nastala reč „prozelitizam“, koja u osnovi znači „čin preobraćenja“. Danas neki kažu da je prozelitizam štetan. Jedan dokument koji je štampao Svetski sabor crkava čak govori o „grehu prozelitizma“? Zašto? U publikaciji Catholic World Report stoji: „Pod neprestanim pritiskom žalbi od strane Pravoslavne crkve, ’prozelitizam‘ je poprimio značenje prisilnog preobraćenja.“

13. Koji su neki primeri štetnog prozelitizma?

¹³ Da li je prozelitizam štetan? Može biti. Isus je rekao da je prozelitizam pismoznalaca i fariseja bio štetan po njihove preobraćenike (Matej 23:15). Sasvim sigurno, „prisilno preobraćenje“ je štetno. Na primer, prema istoričaru Josifu, kada je makabejski Jovan Hirkan pokorio Idumejce, on im je „dozvolio da ostanu u svojoj zemlji pod uslovom da se obrežu i da budu poslušni zakonu Jevreja“. Ako su Idumejci želeli da žive pod jevrejskom vlašću, morali su da prihvate jevrejsku religiju. Istoričari govore da je u osmom veku n. e., Karlo Veliki podjarmio paganske Saksonce u severnoj Evropi i  brutalno ih prisilio na preobraćenje. a Međutim, koliko je iskreno bilo preobraćenje Saksonaca ili Idumejaca? Na primer, koliko je idumejski kralj Irod — koji je pokušao da ubije Isusa kao bebu — iskreno bio odan Mojsijevom zakonu koji je bio od Boga nadahnut? (Matej 2:1-18).

14. Kako neki misionari iz hrišćanskog sveta vrše pritisak na ljude da se preobrate?

¹⁴ Da li se i danas silom preobraćaju ljudi? U izvesnom smislu, kod nekih da. Izvesni misionari hrišćanskog sveta navodno nude školovanje ’preko okeana‘ potencijalnim preobraćenicima. Ili možda učine da izgladneli izbeglica sedi i sluša misu da bi na kraju dobio porciju hrane. Prema jednoj izjavi sa sabora Pravoslavnih arhiepiskopa 1992, „prozelitizam se ponekad obavlja putem materijalnog podsticanja a ponekad putem raznih oblika nasilja“.

15. Da li Jehovini svedoci prozelitiziraju u savremenom smislu reči? Objasni.

¹⁵ Nije ispravno vršiti pritisak na ljude da bi promenili svoju religiju. Naravno, Jehovini svedoci ne postupaju na takav način. b Stoga oni ne prozelitiziraju u savremenom smislu te reči. Umesto toga, poput hrišćana iz prvog veka, oni svima propovedaju dobru vest. Svako ko se dobrovoljno odazove pozvan je da sazna više posredstvom biblijskog studija. Takve zainteresovane osobe uče da veruju u Boga i njegove namere, što se čvrsto temelji na tačnom biblijskom spoznanju. Kao rezultat toga, oni za spasenje prizivaju Božje ime, Jehova (Rimljanima 10:13, 14, 17). Hoće li oni prihvatiti dobru vest ili ne, to je stvar ličnog izbora. Ne vrši se nikakav pritisak, jer da se vrši, on bi bio besmislen. Da bi Bogu bilo prihvatljivo, obožavanje mora dolaziti iz srca (Ponovljeni zakoni 6:4, 5; 10:12).

Jevanđeliziranje u savremeno doba

16. Kako se delo jevanđeliziranja Jehovinih svedoka povećalo u savremeno doba?

¹⁶ U ovo savremeno doba, Jehovini svedoci su propovedali dobru vest o Kraljevstvu u većem ispunjenju Mateja 24:14. Jedna od veoma značajnih alatki u njihovom delu jevanđeliziranja jeste časopis Kula stražara. c Godine 1879, kada je bilo objavljeno prvo izdanje Kule stražare, ovaj časopis je imao tiraž od oko 6 000 primeraka na jednom jeziku. Godine 2001, nakon više od 122 godine, tiraž je dostigao 23 042 000 primeraka na 141 jeziku. Paralelno s tim porastom bio je i porast u aktivnosti jevanđeliziranja Jehovinih svedoka. Uporedi nekoliko hiljada sati provedenih svake godine u delu jevanđeliziranja u 19. veku sa 1 169 082 225 sati provedenih u delu propovedanja tokom  2001. godine. Zapazi 4 921 702 besplatna biblijska studija, koliko je u proseku vođeno svakog meseca. Koliko je puno vrsnog posla obavljeno! I to je obavilo oko 6 117 666 aktivnih objavitelja Kraljevstva.

17. (a) Koji se lažni bogovi danas obožavaju? (b) Šta svako mora da zna bez obzira na jezik, nacionalnost ili društveni stalež?

¹⁷ Psalmista kaže: „Svi [su] bogovi naroda ništavi, a Jehova je nebesa stvorio“ (Psalam 96:5). U ovom današnjem svetu koji je lišen duhovnosti, nacionalizam, nacionalni simboli, istaknute ličnosti, materijalne stvari pa čak i samo bogatstvo postali su predmet obožavanja (Matej 6:24; Efešanima 5:5; Kološanima 3:5). Mohandas K. Gandi je jednom rekao: „Čvrsto sam uveren da je... današnja Evropa samo nominalno hrišćanska. Ona u stvari obožava Mamona [bogatstvo].“ Činjenica je da se dobra vest mora svugde čuti. Svaki čovek, bez obzira koji jezik govori, koje je nacionalnosti ili društvenog staleža, treba da sazna za Jehovu i njegove namere. Mi želimo da se svi odazovu na psalmistine reči: „Dajte Jehovi slavu i čast! Dajte Jehovi slavu imena njegova [„slavu koja pripada njegovom imenu“, NW]!“ (Psalam 96:7, 8). Jehovini svedoci pomažu drugima da uče o Jehovi kako bi mogli na odgovarajući način da mu daju slavu. A oni koji se odazovu imaju velike blagoslove. Koje blagoslove oni imaju? To ćemo osmotriti u sledećem članku.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Zašto su Jehovini svedoci revni jevanđelizatori?

• Zašto Jehovini svedoci propovedaju čak i tamo gde je hrišćanski svet osnovao svoje crkve?

• Zašto Jehovini svedoci nisu među onima koji sprovode prozelitizam u savremenom smislu reči?

• Kako se delo jevanđeliziranja Jehovinih svedoka razvilo u savremeno doba?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 9. strani]

Isus je bio revan jevanđelizator i obučavao je druge da obavljaju isto delo

[Slika na 10. strani]

Svi u skupštini iz prvog veka učestvovali su u jevanđeliziranju

[Slika na 11. strani]

Nije ispravno prisiljavati ljude da promene svoju religiju