Dva brata koja su razvila različite stavove

ODLUKE koje donose roditelji neminovno utiču na njihovu decu. To je i danas tačno kao što je bilo još u Edenskom vrtu. Buntovan put Adama i Eve duboko je uticao na čitavo čovečanstvo (Postanje 2:15, 16; 3:1-6; Rimljanima 5:12). Ipak, svako od nas ukoliko to želi ima mogućnost da izgradi dobar odnos s našim Stvoriteljem. To je ilustrovano izveštajem o Kainu i Avelju, prvoj braći u ljudskoj istoriji.

Ne postoji biblijski zapis o tome da je Bog razgovarao sa Adamom i Evom nakon što su isterani iz Edena. Pa ipak, Jehova se nije uzdržavao od razgovora s njihovim sinovima. Kain i Avelj su nesumnjivo saznali od svojih roditelja šta se dogodilo. Oni su mogli videti „heruvime koji vitlaju plamenim mačevima da brane put ka drvetu života“ (Postanje 3:24). Takođe su bili svedoci istinitosti Božje izjave da će znoj i patnja biti realnost života (Postanje 3:16, 19).

Kain i Avelj su sigurno znali za Jehovine reči izrečene zmiji: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoga i potomstva njezina, i ono će ti glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati“ (Postanje 3:15). Ono što su Kain i Avelj znali o Jehovi omogućavalo im je da razviju priznat odnos s njim.

Razmišljanje o Jehovinom proročanstvu i o osobinama koje on ima kao brižni Dobročinitelj sigurno je kod Kaina i Avelja budilo želju za Božjim priznanjem. Ali u kojoj meri će oni razviti tu želju? Da li će udovoljiti svojoj urođenoj želji da obožavaju Boga i razvijati duhovnost kako bi iskazivali veru u njega? (Matej 5:3).

Braća prinose žrtve

U određeno vreme, Kain i Avelj su prineli žrtve Bogu. Kain je dao prinos od roda zemaljskoga, a Avelj je prineo privine svoga stada (Postanje 4:3, 4). Ovi ljudi su možda tada imali oko 100 godina, jer je Adam imao 130 godina kada mu se rodio Sit (Postanje 4:25; 5:3).

Njihove žrtve su ukazivale na to da su priznavali svoje grešno stanje i da su želeli Božju naklonost. Sigurno su bar malo razmišljali o Jehovinom obećanju u vezi sa zmijom i Semenom žene. Koliko su tačno vremena i truda Kain i Avelj posvećivali razvijanju priznatog odnosa s Jehovom, nije navedeno. Ali Božja reakcija na njihove žrtve pruža uvid u najskrovitije misli svakoga od njih.

Neki izučavaoci pretpostavljaju da je Eva mislila da je Kain to „seme“ koje će ubiti zmiju, jer je prilikom Kainovog rođenja rekla: „Napravih čoveka s pomoću Jehovinom“ (Postanje 4:1). Ako je i Kain u to verovao, apsolutno nije bio u pravu. S druge strane, Aveljevo prinošenje žrtava bilo je propraćeno verom. Zato je ’verom Avelj prineo Bogu žrtvu veće vrednosti nego Kain‘ (Jevrejima 11:4).

 To što je Avelj imao duhovni uvid koji je Kainu nedostajao nije bila jedina razlika između ova dva brata. Bilo je takođe razlike i u stavovima. Zato, „Jehova milostivo pogleda na Avelja i na njegov prinos, a na Kaina i na njegov prinos ne pogleda milostivo“. Verovatno je Kain samo površno razmišljao o svojoj žrtvi i prinosio je čisto rutinski. Ali Bog nije prihvatao puko formalno obožavanje. Kain je razvio zlo srce i Jehova je primetio da on ima neispravne motive. Kainova reakcija na odbacivanje njegove žrtve odražavala je njegov pravi stav. Umesto da nastoji da ispravi stvari, „Kain se mnogo rasrdi i lice mu se namršti“ (Postanje 4:5). Njegovo ponašanje je odavalo zlobne pomisli i namere.

Upozorenje i reakcija

Poznavajući Kainov stav, Bog ga je savetovao sledećim rečima: „Što se srdiš i zašto ti je lice namršteno? Ako dobro činiš ispravićeš lice svoje, ali ako zlo činiš, to greh sa tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta; ali ti trebaš da ga savladaš“ (Postanje 4:6, 7).

U ovim rečima se nalazi pouka i za nas. Greh u stvari vreba na našem pragu spreman da nas proguta. Istina, Bog nam je dao slobodnu volju i mi možemo da izaberemo da činimo ono što je ispravno. Jehova je pozvao Kaina da ’dobro čini‘, ali On ga nije prisiljavao da se promeni. Kain je sam izabrao svoj put.

Nadahnuti izveštaj dalje kaže: „Posle toga Kain reče svome bratu Avelju: ’Hajdemo u polje.‘ I desilo se dok su bili u polju da je Kain nasrnuo na svoga brata Avelja i ubio ga“ (Postanje 4:8, NW). Tako je Kain postao neposlušni, hladnokrvni ubica. Nije pokazao čak ni trunku griže savesti kada ga je Jehova pitao: „Gde je brat tvoj Avelj?“ Naprotiv, hladno i drsko je uzvratio: „Ne znam. Zar sam ja čuvar brata svoga?“ (Postanje 4:9). Ta otvorena laž i poricanje odgovornosti otkrili su njegovu bezosećajnost.

Jehova je prokleo Kaina i proterao ga izvan granica Edena. Kletva koja je bila izrečena u pogledu zemljišta još više se primenila u slučaju Kaina, te mu zemlja nije rađala iako ju je obrađivao. Trebalo je da bude lutalica  i begunac na zemlji. Kain se žalio da je kazna stroga izražavajući strah od toga da bi mu se neko mogao osvetiti za ubistvo brata, ali uopšte nije pokazivao iskreno pokajanje. Jehova je stavio „znak“ za Kaina — verovatno neku zvaničnu naredbu koja je bila poznata drugima i koju su mogli zapaziti, a čija je svrha bila da spreči da Kain bude ubijen iz osvete (Postanje 4:10-15).

Kain se zatim ’udalji od lica Jehovinog i naseli se u zemlji Naidskoj na istoku od Edena‘ (Postanje 4:16). Nakon što se oženio s nekom od svojih sestara ili nećaka, izgradio je grad koji je nazvao po Enohu, svom prvom sinu. Kainov potomak Lameh je postao nasilnički nastrojen kao i njegov bezbožni predak. Ali porodična loza Kaina uništena je u Potopu Nojevog vremena (Postanje 4:17-24).

Pouke za nas

Iz izveštaja o Kainu i Avelju možemo nešto naučiti. Apostol Jovan je podsticao hrišćane da vole jedni druge, „ne kao Kain, koji je poticao od zloga i ubio svog brata“. Njegova „dela [su] bila zla, a dela njegovog brata pravedna“. Jovan takođe navodi: „Ko god mrzi svog brata ubica je, a vi znate da nijedan ubica nema večni život koji ostaje u njemu.“ Da, način na koji se ophodimo sa suhrišćanima utiče na naš odnos s Bogom i na naše buduće izglede. Ne možemo mrzeti nekog suvernika i pored toga imati Božje odobravanje (1. Jovanova 3:11-15; 4:20).

Kain i Avelj su sigurno imali slično vaspitanje, ali Kain nije imao veru u Boga. Zapravo, on je ispoljavao duh Đavola, prvobitnog ’lažova i oca laži‘ (Jovan 8:44). Kainov životni put pokazuje da svi mi imamo slobodu izbora, da se oni koji odaberu da čine greh odvajaju od Boga i da Jehova izvršava svoje presude nad nepokajnicima.

S druge strane, Avelj je iskazivao veru u Jehovu. Zaista, „verom je Avelj prineo Bogu žrtvu veće vrednosti nego Kain, i preko nje dobio svedočanstvo da je pravedan, jer je Bog posvedočio o njegovim darovima“. Premda Pismo ne sadrži nijednu Aveljevu reč, svojom primernom verom on „još uvek govori“ (Jevrejima 11:4).

Avelj je bio prvi u nizu onih koji su sačuvali besprekornost. Njegova krv, koja ’vapi sa zemlje ka Jehovi‘, nije zaboravljena (Postanje 4:10; Luka 11:48-51). Ako iskazujemo veru kao što ju je Avelj iskazivao, i mi možemo imati dragocen i trajan odnos s Jehovom.

[Okvir na 22. strani]

RATAR I PASTIR

Obrađivanje zemlje i briga za životinje bile su neke od prvobitnih odgovornosti koje je Adam dobio od Boga (Postanje 1:28; 2:15; 3:23). Njegov sin Kain se prihvatio ratarstva, a Avelj je postao pastir (Postanje 4:2). Međutim, pošto se ishrana čovečanstva sastojala isključivo od voća i povrća sve do posle Potopa, zašto su se uzgajale ovce? (Postanje 1:29; 9:3, 4).

Da bi napredovale, ovcama je potrebna ljudska briga. Aveljevo zanimanje potvrđuje da je čovek gajio ove domaće životinje još od početka ljudske istorije. Pismo ne govori da li su prvi ljudi koristili životinjsko mleko kao hranu, ali čak i oni s vegetarijanskom ishranom mogu da koriste ovčiju vunu. A kada bi ovca uginula, njena koža se upotrebljavala u korisne svrhe. Primera radi, da bi obukao Adama i Evu Jehova im je načinio „haljine od kože“ (Postanje 3:21).

U svakom slučaju, izgleda razumno pretpostaviti da su Kain i Avelj prvobitno sarađivali jedan s drugim. Oni su proizvodili nešto što je drugim članovima porodice bilo potrebno da bi bili odeveni i siti.

[Slika na 23. strani]

Kainova ’dela su bila zla, a dela njegovog brata pravedna‘