Jehova — najveći primer dobrote
Jehova — najveći primer dobrote
„Slavite Boga nad vojskama, jer je dobar Jehova“ (JEREMIJA 33:11).
1. Zašto smo podstaknuti da hvalimo Boga za njegovu dobrotu?
JEHOVA BOG je dobar u apsolutnom smislu. „O koliko je velika njegova dobrota!“ uzviknuo je prorok Zaharija (Zaharija 9:17, NW). Da, dobrota se odražava u svemu što je Bog učinio kako bi pripremio Zemlju da bismo uživali na njoj (Postanje 1:31). Nikada nećemo moći da shvatimo sve komplikovane zakone koje je Bog pokrenuo prilikom stvaranja svemira (Propovednik 3:11; 8:17). Ali i to malo što znamo podstiče nas da hvalimo Boga za njegovu dobrotu.
2. Kako bi definisao dobrotu?
2 Šta je dobrota? To je izuzetna moralna odlika, to jest vrlina. Pa ipak, ona je više od odsustva zloće. Dobrota, koja je jedan od plodova duha, predstavlja pozitivnu osobinu (Galatima 5:22, 23). Dobrotu pokazujemo kada činimo dobra i korisna dela za druge. U ovom sistemu stvari, ono što se u nekim krugovima smatra dobrim u drugim se to može smatrati lošim. Međutim, ako želimo da imamo mir i sreću, onda mora postojati jedno merilo za to šta je dobro. Ko s pravom može postaviti to merilo?
3. Šta Postanje 2:16, 17 pokazuje u vezi s merilom o tome šta je dobro?
3 Merilo o tome šta je dobro postavlja Bog. Na početku ljudske istorije, Jehova je bio taj koji je zapovedio prvom čoveku: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17). Da, ljudi treba od svog Stvoritelja da traže spoznanje o tome šta je dobro, a šta zlo.
Nezasluženo pokazivanje dobrote
4. Šta je Bog učinio za čovečanstvo od vremena Adamovog greha?
4 Izgledi ljudi na večnu sreću u savršenstvu bili su ugroženi kada je Adam zgrešio i odbio da prizna da Bog ima pravo da postavlja merila za to šta je dobro (Postanje 3:1-6). Međutim, pre nego što su se rodili Adamovi potomci koji su nasledili greh i smrt, Bog je prorekao da će doći savršeno Seme. Obraćajući se zapravo ’prazmiji‘, Satani Đavolu, Jehova je rekao: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoga i potomstva njezina, i ono će ti glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati“ (Otkrivenje 12:9; Postanje 3:15). Jehovina namera je bila da otkupi grešno čovečanstvo. Pokazujući nezasluženu dobrotu, Jehova je zaista izvršio pripremu za spasenje onih koji iskazuju veru u otkupnu žrtvu njegovog dragog Sina (Matej 20:28; Rimljanima 5:8, 12).
5. Zašto možemo pokazivati izvesnu meru dobrote iako smo nasledili sklonost srca ka zlu?
5 Naravno, mi smo zbog Adamovog greha nasledili sklonost srca ka zlu (Postanje 8:21). Ali na svu sreću, Jehova nam pomaže da pokazujemo izvesnu meru dobrote. Ako ostanemo pri onome što smo naučili iz njegovih dragocenih svetih spisa, to ne samo što nas ’čini mudrim za spasenje‘ i ’oprema za svako dobro delo‘ nego nam i omogućava da činimo ono što je dobro u njegovim očima (2. Timoteju 3:14-17). Međutim, da bismo izvukli korist iz biblijske pouke i pokazivali dobrotu, moramo imati stav poput psalmiste koji je pevao: „Ti si [Jehova] dobar i ti dobro činiš; nauči me naredbama svojim!“ (Psalam 119:68).
Jehovina dobrota se veliča
6. O čemu je govorila pesma koju su Leviti pevali nakon što je kralj David doneo zavetni kovčeg u Jerusalim?
6 Kralj drevnog Izraela David shvatao je da je Bog dobar i tražio je da ga On vodi. „Dobar je i pravedan je Jehova“, rekao je David. „Zato on pokazuje grešnicima put“ (Psalam 25:8). U Božja uputstva data Izraelcima spadalo je deset važnih zakona — Deset zapovesti — napisanih na dve kamene ploče i čuvanih u svetom kovčegu nazvanom zavetni kovčeg. Nakon što je David doneo taj kovčeg u izraelsku prestonicu, u Jerusalim, Leviti su pevali jednu pesmu koja je imala ove reči: „Hvalite Jehovu, jer je dobar, jer je do veka milosrđe njegovo“ (1. Letopisa 16:34, 37-41). Mora da je bilo veličanstveno čuti te reči iz usta levitskih pevača!
7. Šta se desilo nakon što je kovčeg unesen u Svetinju nad svetinjama i nakon što je Solomon uputio molitvu za posvećenje?
7 Iste reči hvale bile su naglašene tokom posvećenja Jehovinog hrama koji je izgradio Davidov sin Solomon. Nakon što je zavetni kovčeg stavljen u Svetinju nad svetinjama u novoizgrađenom hramu, Leviti su počeli da hvale Jehovu: „Jer je dobar, jer je do veka milosrđe njegovo“. Tom prilikom se hram čudom ispunio oblakom koji je predstavljao Jehovinu slavnu prisutnost (2. Letopisa 5:13, 14). Nakon Solomonove molitve za posvećenje, „siđe oganj s neba i spali žrtvu paljenicu i druge žrtve“. Kada su to videli, „svi sinovi Izraelovi... se sagnuše licem k zemlji do poda, pokloniše se i hvališe Jehovu govoreći: Jer je on dobar, jer je do veka milosrđe njegovo“ (2. Letopisa 7:1-3). Nakon 14-dnevne proslave, Izraelci su se vratili svojim kućama ’veseli i radosni radi dobra što Jehova beše učinio Davidu, Solomonu i Izraelu, narodu svome‘ (2. Letopisa 7:10).
8, 9. (a) Iako su Izraelci hvalili Jehovu za njegovu dobrotu, kojim putem su na kraju krenuli? (b) Šta je preko Jeremije prorečeno za Jerusalim, i kako se to proročanstvo ispunilo?
8 Nažalost, Izraelci nisu nastavili da žive u skladu sa svojim pesmama hvale Bogu. Narod Jude je s vremenom samo ’usnama poštovao Jehovu‘ (Isaija 29:13). Umesto da se povinuju Božjim merilima o tome šta je dobro, počeli su da čine ono što je zlo. A u čemu se sastojala njihova zloća? Postali su krivi za idolopoklonstvo, nemoral, tlačenje siromašnih i druge velike grehe! Kao posledica toga, Jerusalim je razrušen, a stanovnici Jude su 607. pre n. e. odvedeni u ropstvo u Vavilon.
9 Tako je Bog disciplinovao svoj narod. Međutim, on je preko proroka Jeremije prorekao da će se u Jerusalimu još čuti glas onih koji pevaju: „Slavite Boga nad vojskama, jer je dobar Jehova, jer je doveka milosrđe njegovo!“ (Jeremija 33:10, 11). Tako je i bilo. Nakon što je zemlja 70 godina ležala pusta, jevrejski ostatak se 537. pre n. e. vratio u Jerusalim (Jeremija 25:11; Danilo 9:1, 2). Oni su ponovo izgradili oltar tamo gde je bio hram na gori Moriji i počeli su da prinose žrtve na njemu. U drugoj godini nakon njihovog povratka položen je temelj za hram. Kakvo uzbudljivo vreme! „Kad zidari položiše temelj hrama Jehovinog“, rekao je Jezdra, „pozvaše sveštenike u svečanim haljinama i s trubama i Levite, sinove Asafove s cimbalima, da hvale Jehovu po uredbi Davida kralja Izraelova. Oni pevahu naizmence hvaleći i slaveći Jehovu rečima: Jer je on dobar, jer je do veka milosrđe njegovo nad Izraelom“ (Jezdra 3:1-11).
10. Kojim značajnim izrazom počinje i završava 118. Psalam?
10 Sličan izraz hvale u pogledu Jehovine dobrote pojavljuje se u mnogim psalmima. Među njima je 118. Psalam, koji su Izraelci pevali kod kuće da bi zaključili proslavu Pashe. Taj psalam počinje i završava ovim rečima: „Hvalite Jehovu jer je dobar, jer je za navek milosrđe njegovo [„njegova ljubazna dobrota“, NW]“ (Psalam 118:1, 29). Verovatno su to bile poslednje reči hvale koje je Isus Hrist pevao sa svojim apostolima u noći pre svoje smrti 33. n. e. (Matej 26:30).
„Daj mi da vidim slavu tvoju“
11, 12. Koju je objavu Mojsije čuo kada je letimično video Božju slavu?
11 Veza između Jehovine dobrote i njegove ljubazne dobrote prvi put je povučena vekovima pre Jezdrinog vremena. Ubrzo nakon što su Izraelci obožavali zlatno tele u pustoši i nakon što su prestupnici bili pogubljeni, Mojsije je molio Jehovu: „Daj mi da vidim slavu tvoju.“ Znajući da Mojsije ne može videti njegovo lice i ostati živ, Jehova je rekao: „Učiniću da prođe sva dobrota moja pred tobom“ (Izlazak 33:13-20).
12 Jehovina dobrota je prošla pred Mojsijem sledećeg dana na Sinajskoj gori. Mojsije je tada samo letimično video Božju slavu i čuo ovu objavu: „Jehova, Jehova, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan [’ljubaznom‘, NW] dobrotom i vernošću [’istinom‘, NW], koji čuva ljubav [„ljubaznu dobrotu“, NW] svoju do hiljaditih pokolenja, koji prašta bezakonja i nepravde i greha, ali koji ne smatra krivoga za pravednoga i kazni bezakonje otaca na sinovima i na sinovljevim sinovima do trećega i do četvrtoga pokolenja“ (Izlazak 34:6, 7). Te reči su pokazivale da je Jehovina dobrota povezana s njegovom ljubaznom dobrotom i drugim aspektima njegove ličnosti. Osmatranje svega toga pomoći će nam da pokazujemo dobrotu. Hajde da najpre osmotrimo osobinu koja je dvaput spomenuta u ovoj veličanstvenoj objavi Božje dobrote.
„Bog... obilan ljubaznom dobrotom“
13. Koja se osobina spominje dva puta u onome što je objavljeno o Božjoj dobroti, i zašto je to prikladno?
13 ’Jehova je Bog... obilan ljubaznom dobrotom... koji čuva svoju ljubaznu dobrotu do hiljaditih pokoljenja.‘ Hebrejska reč koja je prevedena sa ’ljubazna dobrota‘ takođe znači „lojalna ljubav“. To je jedina osobina koja se dva puta navodi u onome što je Bog objavio Mojsiju. To je stvarno prikladno, pošto je ljubav Jehovina dominantna osobina! (1. Jovanova 4:8). Dobro poznat izraz hvale Jehovi „jer je dobar, jer je za navek milosrđe njegovo [„njegova ljubazna dobrota“, NW]“ ističe tu osobinu.
14. Ko posebno oseća Božju dobrotu i ljubaznu dobrotu?
14 Jedan način na koji se ispoljava Jehovina dobrota jeste u tome što je on ’obilan ljubaznom dobrotom‘. To je naročito očigledno u nežnoj brizi koju on pokazuje prema ljudima koji su njegove predane, verne sluge (1. Petrova 5:6, 7). Kao što Jehovini svedoci mogu posvedočiti, on ’čuva svoju ljubaznu dobrotu‘ za one koji ga vole i koji mu služe (Izlazak 20:6). Prirodni Izraelci su kao nacija propustili da okuse Jehovinu ljubaznu dobrotu, to jest lojalnu ljubav, zato što su odbacili njegovog Sina. Ali Božja dobrota i lojalna ljubav prema vernim hrišćanima iz svih nacija trajaće zauvek (Jovan 3:36).
Jehova — milosrdan i milostiv
15. (a) S kojim je izrazom započeta objava koju je Mojsije čuo na Sinajskoj gori? (b) Šta je uključeno u milosrđe?
15 Objava koju je Mojsije čuo na Sinajskoj gori počela je izrazom: ’Jehova, Jehova, Bog milostiv i milosrdan.‘ Hebrejska reč prevedena sa „milosrđe“ može ukazivati na „utrobu“ i tesno je povezana sa izrazom za „matericu“. Dakle, milosrđe uključuje osećanja nežne samilosti koja su duboko unutar osobe. Ali milosrđe je više od iskrenog sažaljenja. Ono treba da nas pokrene da preduzmemo nešto kako bismo olakšali patnju drugih. Na primer, hrišćanske starešine pune ljubavi vide da je potrebno da budu milosrdni prema suvernicima, ’pokazujući milosrđe s veseljem‘ kada je to na mestu (Rimljanima 12:8; Jakov 2:13; Juda 22, 23).
16. Zašto se može reći da je Jehova milostiv?
16 Božja dobrota se manifestuje i u njegovoj milostivosti. Milostiva osoba je „izrazito obzirna prema tuđim osećanjima“ i pokazuje ’naročitu dobrotu posebno prema inferiornima‘. Jehova je najbolji primer milostivosti u postupanju s njegovim vernim slugama. Na primer, Bog je preko anđelâ milostivo ojačao ostarelog proroka Danila i obavestio devicu Mariju o prednosti koju je trebalo da ima time što će roditi Isusa (Danilo 10:19; Luka 1:26-38). Mi kao Jehovin narod sigurno cenimo njegov milostiv način na koji nam se obraća preko stranica Biblije. Hvalimo ga što tako pokazuje svoju dobrotu i nastojimo da budemo milostivi u ophođenju s drugima. Kada oni koji su duhovno sposobni ispravljaju suvernika „u duhu blagosti“, oni nastoje da budu nežni, milostivi (Galatima 6:1).
Bog koji je spor na gnev
17. Zašto smo zahvalni za to što je Jehova „spor na gnev“?
17 „Bog... spor na gnev.“ Ove reči skreću pažnju na još jedan način na koji se ispoljava Jehovina dobrota. Jehova strpljivo podnosi naše propuste i daje nam vremena da savladamo ozbiljne slabosti i da duhovno napredujemo (Jevrejima 5:12–6:3; Jakov 5:14, 15). Božje strpljenje koristi i onima koji još nisu postali njegovi obožavaoci. Oni još uvek imaju vremena da se odazovu na poruku o Kraljevstvu i da se pokaju (Rimljanima 2:4). Međutim, premda je Jehova strpljiv, njegova dobrota ga ponekad pokreće da ispolji svoj gnev, kao što je to učinio kada su Izraelci obožavali zlatno tele kod Sinajske gore. Božji gnev će se uskoro ispoljiti u još većoj meri kada bude okončao Satanin zli sistem (Jezekilj 38:19, 21-23).
18. S obzirom na istinu, koja suprotnost postoji između Jehove i ljudskih vođa?
18 ’Jehova je Bog obilan istinom.‘ Koliko se Jehova samo razlikuje od ljudskih vođa, koje puno obećavaju a onda to ne ispune! Nasuprot tome, Jehovini obožavaoci se mogu osloniti na sve što je rečeno u njegovoj nadahnutoj Reči. Pošto je Jehova obilan u istini, uvek se možemo pouzdati u njegova obećanja. U svojoj dobroti, naš nebeski Otac nepogrešivo odgovara na naše molitve kada tražimo duhovnu istinu tako što nam je obilno daje (Psalam 43:3; 65:3).
19. Koje je izvanredno ispoljavanje dobrote Jehova pokazao prema pokajničkim grešnicima?
19 „Jehova [je] Bog... koji prašta bezakonja i nepravde i greha.“ Jehova je u svojoj dobroti spreman da oprosti pokajničkim grešnicima. Sigurno smo veoma zahvalni što je naš nebeski Otac načinio pripreme za opraštanje preko Isusove žrtve (1. Jovanova 2:1, 2). Stvarno smo srećni što svi koji iskazuju veru u otkupninu mogu imati povlašćen odnos s Jehovom, s nadom u beskrajan život u njegovom obećanom novom svetu. To su stvarno izvanredni razlozi da hvalimo Jehovu što pokazuje dobrotu prema čovečanstvu! (2. Petrova 3:13).
20. Koji dokaz imamo da Bog ne oprašta zloću?
20 „[Jehova] ne smatra krivoga za pravednoga.“ Zaista je ovo još jedan razlog da hvalimo Jehovu za njegovu dobrotu. Zašto? Zato što je bitan aspekt dobrote to da ona nikako ne oprašta zloću. Štaviše, ’prilikom otkrivenja Gospoda Isusa s neba s njegovim moćnim anđelima‘, osveta će biti doneta „onima koji ne poznaju Boga i onima koji nisu poslušni dobroj vesti“. Oni će „pretrpeti sudsku kaznu večnog uništenja“ (2. Solunjanima 1:6-9). Zatim će obožavaoci Jehove koji budu preživeli moći da se u potpunosti raduju životu jer ih neće maltretirati bezbožni ljudi, koji su „bez ljubavi prema dobroti“ (2. Timoteju 3:1-3).
Oponašaj Jehovinu dobrotu
21. Zašto treba da pokazujemo dobrotu?
21 Nesumnjivo imamo puno razloga da hvalimo Jehovu zbog njegove dobrote i da mu zahvaljujemo. Zar ne treba da kao njegove sluge damo sve od sebe kako bismo pokazivali tu osobinu? Da, jer je apostol Pavle podsticao suhrišćane: „Ugledajte se na Boga, kao voljena deca“ (Efešanima 5:1). Naš nebeski Otac dosledno pokazuje dobrotu, pa stoga treba i mi da je pokazujemo.
22. Šta ćemo osmotriti u narednom članku?
22 Ako smo celim srcem predani Jehovi, nesumnjivo imamo žarku želju da oponašamo njegovu dobrotu. Pošto smo potomci grešnog Adama, nije nam lako da činimo ono što je dobro. Međutim, u sledećem članku ćemo videti zašto je moguće da pokazujemo dobrotu. Takođe ćemo osmotriti različite načine na koje možemo i treba da oponašamo Jehovu — najveći primer dobrote.
Kako bi odgovorio?
• Šta je dobrota?
• Koji biblijski izraz ističe Božju dobrotu?
• Koji su neki od načina na koje se ispoljava Jehovina dobrota?
• Zašto treba da oponašamo Jehovin primer dobrote?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 12. strani]
Jehova je disciplinovao svoj drevni narod zato što nisu živeli u skladu sa svojim izrazima hvale
[Slika na 12. strani]
Verni ostatak se vratio u Jerusalim
[Slika na 13. strani]
Mojsije je čuo veličanstvenu objavu o Božjoj dobroti
[Slika na 15. strani]
Jehovina dobrota se vidi u načinu na koji nam se obraća preko pisanih stranica Biblije