„Dođite k meni... i ja ću vas okrepiti“

’Propovedanje reči‘ donosi okrepu

BIO je savršen čovek u jednoj važnoj misiji. Njegove metode poučavanja su bile toliko delotvorne da je ’narod bio zadivljen njegovim načinom poučavanja‘ (Matej 7:28). Takođe je bio neumoran propovednik. Svoje vreme, snagu i sredstva usmeravao je prvenstveno na propovedanje o Božjem Kraljevstvu. Zbilja, Isus Hrist je putovao uzduž i popreko po svojoj domovini kao neuporedivi propovednik i učitelj (Matej 9:35).

Isusova hitna misija sastojala se u tome da propoveda „dobru vest o kraljevstvu“ svojim savremenicima i da priprema svoje učenike za isto delo na globalnom nivou (Matej 4:23; 24:14; 28:19, 20). Hoće li težina njihovog propovedničkog zadatka i njegova hitnost, kao i obimnost takve aktivnosti skrhati njegove učenike koji su nesavršeni i imaju svoja ograničenja?

Ni govora! Nakon što je uputio svoje učenike da mole „Gospodara žetve“, Jehovu Boga, za više radnika, Isus ih je poslao da poučavaju ljude (Matej 9:38; 10:1). Zatim im je pružio zasiguranje da će odgovornost da budu njegovi sledbenici — što uključuje i zadatak da propovedaju — doneti pravo olakšanje i utehu. Isus je rekao: „Dođite k meni... i ja ću vas okrepiti“ (Matej 11:28).

Izvor radosti

To je stvarno saosećajan, brižan i ljubazan poziv! On izražava Isusovu nežnu brigu za svoje sledbenike. Njegovi učenici stvarno nalaze okrepu u ispunjavanju svoje odgovornosti da propovedaju „dobru vest“ o Božjem Kraljevstvu. To im donosi istinsku radost i zadovoljstvo (Jovan 4:36).

Davno pre nego što je Isus došao na zemlju, Pismo je isticalo da radost mora biti odlika svete službe Bogu. To je jasno izraženo rečima psalmistine pesme: „Dižite radosne glasove [„Trijumfalno kličite“, NW] Jehovi svi vi stanovnici zemlje! Služite Jehovi radosno, s pesmama idite [„radosno kličite“, NW] pred lice njegovo!“ (Psalam 100:1, 2). Danas ljudi iz svih nacija kliču Jehovi, a njihovi izrazi hvale su poput trijumfalnog povika pobedničke vojske. Oni koji su istinski odani Bogu dolaze pred lice njegovo ’radosno kličući‘. To je zaista prikladno, jer je Jehova ’srećan Bog‘ koji želi da njegove sluge nađu radost dok ispunjavaju svoje predanje njemu (1. Timoteju 1:11).

Okrepljujuća služba

Kako je moguće da nas naporan rad u službi na terenu ne iscrpljuje već da nas zapravo okrepljuje? Pa, izvršavanje Jehovinog dela bilo je za Isusa poput okrepljujuće hrane. On je rekao: „Moja hrana je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo“ (Jovan 4:34).

Slično tome, revni hrišćanski propovednici danas pronalaze radost dok ’propovedaju reč‘ (2. Timoteju 4:2). Koni, jedna sredovečna hrišćanka koja provodi više od 70 sati mesečno u delu propovedanja, kaže: „Posle službe imam osećaj ispunjenosti i zadovoljstva čak i ako sam na kraju dana umorna.“

A šta ako se poruka o Kraljevstvu ne prihvata povoljno? Koni dalje kaže: „Bez obzira na reakcije nikada još nisam zažalila što sam učestvovala u službi. Osim što sam svesna toga da činim ono što je ugodno Jehovi,  smatram da je zadovoljstvo razgovarati o biblijskoj istini, jer dok to činim veličanstvena nada iz Biblije je još jača u mom srcu.“

Drugi zapažaju da pomaganje ljudima da steknu tačno spoznanje o Bogu pruža smisao njihovom vlastitom životu. Meloni, jedna mlada žena koja redovno provodi više od 50 sati mesečno u delu propovedanja, primećuje: „Služba je okrepljujuća jer usmerava moj život i daje mu smisao. Dok učestvujem u službi lični problemi i svakodnevni stresovi postaju manje važni.“

Milisent, još jedna revna Jehovina svedokinja, komentariše: „Služba čini vrednim svaki dan koji provedem pričajući drugima o Božjoj nameri za čovečanstvo i objašnjavajući im kako će raj biti obnovljen na zemlji. Ona Jehovu svakodnevno čini stvarnim za mene i daje mi mir i izvesnu meru unutrašnje sreće koja se ne može postići ni na koji drugi način.“

Okrepljeni primaoci

Objavitelji Kraljevstva sigurno su okrepljeni hrišćanskom službom, a i oni koji prihvataju životodajnu poruku bivaju utešeni. Jedna nastavnica iz Portugala, premda su je poučavali kaluđeri i sveštenici, osećala je da crkva nije zadovoljila njene duhovne potrebe. Njena biblijska pitanja su ostala bez odgovora. Redovan biblijski studij koji je vodila jedna Jehovina svedokinja pružao joj je progresivno razumevanje Pisma. Nastavnica je bila oduševljena. „Svake srede sam jedva čekala moj studij“, kaže ona, „budući da je na svako moje pitanje odgovoreno uverljivim biblijskim dokazom.“ Danas je ta žena predani Jehovin sluga i ona takođe pruža okrepu drugima putem biblijske istine.

Očigledno je onda da Jehovine svedoke nije savladala ozbiljnost njihovog propovedničkog zadatka niti ogromnost njihovog sveukupnog područja propovedanja. Ni ravnodušnost, ni protivljenje ne mogu ugušiti njihov duh. Oni su odlučno preuzeli na sebe da izvrše zadatak propovedanja o Kraljevstvu. Oni prenose biblijsku istinu ljudima gde god ih mogu naći — na jednom parkiralištu za kamione u Sjedinjenim Državama (slika 1), na korejskom aerodromu (2), na Andima (3) ili u jednoj londonskoj prodavnici (4). Isusovi današnji sledbenici širom sveta radosno obavljaju svoje nagrađujuće delo. I prema svom obećanju, on ih krepi i koristi ih da bi mnogima pružali okrepu (Otkrivenje 22:17).