„Uplakano“ drvo i njegove višestruko upotrebljive „suze“

„Melema za rane dajte“, kaže Jeremija 51:8. Potraga za jednim od izvora ove izuzetno umirujuće i lekovite supstance vodi nas do ostrva Hios u Egejskom moru.

POČETKOM leta, ratari na Hiosu se na veoma neobičan način pripremaju za ubiranje ploda. Nakon što počiste zemlju, oni oko žbunastog zimzelenog drveća zvanog mastikovo drvo naprave ravnu podlogu od bele gline. Ratari zatim zaseku koru drveća prouzrokujući da ono „plače“. Zatim drvetu počinju da cure bledožute „suze“ od smole. Posle dve ili tri nedelje, kapi smole se zgrušavaju i ratari ih skupljaju direktno sa stabla ili s gline ispod drveća. Ove „suze“, zvane gumena mastika, koriste se za spravljanje balzama.

Međutim, pre ubiranja ploda zahteva se strpljenje i naporan rad. Usukana, siva stabla drveća rastu veoma sporo. Potrebno je 40 do 50 godina da bi se jedno drvo u potpunosti razvilo do normalne visine od dva do tri metra.

Osim zasecanja stabla i skupljanja „suza“, iziskuje se još dodatnog posla da bi se proizvela mastika. Nakon što ratari skupe „suze“ s mastikovog drveća oni ih proberu, operu i sortiraju po veličini i kvalitetu. Kasnije se mastika još jednom pere, a zatim se može koristiti na mnoge načine.

Istorija ove dragocene biljke

Reč mastika potiče od grčke reči koja znači „škrgutati zubima“ (Matej 8:12; Otkrivenje 16:10). Ovo ime ukazuje na to da se od drevnih vremena smola mastikovog drveta koristila kao žvakaća guma za osvežavanje daha.

Najstariji podatak o mastici potiče od Herodota, grčkog istoričara iz petog veka pre n. e. Drugi drevni pisci i lekari — uključujući i Apolodora, Dioskorida, Teofrasta i Hipokrata— spominjali su korišćenje mastike u medicinske svrhe. Premda mastikovo drveće raste duž mediteranske obale još od otprilike 50. n. e., mastika se proizvodi skoro isključivo na Hiosu. Mastika je najviše interesovala one koji su osvajali Hios, počev od Rimljana preko Đenovljana pa do Turaka.

Višestruko upotrebljiva mastika

Drevni egipatski lekari su koristili mastiku u lečenju različitih oboljenja, uključujući i dijareju i artritis. Takođe su je koristili kao tamjan i za mumificiranje.  Mastikovo drvo je možda bilo jedan od izvora ’melema u Gileadu‘ koji se spominje u Bibliji zbog medicinskih svojstava i zbog upotrebe u kozmetici i balsamovanju (Jeremija 8:22; 46:11). Čak se pretpostavlja da je savitljivo drvo stakte, što je jedan od sastojaka mirisnog svetog tamjana koji se koristio samo u svete svrhe, iz porodice mastikovog drveća (Izlazak 30:34, 35).

Danas se mastika nalazi u laku koji štiti uljane slike, nameštaj i muzičke instrumente. Ona se koristi kao izolacioni i vodootporni materijal, i smatra se jednim od najboljih stabilizatora za boje na tkaninama i za slikarske boje. Mastika se takođe koristi za lepkove i za štavljenje kože. Zbog svoje prijatne arome i drugih svojstava ona se koristi i za sapune, kozmetičke preparate i parfeme.

Mastika je navedena u 25 službenih medicinskih spiskova širom sveta. Još uvek se često koristi u tradicionalnoj medicini u arapskom svetu. Mastika takođe nalazi mesto u zubnoj smoli i u unutrašnjem zaštitnom sloju lekova u kapsulama.

Kao izvor balzama, višestruko upotrebljive „suze“ „uplakanog“ mastikovog drveta su vekovima ublažujuće i isceljujuće. Zato s dobrim razlogom Jeremijino proročanstvo kaže: „Melema za rane dajte.“

[Slike na 31. strani]

Hios

Ubiranje plodova mastike

„Suze“ mastikovog drveta se pažljivo sakupljaju

[Izvori]

Hios i crtež: Courtesy of Korais Library; ostalo: Kostas Stamoulis