Grad na gori

„VI STE svetlo sveta. Ne može se sakriti grad koji se nalazi na gori“, rekao je Isus svojim učenicima u svojoj čuvenoj Propovedi na gori (Matej 5:14).

Mnogi judejski i galilejski gradovi uglavnom su se nalazili na gorama a ne u dolinama. Bezbednost je bila osnovni razlog zbog kog su se birale lokacije na vrhu brda. Osim osvajačkih vojski, i pljačkaške bande su pustošile izraelska utvrđenja (2. Kraljevima 5:2; 24:2). Odvažni stanovnici su mogli mnogo lakše odbraniti gusto zbijene kuće na vrhu neke gore nego grad u niziji kome su, da bi se zaštitio, bile potrebne visoke zidine.

Pošto su se zidovi jevrejskih kuća obično krečili, čitavo naselje ovih okrečenih kuća zbijenih na vrhu brda moglo se lako videti i s nekoliko kilometara udaljenosti (Dela apostolska 23:3). Na bleštavoj palestinskoj sunčevoj svetlosti ovi gradovi su poput današnjih mediteranskih gradova svetleli na brdu kao svetionici.

Isus je iskoristio ovo izrazito obeležje galilejskih i judejskih predela da bi poučio svoje sledbenike o ulozi pravih hrišćana. „Tako neka vaše svetlo svetli pred ljudima“, rekao je on, „da vide vaša dobra dela i daju slavu vašem Ocu koji je na nebesima“ (Matej 5:16). Iako hrišćani ne čine dobra dela da bi ih ljudi hvalili, njihovo lepo ponašanje ipak ne prolazi nezapaženo (Matej 6:1).

Takvo lepo ponašanje je naročito uočljivo tokom oblasnih kongresa Jehovinih svedoka. U vezi s nedavnim kongresom, jedne novine u Španiji su izvestile: „Dok interesovanje za religiozne teme kod drugih denominacija slabi, kod Jehovinih svedoka nije tako. Pošto ne žele da Biblija izgubi svoj značaj oni praktično primenjuju Božju Reč.“

Tomas, čovek koji se brine oko stadiona koji Svedoci redovno koriste u severozapadnoj Španiji, cenio je što može biti okružen ljudima koji praktično primenjuju Božju Reč. Odložio je svoje penzionisanje za nekoliko sedmica kako bi mogao biti prisutan u vreme oblasnog kongresa Jehovinih svedoka. Kada su mu mnogi delegati, uključujući i mlade, prilazili posle kongresa da mu se zahvale za saradnju tokom proteklih godina i da mu požele srećan odlazak u penziju, on se rasplakao. „To što sam vas upoznao jeste jedno od najlepših iskustava u mom životu“, rekao je on.

Grad na gori je privlačio pažnju posmatrača jer se isticao na horizontu i jer je svaka bela kuća u njemu reflektovala sunčevu svetlost. Slično tome hrišćani se ističu kao drugačiji od ostalih jer nastoje da slede visoka biblijska merila što se tiče poštenja, morala i milosrđa.

Osim toga, hrišćani reflektuju svetlo biblijske istine svojom propovedničkom aktivnošću. Apostol Pavle je hrišćanima u prvom veku rekao: „Zato, budući da imamo ovu službu po milosrđu koje nam je ukazano, ne odustajemo... nego obznanjujući istinu preporučujemo se svakoj ljudskoj savesti pred Bogom“  (2. Korinćanima 4:1, 2). Iako su se susretali s protivljenjem gde god su propovedali, Jehova je blagoslovio njihovu službu tako da je Pavle oko 60. n. e. mogao napisati da je dobra vest propovedana „u celom stvarstvu koje je pod nebom“ (Kološanima 1:23).

Jehovini svedoci danas takođe ozbiljno shvataju svoju odgovornost da puste da ’njihovo svetlo svetli pred ljudima‘, kao što je Isus zapovedio. Usmenim putem i štampanim materijalom Jehovini svedoci šire dobru vest o Kraljevstvu u 235 zemalja sveta. Da bi svetlo biblijske istine moglo da dopre do što je moguće više ljudi, oni proizvode biblijske publikacije na oko 370 jezika (Matej 24:14; Otkrivenje 14:6, 7).

U mnogim mestima, Svedoci prihvataju izazov da uče jezik ljudi koji su emigrirali iz zemalja u kojima je delo propovedanja zabranjeno ili je bilo pod zabranom. Primera radi, u mnogim većim gradovima u Severnoj Americi postoji veliki priliv ljudi iz Kine i Rusije. Tamošnji Svedoci se trude da nauče kineski, ruski i druge jezike kako bi propovedali dobru vest i tim došljacima. U stvari, vode se ubrzani kursevi mnogih stranih jezika kako bi se dobra vest mogla propovedati i drugima dok je još polje ’belo za žetvu‘ (Jovan 4:35).

Prorok Isaija je prorekao: „Biće u potonje vreme da će gora doma Jehovinog utvrđena biti uvrh gora, uzvišena iznad humova, i svi će narodi u njoj se sticati.“ Kako svojim ponašanjem tako i svojom službom, Jehovini svedoci pomažu ljudima posvuda da dođu na „goru Jehovinu“ da bi bili poučeni Božjim putevima i da bi naučili da hode Njegovim stazama (Isaija 2:2, 3). Radostan ishod toga je, kako je Isus istakao, taj da zajedno ’daju slavu svom nebeskom Ocu‘, Jehovi Bogu (Matej 5:16; 1. Petrova 2:12).