Koliko je važna čistoća?

ČISTOĆA ima različito značenje za različite ljude. Na primer, kad majka kaže svom mališanu da opere ruke i da se umije, on možda misli da je dovoljno da stavi prstiće ispod mlaza vode i da nakvasi usne. Ali majka zna bolje. Ona ga vodi nazad u kupatilo i s dosta sapuna i vode trlja mu ruke i lice — iako on bučno negoduje!

Naravno, merila o čistoći nisu ista u celom svetu, i ljudi odrastaju s različitim shvatanjima o čistoći. Ranije su mnoge čiste i uredne škole u mnogim zemljama pomagale učenicima da steknu dobre navike što se tiče čistoće. Danas u nekim školskim dvorištima ima toliko đubreta i otpadaka da više liče na deponiju nego na mesto za igru i vežbanje. A učionice? Daren, domar u jednoj australijskoj srednjoj školi, primetio je sledeće: „Sada đubreta ima i po učionicama.“ Neki učenici doživljavaju izjavu „podigni to“ ili „počisti to“ kao neku kaznu. Problem je što neki nastavnici zaista koriste čišćenje kao način kažnjavanja.

S druge strane, odrasli nisu uvek dobri primeri što se tiče čistoće, bilo u svakodnevnom životu bilo na poslu. Na primer, mnoga javna mesta su u neurednom i ružnom stanju. Neke fabrike zagađuju životnu sredinu. Međutim, zagađenje ne izazivaju bezlične fabrike i preduzeća, već ljudi. Premda je verovatno pohlepa glavni uzrok svetskog problema zagađenja i njegovih mnogih loših posledica, ovaj svetski problem je delimično posledica loših ličnih navika što se tiče čistoće. Bivši generalni direktor Australijskog komonvelta podupro je ovaj zaključak kada je rekao: „Sva pitanja zdravlja ljudi svode se na obzirnost jednog muškarca, jedne žene, jednog deteta.“

Pa ipak, neki misle da je čistoća lična stvar i da to nikog drugog ne treba da se tiče. Da li je stvarno tako?

Nikada se ne može dovoljno naglasiti koliko je čistoća važna kada je reč o našoj hrani — bilo da je kupujemo na pijaci, da je jedemo u restoranu ili da smo na obroku kod nekog prijatelja. Od onih koji pripremaju ili poslužuju hranu koju jedemo očekuje se visok nivo čistoće. Prljave ruke  — bilo njihove ili naše — mogu biti uzrok mnogih bolesti. A kako je s bolnicama koje treba da su mesta gde pre nego bilo gde drugde očekujemo da zateknemo čistoću? The New England Journal of Medicine je izvestio da odgovor na pitanje zašto pacijenti dobijaju infekcije za čije je lečenje potrebno i do deset milijardi dolara godišnje leži u neopranim rukama doktora i medicinskih sestara. S pravom očekujemo da niko ne ugrozi naše zdravlje svojim prljavim navikama.

Takođe je veoma ozbiljno kada neko — namerno ili nepromišljeno — zagađuje naše zalihe vode. I koliko je bezbedno šetati se bosonog po plaži kad se mogu videti korišćeni špricevi koje su ostavili narkomani i drugi? Možda je od još veće lične važnosti pitanje da li ima čistoće u našem domu?

Suelen Hoj pita u svojoj knjizi Chasing Dirt (Oterati prljavštinu): „Da li smo čisti kao što smo nekad bili?“ Ona odgovara: „Verovatno nismo.“ Kao glavni razlog za to, ona navodi promenjene vrednosti u društvu. Pošto ljudi provode sve manje vremena kod kuće, oni jednostavno plaćaju nekog drugog da im čisti kuću. Kao posledica toga, održavanje čiste sredine više nije stvar od ličnog značaja. „Ne čistim kadu — čistim sebe“, rekao je jedan čovek. „Iako mi je stan prljav, barem sam ja čist.“

Međutim, čistoća znači mnogo više od spoljašnjeg izgleda. Ona je sveobuhvatna etika zdravog života. Ona je takođe stanje uma i srca koje uključuje naš moral i naše obožavanje. Pogledajmo na koji način.