Oni su se borili s trnovima u telu
Oni su se borili s trnovima u telu
„Dat mi je trn u telu, Satanin anđeo, da me udara“ (2. KORINĆANIMA 12:7).
1. Koji su neki problemi s kojima se ljudi danas suočavaju?
DA LI se već duže vreme boriš s nekom kušnjom? Ako je tvoj odgovor potvrdan, onda nisi sam. U ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, verni hrišćani se bore sa snažnim protivljenjem, porodičnim problemima, bolestima, finansijskim brigama, emocionalnim teskobama, gubitkom voljenih usled smrti i drugim izazovima (2. Timoteju 3:1-5). U nekim zemljama je život mnogih ugrožen zbog nestašice hrane ili rata.
2, 3. Koji negativan stav može nastati usled problema nalik trnu s kojima se suočavamo, i zašto bi to moglo biti opasno?
2 Osoba se zbog takvih problema može osećati potpuno skrhano, naročito ako više teškoća naiđe istovremeno. Zapazi šta kažu Priče Solomunove 24:10 (DK): „Ako kloneš u nevolji, skratiće ti se sila.“ Da, obeshrabrenje usled kušnji može nas lišiti toliko potrebne snage i može oslabiti našu odlučnost da istrajemo do kraja. Na koji način?
3 Pa, obeshrabrenje bi moglo dovesti do toga da više ne budemo objektivni. Na primer, lako možemo preuveličati svoje teškoće i početi da sažaljevamo sebe. Neki čak mogu zavapiti ka Bogu: „Zašto dopuštaš da mi se ovo dešava?“ Ako bi u nečijem srcu ovakav negativan stav uhvatio korena, to bi mu moglo potkopati radost i veru. Božji sluga bi se mogao toliko obeshrabriti da bi čak mogao prestati da se bori „u dobroj borbi vere“ (1. Timoteju 6:12).
4, 5. Kako je u nekim slučajevima Satana uključen u naše probleme, ali u šta možemo biti uvereni?
4 Jehova Bog sigurno ne stvara naše kušnje (Jakov 1:13). Neki ispiti nas zadese jednostavno zato što se trudimo da mu budemo verni. U stvari, svi koji služe Jehovi postaju meta njegovog najvećeg neprijatelja, Satane Đavola. Tokom ovo malo vremena koje mu je preostalo, taj zli „bog ovog sistema stvari“ pokušava da svakoga ko voli Jehovu navede da prestane vršiti Njegovu volju (2. Korinćanima 4:4). Satana koliko god može zadaje boli celoj zajednici naše braće po svetu (1. Petrova 5:9). Doduše, ne prouzrokuje sve naše probleme direktno Satana, ali on može iskoristiti probleme s kojima se suočavamo, gledajući da nas još više oslabi.
5 Međutim, koliko god strašno izgledali Satana ili njegovo oružje, mi ga možemo pobediti! Zašto možemo biti sigurni u to? Zato što se Jehova Bog bori za nas. On se brine da njegove sluge ne budu u neznanju što se tiče Sataninih taktika (2. Korinćanima 2:11). U stvari, Božja Reč nam dosta govori o kušnjama koje muče prave hrišćane. U slučaju apostola Pavla, Biblija je koristila izraz „trn u telu“. Zašto? Osmotrimo kako Božja Reč objašnjava tu frazu. Tada ćemo videti da mi i nismo jedini kojima je potrebna Jehovina pomoć da bismo pobedili kušnje.
Zašto su ispiti poput trna
6. Šta je Pavle podrazumevao pod ’trnom u telu‘, i šta je taj trn mogao biti?
6 Pavle, koji je bio teško iskušavan, bio je nadahnut da napiše: „Dat mi je trn u telu, Satanin anđeo, da me udara, kako se ne bih previše uzvisio“ (2. Korinćanima 12:7). Šta je bio taj trn u Pavlovom telu? Pa, sigurno boli kada se trn duboko zabode. Tako ova metafora ukazuje da je Pavlu nešto zadavalo bol — bilo fizički, emocionalni ili i jedan i drugi. Možda je Pavle patio od neke očne bolesti ili od nekog drugog fizičkog oboljenja. Ili je trn možda uključivao one pojedince koji su osporavali preporuke koje je Pavle imao kao apostol i koji su dovodili u pitanje njegovo delo propovedanja i poučavanja (2. Korinćanima 10:10-12; 11:5, 6, 13). O čemu god da se radilo, taj trn je ostao tamo gde je bio i nije se mogao izvaditi.
7, 8. (a) Na šta ukazuje izraz „udara“? (b) Zašto je jako važno da se borimo s bilo kojim trnom koji nas sada muči?
7 Zapazi da je taj trn udarao Pavla. Zanimljivo je da je grčki glagol koji je Pavle ovde upotrebio izveden iz reči za „zglobove“. Ta reč je doslovno korišćena u Mateju 26:67 i figurativno u 1. Korinćanima 4:11. Ona u tim stihovima prenosi misao o prebijanju pesnicama. S obzirom na Sataninu žestoku mržnju prema Jehovi i njegovim slugama, možemo biti uvereni da je Đavolu bilo drago što je jedan trn udarao Pavla. Satani je i danas drago kada nas na sličan način muči neki trn u telu.
8 Zato, poput Pavla, treba da znamo kako da se borimo protiv takvih trnova. Od toga nam zavisi život! Seti se, Jehova želi da nam zauvek produži život u novom svetu, gde nas više nikada neće mučiti problemi nalik trnovima. Da bi nam pomogao da dobijemo tu divnu nagradu, Bog nam je pružio mnoge primere u svojoj svetoj Reči, Bibliji, pokazujući da su se njegove verne sluge uspešno borile s trnovima u telu. Bili su to obični, nesavršeni ljudi, baš kao i mi. Osmatranje nekih od njih iz ’oblaka svedoka‘ može nam pomoći da „sa istrajnošću trčimo trku koja stoji pred nama“ (Jevrejima 12:1). Meditiranje o tome šta su podneli može izgraditi naše uverenje da se možemo boriti s bilo kakvim trnom koji Satana može upotrebiti protiv nas.
Trnovi koji su mučili Mefivosteja
9, 10. (a) Kako je Mefivostej dobio jedan trn u telu? (b) Koju je ljubaznost kralj David pokazao prema Mefivosteju, i kako bismo mi mogli oponašati Davida?
9 Osmotri Mefivosteja, sina Davidovog prijatelja Jonatana. Kada je Mefivosteju bilo pet godina, pronela se vest da su njegov otac, Jonatan, i deda, kralj Saul, poginuli. Njegovu dadilju je uhvatila panika. Ona ga „uze i pobeže i kako ona naglo trčaše, on pade i osta hrom“ (2. Samuilova 4:4). Sigurno je ta invalidnost bila jedan trn koji je Mefivostej morao podnositi dok je rastao.
10 Nekoliko godina kasnije je kralj David, iz velike ljubavi prema Jonatanu, ispoljio ljubaznu dobrotu prema Mefivosteju. David mu je predao celokupno Saulovo imanje i postavio Saulovog slugu Sivu za staratelja nad tom zemljom. Takođe je rekao Mefivosteju: „Ti ćeš svagda jesti za mojim stolom“ (2. Samuilova 9:6-10). Nema sumnje da je Davidova ljubazna dobrota bila utešna za Mefivosteja i da je ublažila bol njegove invalidnosti. Kakva izvrsna pouka! I mi treba da pokazujemo ljubaznost prema onima koji se bore s nekim trnom u telu.
11. Šta je Siva tvrdio o Mefivosteju, i kako znamo da je ta tvrdnja bila laž? (Vidi fusnotu.)
11 Kasnije se Mefivostej morao boriti s još jednim trnom u telu. Njegov sluga Siva ga je oklevetao kod kralja Davida, koji je tada bežao iz Jerusalima zbog pobune svog sina Avesaloma. Siva je rekao da je Mefivostej iz nelojalnosti ostao u Jerusalimu, u nadi da će steći kraljevstvo za sebe. a David je poverovao Sivinoj kleveti i celokupno Mefivostejevo imanje predao tom lažovu! (2. Samuilova 16:1-4).
12. Kako je Mefivostej reagovao na svoju situaciju, i kako je on odličan primer za nas?
12 Međutim, kada se Mefivostej konačno sreo s Davidom, rekao je kralju šta se stvarno desilo. On se pripremao da se pridruži Davidu kada ga je Siva prešao i ponudio se da on krene umesto njega. Da li je David ispravio nepravdu? Delimično. Podelio je imanje između ova dva čoveka. Bio je to, dakle, još jedan potencijalan trn u Mefivostejevom telu. Da li se on duboko razočarao? Da li se bunio protiv Davidove odluke, žaleći se da nije pravična? Ne, ponizno se složio s kraljevim željama. Usredsredio se na pozitivne stvari, radujući se bezbednom povratku pravednog izraelskog kralja. Mefivostej je stvarno postavio izvrstan primer podnoseći invalidnost, klevetu i razočaranje (2. Samuilova 19:24-30).
Nemija se borio sa svojim iskušenjima
13, 14. Koje je trnove Nemija morao podneti kada se vratio da prezida jerusalimske zidine?
13 Pomisli na figurativne trnove koje je Nemija podnosio kada se u petom veku pre n. e. vratio u Jerusalim koji je još uvek bio bez zidina. Zatekao je grad koji je praktično bio nezaštićen, a Jevreji koji su se vratili bili su dezorganizovani, obeshrabreni i nečisti u Jehovinim očima. Iako je imao ovlašćenje kralja Artakserksa da prezida jerusalimske zidine, Nemija je uskoro saznao da su namesnici obližnjih zemalja prezirali njegovu misiju. „Bi im vrlo krivo što dođe čovek da se postara za dobro sinova Izraelovih“ (Nemija 2:10).
14 Ovi neprijateljski nastrojeni stranci činili su sve što je bilo u njihovoj moći da bi zaustavili Nemijin poduhvat. Njihove pretnje, laži, klevete, zastrašivanja — uključujući i špijune poslate da ga obeshrabre — mora da su bili poput trnova koji su stalno bili u njegovom telu. Da li je podlegao spletkama tih neprijatelja? Ne! U potpunosti se uzdao u Boga, i nije popuštao. Stoga su jerusalimske zidine, kada su na kraju bile obnovljene, trajno svedočile u prilog tome da je Jehova s ljubavlju podupirao Nemiju (Nemija 4:1-12; 6:1-19).
15. Koji su problemi među Jevrejima veoma zabrinjavali Nemiju?
15 Nemija je morao kao namesnik da se bori s mnogim problemima koje je imao Božji narod. Te poteškoće koje su bile poput trna veoma su ga zabrinjavale jer su uticale na odnos između naroda i Jehove. Bogataši su zahtevali visoke kamate, te su njihova siromašnija braća, da bi otplatili dugove i persijski porez, morala da ustupe svoja imanja pa čak i da prodaju svoju decu u ropstvo (Nemija 5:1-10). Mnogi Jevreji su kršili Sabat i propuštali su da podupiru Levite i hram. Osim toga, neki su se oženili ’Azoćankama, Amonkama i Moavkama‘. Sve to je bolelo Nemiju! Ali on nije odustao ni zbog jednog od tih trnova. On je uvek iznova pokazivao da je dorastao tim prilikama kao osoba koja revno podupire Božje pravedne zakone. Poput Nemije, ni mi nemojmo dozvoliti da nas neverno ponašanje drugih odvrati od verne službe Jehovi (Nemija 13:10-13, 23-27).
Mnoge druge verne osobe su se borile
16-18. Kako je razdor u porodici mučio Isaka i Rebeku, Anu, Davida i Osiju?
16 U Bibliji se nalaze mnogi drugi primeri ljudi koji su se borili s mučnim situacijama koje su bile poput trna. Jedan uobičajen primer toga bili su porodični problemi. Isavove dve žene „zadaše mnogo jada Isaku i Rebeki“, Isavovim roditeljima. Rebeka je čak rekla da joj je život omrzao zbog tih žena (Postanje 26:34, 35; 27:46). Razmisli i o Ani i o tome kako ju je druga žena njenog muža, Fenina, ’mnogo cvelila‘ jer je Ana bila nerotkinja. Možda je Ana to maltretiranje često doživljavala mimo očiju javnosti. Fenina ju je i javno uznemiravala — nesumnjivo pred rođacima i prijateljima — dok je familija prisustvovala prazniku u Silomu. To je bilo kao guranje trna još dublje u Anino telo (1. Samuilova 1:4-7).
17 Razmisli o onome što je David podneo zbog bolesne ljubomore svog tasta, kralja Saula. Da bi izvukao živu glavu, David je morao da živi u pećinama u Engadskoj pustinji, gde je bio prinuđen da se penje strmim i opasnim kozjim stazama. Ta nepravda mora da je bolela, jer on Saulu nije učinio ništa loše. Pa ipak, David je godinama morao da se sklanja — i sve to samo zato što je Saul bio ljubomoran (1. Samuilova 24:14, 15; Poslovice 27:4).
18 Zamisli razdor u porodici koji je mučio proroka Osiju. Njegova žena je postala preljubnica. Mora da je njen nemoral bio poput trnova zabodenih u srce. I kakav još bol mora da je osećao kada je ona u svom bludu rodila dva vanbračna deteta! (Osija 1:2-9).
19. Koje je progonstvo zadavalo bol Miheju?
19 Još jedan trn u telu predstavlja progonstvo. Osmotri iskustvo proroka Miheja. Pravednom Miheju mora da je bilo mučno što je gledao kako ga je zli kralj Ahav okružio lažnim prorocima i što je Ahav verovao njihovim očiglednim lažima. I šta je uradio vođa tih varalica kada je Mihej rekao Ahavu da su svi ti proroci govorili ’lažljivim duhom‘? ’Udario je Miheja po obrazu‘! Još je gora bila Ahavova reakcija na Jehovino upozorenje da je vojni pohod da se povrati Ramot Galadski osuđen na propast. Ahav je naredio da bace Miheja u zatvor i da mu daju samo malo hrane (1. Kraljevima 22:6, 9, 15-17, 23-28). Seti se takođe Jeremije i kako su se prema njemu ophodili njegovi ubilački nastrojeni progonitelji (Jeremija 20:1-9).
20. Koji je trn morala podnositi Nojemina, i kako je bila nagrađena?
20 Gubitak voljenih je još jedna teška situacija koja može biti poput nekog trna u telu. Nojemina je morala podneti bolan gubitak kada su joj umrli muž i dva sina. Dok je još uvek osećala bol tog udarca, ona se vratila u Vitlejem. Rekla je svojim prijateljima da je ne zovu Nojemina, nego Mara, što je ime koje je odražavalo žalost zbog onoga što je doživela. Međutim, Jehova je na kraju nagradio njenu istrajnost unukom koji je postao karika u lozi koja je vodila do Mesije (Ruta 1:3-5, 19-21; 4:13-17; Matej 1:1, 5).
21, 22. Kako su Jova pritisli gubici, i kako je on reagovao?
21 Razmisli koliko se Jov samo zaprepastio kada je čuo o iznenadnoj i nasilnoj smrti svoje desetoro drage dece, kao i o gubitku sve stoke i svih slugu. Kao da mu se ceo svet srušio u jednom momentu! Zatim, dok je još uvek bio uzdrman tim udarcima, Satana ga je udario bolešću. Jov je verovatno mislio da će umreti od te opake bolesti. Bol je postao toliko nepodnošljiv da je mislio da bi smrt bila olakšanje (Jov 1:13-20; 2:7, 8).
22 I kao da sve ovo nije bilo dovoljno, još mu je i njegova žena u svojoj tuzi i muci došla i zavapila: ’Prokuni Boga i umri!‘ Kakav je to trn bio u njegovom bolnom telu! Zatim, umesto da uteše Jova, njegova tri prijatelja su ga napala na izgled uverljivim razmišljanjem, optužujući ga za tajne grehe i smatrajući da su ti gresi bili odgovorni za nesreću koja ga je snašla. Njihovi pogrešni argumenti su, takoreći, još dublje gurali trnove u njegovo telo. Seti se takođe da Jov nije znao zašto su mu se dešavale te užasni stvari; niti je znao da će mu biti pošteđen život. Pa ipak, „u svemu ovome ne sagreši Jov usnama svojim“ (Jov 1:22; 2:9, 10; 3:3; 14:13; 30:17). Iako ga je snašlo mnogo trnova odjednom, nikada nije napustio svoju besprekornost. Stvarno ohrabrujuće!
23. Zašto su verne osobe koje smo osmatrali mogle da podnesu razne trnove u telu?
23 Ovi primeri nikako nisu jedini. Ima ih još mnogo u Bibliji. Sve ove verne sluge morale su da se bore sa svojim simboličnim trnovima. A suočili su se sa zaista različitim problemima! Pa ipak, imali su nešto zajedničko. Niko od njih nije prestao da služi Jehovi. Uprkos svim njihovim mučnim ispitima, pobedili su Satanu uz snagu koju su dobili od Jehove. Kako? Sledeći članak će odgovoriti na to pitanje i pokazaće nam kako se i mi možemo boriti sa svim onim što je poput nekog trna u našem telu.
[Fusnota]
a Ambiciozna smicalica te vrste nije se uklapala u karakter tako zahvalnog, poniznog čoveka kakav je bio Mefivostej. Njemu je nesumnjivo bila dobro poznata vernost koju je pokazivao njegov otac, Jonatan. Iako je bio sin kralja Saula, Jonatan je ponizno priznavao da je Jehova izabrao da David bude kralj nad Izraelom (1. Samuilova 20:12-17). Kao Mefivostejev bogobojazan roditelj i veran Davidov prijatelj, Jonatan ne bi poučavao svog sina da teži za kraljevskom moći.
Kako bi odgovorio?
• Zašto se problemi s kojima se suočavamo mogu uporediti s trnovima u telu?
• Koje su trnove morali podneti Mefivostej i Nemija?
• Čiji ti je primer od muškaraca i žena iz Biblije koji su podneli razne trnove u telu naročito dirljiv, i zašto?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 15. strani]
Mefivostej je morao da se bori sa invalidnošću, klevetom i razočaranjem
[Slika na 16. strani]
Nemija je istrajao uprkos protivljenju