Pitanja čitalaca

Šta znači izjava u Jevrejima 12:4: „Još se niste oduprli do krvi“?

Izraz ’odupreti se do krvi‘ ukazuje na samu smrt, doslovno na prolivanje krvi.

Apostol Pavle je znao da su zbog svoje vere neki jevrejski hrišćani već „u patnjama podneli veliku borbu“ (Jevrejima 10:32, 33). Ističući to, izgleda da Pavle koristi metaforu o nadmetanju na jednom grčkom atletskom takmičenju, u šta je moglo biti uključeno trčanje, rvanje, boks i bacanje diska i koplja. U skladu s tim, on u Jevrejima 12:1 podstiče suhrišćane sledećim rečima: „Skinimo svaki teret i greh koji nas lako zapliće, i sa istrajnošću trčimo trku koja stoji pred nama.“

Tri stiha kasnije, u Jevrejima 12:4, Pavle možda prelazi s poređenja o trčanju na poređenje o boksu. (Obe stilske figure se pojavljuju u 1. Korinćanima 9:26.) Drevnim bokserima su pesnice i ručni zglobovi bili povezani kožnim kaiševima. Ti kaiševi su čak možda bili ojačani „olovom, gvožđem ili metalnim bodljama što je zadavalo ozbiljne povrede bokserima“. Na takvim okrutnim mečevima dolazilo je do krvarenja, ponekad čak i do smrti.

Bilo kako bilo, jevrejski hrišćani su imali odgovarajuće primere vernih Božjih slugu koji su podnosili progonstvo i okrutno zlostavljanje, čak i do same smrti, „do krvi“. Zapazi kontekst u kom Pavle skreće pažnju na ono što su drevne verne osobe doživljavale:

„Bili su kamenovani, iskušavani, pretesterisani, pobijeni mačem, hodali u ovčijim kožama, u kozjim kožama, dok su bili u oskudici, u nevolji, zlostavljani.“ Nakon toga, Pavle ističe Usavršitelja naše vere, Isusa: „Pretrpeo je mučenički stub, prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božjeg prestola“ (Jevrejima 11:37; 12:2).

Da, mnogi su se „oduprli do krvi“, to jest do same smrti. Njihovo odupiranje je bilo više od unutrašnje borbe protiv greha nedostatka vere. Oni su bili lojalni pod okrutnim fizičkim zlostavljanjem i sačuvali su svoju vernost sve do smrti.

Novi u jerusalimskoj skupštini, koji su možda postali hrišćani nakon što se žestoko progonstvo stišalo, nikada se nisu suočili s tako krajnje teškim kušnjama (Dela apostolska 7:54-60; 12:1, 2; Jevrejima 13:7). Pa ipak, čak su i mnogo slabije kušnje neke odvraćale od toga da nastave da se bore; oni su se ’umorili i klonuli u dušama svojim‘ (Jevrejima 12:3). Trebalo je da napreduju prema zrelosti. To bi ih osposobilo da izdrže što god bi ih zadesilo, čak i ako bi to podrazumevalo fizičko zlostavljanje do te mere da proliju svoju krv (Jevrejima 6:1; 12:7-11).

Mnogi hrišćani u današnje vreme su se „oduprli do krvi“, time što su bili ubijeni jer nisu hteli da kompromituju svoju hrišćansku veru. Umesto da dopustimo da Pavlove reči u Jevrejima 12:4 izazovu strah kod nas, neka nam služe kao pokazatelj toga do koje granice treba da budemo odlučni da idemo da bismo ostali lojalni Bogu. Kasnije u istom pismu Jevrejima, Pavle je napisao sledeće: „Imajmo i dalje nezasluženu dobrotu, po kojoj možemo prihvatljivo vršiti Bogu svetu službu sa strahom pred Bogom i strahopoštovanjem“ (Jevrejima 12:28).