Pitanja čitalaca

Da li je ispravno reći da Jehovino milosrđe ublažava njegovu pravdu?

Premda se ovakvo izražavanje koristi, najbolje je da se izbegava, jer izgleda ukazuje na to da Jehovino milosrđe ublažava ili ograničava njegovu pravdu, kao da milosrđe nadmašuje pravdu kao jednu strožu osobinu. To nije ispravno gledište.

Hebrejska reč koja je u Prevodu Novi svet prevedena sa „pravda“ takođe može značiti i „suđenje.“ Pravda je usko povezana s pravednošću. Međutim, pravda obično ima veze sa zakonom. Pravednost uglavnom nema. Tačno je da Jehovina pravda može uključivati određivanje zaslužene kazne, ali ona takođe podrazumeva i pružanje spasenja onima koji ga zaslužuju (Postanje 18:20-32; Isaija 56:1; Malahija 4:2). Zato ne bi trebalo smatrati da je Jehovina pravda kruta ili da je treba ublažiti.

Hebrejska reč za „milosrđe“ može da se odnosi na primenu ograničenja u procesu suđenja. Takođe može da se odnosi i na aktivno izražavanje saosećanja, što donosi olakšanje onima koji se nalaze u nepovoljnim okolnostima (Ponovljeni zakoni 10:18; Luka 10:29-37).

Jehova je i pravedan i milosrdan Bog (Izlazak 34:6, 7; Ponovljeni zakoni 32:4; Psalam 145:9). Njegova pravda i njegovo milosrđe su savršeni i u skladu su jedno s drugim (Psalam 116:5; Osija 2:19). Obe osobine su u savršenoj ravnoteži i savršeno se dopunjuju. Zato ako bismo rekli da Jehovino milosrđe ublažava njegovu pravdu onda bismo morali reći i da njegova pravda ublažava njegovo milosrđe.

Isaija je prorokovao: „Ali će se Jehova smilovati na vas i ustaće da vas pomiluje; jer je Jehova Bog pravedan“ (Isaija 30:18). Isaija ovde pokazuje da Jehovina pravda podstiče na dela milosrđa, a ne da njegovo milosrđe ublažava ili ograničava njegovu pravdu. Jehova pokazuje milosrđe jer je pravedan i jer je pun ljubavi.

Istina, biblijski pisac Jakov je napisao: „Milosrđe pobednički likuje nad sudom“ (Jakov 2:13b). Međutim, prema kontekstu, Jakov nije govorio o Jehovi već o hrišćanima koji pokazuju milosrđe — na primer, prema nevoljnima i siromašnima (Jakov 1:27; 2:1-9). Kada sudi takvim milosrdnim osobama, Jehova uzima u obzir njihovo postupanje i milosrdno im oprašta na temelju žrtve svog sina. Tako njihovo milosrdno postupanje pobednički likuje nad bilo kojom nepovoljnom presudom kojoj bi mogli biti izloženi (Poslovice 14:21; Matej 5:7; 6:12; 7:2).

Zato nije ispravno reći da je Jehovin sud ublažen milosrđem u tom smislu da milosrđe čini njegovu pravdu manje strogom. Kod Jehove su te dve osobine u savršenoj ravnoteži. One uravnotežuju jedna drugu baš kao što se međusobno uravnotežuju i s drugim Jehovinim osobinama kao što su ljubav i mudrost.