Bog izražava dobrodošlicu svim nacijama

NA SVOM prvom putovanju u Mali, Džon je bio dirnut srdačnom gostoljubivošću koju su mu ukazali Mamadu i njegova porodica. Dok je sedeo na zemlji i nespretno jeo iz zajedničke činije, pitao se kako da na najbolji način sa svojim domaćinima podeli najdragoceniji dar — dobru vest o Kraljevstvu iz Božje Reči, Biblije. Premda zna francuski, jezik kojim se govori u Maliju, Džon se pitao kako bi mogao da razgovara s porodicom koja ima sasvim drugačiju religiju i način razmišljanja.

Nije ni čudo što se Džon setio biblijskog izveštaja o gradu Vavilonu. Tamo je Bog pomešao jezik buntovnom narodu (Postanje 11:1-9). Posledica toga je bila da se u različitim delovima sveta pojavilo stanovništvo s različitim jezicima, religijom i načinom razmišljanja. Danas, kada je putovanje i preseljenje postalo nešto uobičajeno, mnogi se, čak i u sopstvenom komšiluku, suočavaju sa izazovom koji je sličan onom s kojim se Džon suočio: kako da svoju nadu temeljenu na Bibliji podele s ljudima drugačijeg porekla?

Primer iz davnina

Poput drugih proroka u Izraelu, Jona se prvenstveno obraćao Izraelcima. On je prorokovao u vreme kada je otpadničko desetoplemensko kraljevstvo javno praktikovalo običaje koji su obeščašćivali Boga (2. Kraljevima 14:23-25). Zamisli Joninu reakciju kada je dobio poseban zadatak da napusti svoju domovinu i ide u Asiriju kako bi propovedao stanovnicima Ninive, ljudima drugačije religije i kulture. Jona možda nije čak ni govorio jezik Ninivljana, bar ne tečno. Kako god da je bilo, Joni je to očigledno bio nesavladiv izazov od koga je pobegao (Jona 1:1-3).

Nesumnjivo, trebalo je da nauči da Jehova Bog ne gleda samo ono što je spolja, već ispituje srce (1. Samuilova 16:7). Nakon što je na čudesan način spasao Jonu od davljenja, Jehova mu je po drugi put zapovedio da propoveda stanovnicima Ninive. Jona je poslušao i kao rezultat toga ceo grad se pokajao. Ali, Jona još uvek nije imao ispravan stav. Jednom snažnom poukom, Jehova mu je ukazao da treba da menja svoj stav. Jehova je pitao Jonu: „A meni da ne bude žao Ninevije, velikoga grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi koji ne znaju da razlikuju desnicu od levice svoje?“ (Jona 4:5-11). Kako je s nama danas? Kako mi možemo pomoći ljudima drugačijeg porekla?

 Dobrodošlica Samarićanima i nejevrejima

U prvom veku Isus je zapovedio svojim sledbenicima da stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija (Matej 28:19). To nije bilo lako za njih. Isusovi učenici su bili Jevreji i, poput Jone, navikli su da kontaktiraju samo s ljudima koji su imali isto poreklo i kulturu. Sasvim je logično da su i oni bili pod uticajem predrasuda uobičajenih za to vreme. Međutim, Jehova je tako usmeravao stvari da su njegove sluge postepeno razaznavale šta on želi od njih.

Prvi korak je bio da se savladaju predrasude koje su postojale između Jevreja i Samarićana. Jevreji nisu kontaktirali sa Samarićanima. Pa ipak, Isus je u više navrata pripremao teren za budućnost kada će se i Samarićani odazvati na dobru vest. Na primer, on je pokazao svoju nepristranost kada je razgovarao sa Samarićankom (Jovan 4:7-26). Drugom prilikom, koristeći poređenje o ljubaznom Samarićaninu, ukazao je jednom pobožnom Jevrejinu da i drugi ljudi osim Jevreja mogu da pokažu ljubav prema bližnjem (Luka 10:25-37). Kada je došlo vreme da Jehova dovede Samarićane u hrišćansku skupštinu, Filip, Petar i Jovan — svi poreklom Jevreji — propovedali su stanovnicima Samarije. Njihova poruka je dovela do velike radosti u tom gradu (Dela apostolska 8:4-8, 14-17).

Jevrejskim hrišćanima je bilo teško da vole Samarićane, koji su, u stvari, bili njihovi daljnji rođaci, a sigurno im je bilo još teže da pokazuju prijateljsku ljubav prema nejevrejima, to jest neznabošcima, koje su Jevreji potcenjivali i mrzeli. Pa ipak, posle Isusove smrti uklonjena je barijera između jevrejskih hrišćana i neznabožaca. (Efešanima 2:13, 14). Da bi pomogao Petru da prihvati ovu novu pripremu, Jehova mu je dao viziju u kojoj mu je rekao da ’ne zove poganim ono što je Bog očistio‘. Zatim ga je Jehovin duh odveo do jednog nejevreja po imenu Kornelije. Kada je Petar razumeo Božje gledište — da ne bi trebalo tog čoveka iz nacija da zove nečistim jer ga je Bog očistio — on je pod nadahnućem rekao: „Zaista shvatam da Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:9-35). Kako li je samo Petar bio zadivljen kada je Bog pokazao da je prihvatio Kornelija i njegovu porodicu tako što je izlio sveti duh na njih!

Pavle — izabrana posuda za nacije

Pavlova služba predstavlja jedan istaknuti primer toga kako Jehova postepeno priprema svoje sluge da mogu da vole sve vrste ljudi i da im pomažu. U vreme Pavlovog preobraćenja, Isus je rekao da će Pavle služiti kao izabrana posuda da nosi njegovo ime nacijama (Dela apostolska 9:15). Pavle je zatim otišao u Arabiju, možda da bi meditirao o Božjoj nameri da ga koristi u objavljivanju dobre  vesti nacijama (Galatima 1:15-17).

Tokom svog prvog misionarskog putovanja, Pavle je bio revan u propovedanju nejevrejima (Dela apostolska 13:46-48). Jehova je blagoslovio Pavlovu aktivnost, jer je taj apostol postupao u skladu s Njegovom pripremom. Pavle je pokazao da u potpunosti razume Jehovino gledište kada je smelo ispravio Petra, koji je bio pristran time što je izbegavao druženje s nejevrejskom braćom (Galatima 2:11-14).

Daljnji dokaz da je Bog vodio Pavla vidljiv je prilikom njegovog drugog misionarskog putovanja kada ga je sveti duh sprečio da propoveda u rimskoj provinciji Vitiniji (Dela apostolska 16:7). Očigledno nije bilo pravo vreme za to. Međutim, kasnije su neki iz Vitinije postali hrišćani (1. Petrova 1:1). U jednoj viziji, jedan Makedonac je molio Pavla, govoreći: „Pređi u Makedoniju i pomozi nam.“ Pavle je iz tih reči zaključio da treba da promeni svoj pravac kretanja i da objavljuje dobru vest u toj rimskoj provinciji (Dela apostolska 16:9, 10).

Pavlova sposobnost prilagođavanja bila je naročito ispitana kada je propovedao Atinjanima. I grčki i rimski zakon je zabranjivao interesovanje za tuđe bogove i nove religiozne običaje. Ali, Pavlova ljubav prema ljudima pokrenula ga je da pobliže ispita njihove religiozne običaje. U Atini je zapazio jedan oltar na kom je pisalo „Nepoznatom Bogu“. Zatim je spomenuo taj detalj kada je svedočio (Dela apostolska 17:22, 23). Kakav izvrstan način da svoju poruku prenese ljubazno i s poštovanjem!

Pavle je sigurno bio srećan kada se osvrnuo na rezultate koje je postigao kao apostol nacija! On je pomogao da se u Korintu, Filipima, Solunu i gradovima u Galatiji osnuju skupštine sačinjene od mnogobrojnih hrišćana koji su bili nejevrejskog porekla. Takođe je pomagao vernim muškarcima i ženama poput Damare, Dionisija, Sergija Pavla i Tita. Zaista je bila velika prednost videti kako ljudi koji nisu poznavali ni Jehovu ni Bibliju prihvataju hrišćansku veru! S obzirom na svoju ulogu u  pomaganju nejevrejima da upoznaju istinu, Pavle je rekao: „Tako sam sebi postavio cilj da ne objavljujem dobru vest tamo gde se Hrist već spominjao... nego, kao što je napisano: ’Oni kojima ništa nije javljeno o njemu videće, i oni koji nisu čuli razumeće‘“ (Rimljanima 15: 20, 21). Da li i mi možemo učestvovati u objavljivanju dobre vesti ljudima koji ne pripadaju našoj kulturi?

Pomagati svim ljudima na Zemlji

Solomon se molio Jehovi za nejevreje koji će dolaziti radi obožavanja u hram u Jerusalimu. On je molio: „Usliši ga s nebesa, s mesta stanovanja svoga, i daj tom strancu ono za što te moli, da bi svi narodi na zemlji poznali ime tvoje“ (1. Kraljevima 8:41-43, kurziv naš). Na hiljade objavitelja Kraljevstva u mnogim zemljama danas izražavaju slična osećanja. Oni susreću ljude koji, u duhovnom smislu, poput Ninivljana „ne znaju da razlikuju desnicu od levice svoje“. A objavitelji Kraljevstva gorljivo učestvuju u ispunjenju proročanstava koja se odnose na sakupljanje pravih obožavalaca iz mnogih nacija (Isaija 2:2, 3; Mihej 4:1-3).

Kao što ljudi iz hrišćanskog sveta prihvataju biblijsku poruku nade, tako je prihvataju i ljudi iz drugih religija. Kako bi to trebalo da utiče na tebe lično? Pošteno se preispitaj. Ako osećaš da su predrasude duboko ukorenjene u tebi, oslobodi ih se pomoću ljubavi. a Nemoj da odbacuješ ljude koje je Bog spreman da prihvati (Jovan 3:16).

Pripremi se pre nego što počneš razgovor s ljudima drugačijeg porekla. Upoznaj se s njihovim verovanjima, interesovanjima i njihovim načinom razmišljanja; zatim traži zajednički temelj. Budi dobar i saosećajan prema drugima. Izbegavaj rasprave, budi fleksibilan i pozitivan (Luka 9:52-56). Ako tako postupaš onda ugađaš Jehovi „čija je volja da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4).

Kako smo samo radosni što se u našim skupštinama nalaze ljudi potpuno različitog porekla! (Isaija 56:6, 7). Zaista nas raduje kada danas čujemo ne samo imena kao što su Marija, Nemanja, Jon i Fatima, nego i druga, kao na primer Gerhard, Anđelo, Ester i Čang! Zaista, ’otvorila su nam se velika vrata koja vode u aktivnost‘ (1. Korinćanima 16:9). Iskoristimo prilike koje nam se pružaju da proširimo poziv kojim nepristrani Bog Jehova izražava dobrodošlicu svim nacijama!

[Fusnota]

[Slike na 23. strani]

Pavle je prenosio dobru vest ljudima posvuda zato što je bio prilagodljiv

...u Atini

...u Filipima

...dok je putovao