Da li vera treba da se zasniva na razumu?

„Ima mnogo ’religioznih‘ ljudi koji su postali religiozni samo zato da ne bi morali da razmišljaju“, piše dekan jedne teološke škole u Sjedinjenim Državama. „Oni jednostavno žele da prihvate sve ’na temelju vere‘“, dodaje on.

REZULTAT toga je da većina ljudi koji kažu da veruju, malo razmišlja o tome zašto veruju u ono u šta veruju ili da li postoji razumna osnova za njihovu veru. Zato ne čudi što je religija postala tema o kojoj mnogi ne žele da razgovaraju.

Nažalost, običaji kao što su upotreba religioznih slika i mehaničko ponavljanje molitvi takođe odvraćaju od logičnog razmišljanja. Takvi običaji, zajedno sa impresivnom arhitekturom, detaljno ukrašenim vitražima i zanosnom muzikom, manje ili više predstavljaju sve što sačinjava religiju miliona ljudi. Iako neke crkve tvrde da se njihova vera temelji na Bibliji, njihova poruka ’veruj u Isusa i bićeš spasen‘ odvraća od ozbiljnog proučavanja Biblije. Drugi se okreću propovedanju nekog socijalnog ili političkog jevanđelja. Do čega sve ovo dovodi?

Što se tiče situacije u Severnoj Americi, jedan pisac koji se bavi pitanjima vezanim za religiju rekao je sledeće: „Hrišćanstvo... naginje ka tome da bude površno, [i] njegovi sledbenici su slabo obrazovani u veri.“ Jedan anketar je otišao čak toliko daleko da je Sjedinjene Države opisao kao „zemlju biblijski nepismenih ljudi“. Bez preterivanja, to bi se moglo reći i za druge zemlje u kojima preovladava takozvano hrišćanstvo. Mnoge nehrišćanske religije takođe odvraćaju od logičnog razmišljanja i umesto toga stavljaju naglasak na crkvene pesme, ritualne molitve i različite oblike meditacije, što vodi ka misticizmu, a ne ka logičnom, konstruktivnom razmišljanju.

Pa ipak, ti isti ljudi koji u svom svakodnevnom životu malo razmišljaju o tome koliko su njihova verovanja tačna ili istinita, često veoma duboko razmišljaju o drugim stvarima. Zar ti ne izgleda čudno što neko ko se detaljno raspituje u vezi s kupovinom nekog auta — koji će jednog dana završiti u starom gvožću — za religiju kaže: ’Ako je bila dovoljno dobra za moje roditelje, dovoljno je dobra i za mene‘?

Ako zaista želimo da ugodimo Bogu, zar ne bi trebalo ozbiljno da razmotrimo koliko je tačno ono što verujemo o njemu? Apostol Pavle je govorio o izvesnim religioznim ljudima svog vremena koji su imali „revnost za Boga; ali ne u skladu s tačnim spoznanjem“ (Rimljanima 10:2). Takvi ljudi bi se mogli uporediti s nekim molerom koji se puno trudi da okreči  kuću, ali koji koristi pogrešne boje jer propušta da sasluša uputstva vlasnika te kuće. Moleru se možda dopada način kako obavlja svoj posao, ali da li će se dopasti i vlasniku kuće?

Šta je prihvatljivo Bogu u pogledu pravog obožavanja? Biblija odgovara: „To je dobro i ugodno u očima našeg Spasitelja, Boga, čija je volja da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:3, 4). Neki možda misle da je u mnoštvu današnjih religija nemoguće pronaći takvo spoznanje. Ali razmisli — ako je Božja volja da ljudi dođu do tačnog spoznanja istine, zar bi onda bilo pošteno da ga sakrije od njih? Ne bi, jer Biblija kaže: „Ako [Boga] tražiš on će dati da ga ti nađeš“ (1. Letopisa 28:9).

Kako se Bog otkriva onima koji ga iskreno traže? Odgovor će pružiti sledeći članak.