Zašto biti kršten?
Zašto biti kršten?
„Idite... i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih“ (MATEJ 28:19).
1, 2. (a) Pod kojim su se okolnostima odigrala neka krštenja? (b) Koja se pitanja o krštenju postavljaju?
FRANAČKI kralj Karlo Veliki je između 775. i 777. n. e. naterao poražene Saksonce na masovno pokrštavanje. „On ih je prisilio da se preobrate na nominalno hrišćanstvo“, napisao je istoričar Džon Lord. Nakon što se 987. n. e. oženio grčkom pravoslavnom princezom, ruski vladar Vladimir I je slično odlučio da njegovi podanici postanu „hrišćani“. Izdao je dekret o masovnom pokrštavanju svog naroda — po cenu života!
2 Da li su takva krštenja bila prikladna? Da li ona imaju pravo značenje? Da li jednostavno svako treba da bude kršten?
Krštenje — kako?
3, 4. Zašto prskanje ili izlivanje vode na glavu ne predstavlja odgovarajuće hrišćansko krštenje?
3 Kada su Karlo Veliki i Vladimir I prisilili narod na krštenje, ti vladari nisu postupili u skladu s Božjom Reči. U stvari, nema nikakve koristi od krštenja koja uključuju prskanje, izlivanje vode na glavu, pa čak i podranjanje osoba koje nisu poučene biblijskoj istini.
4 Osmotri šta se desilo 29. n. e. kada je Isus iz Nazareta došao kod Jovana Krstitelja. Jovan je krštavao ljude u reci Jordan. Oni su dobrovoljno dolazili kod njega da bi se krstili. Da li su pri tome samo stajali u Jordanu dok im je Jovan izlio malo vode na glavu ili ih je poprskao? Šta se dogodilo kada je Jovan krstio Isusa? Matej izveštava da Isus, nakon što se krstio, „odmah izađe iz vode“ (Matej 3:16). On je bio u vodi, bio je podronjen u Jordan. Slično je i pobožni etiopski evnuh bio kršten u ’vodi‘. Takva veća vodena površina je bila neophodna zato što je Isusovo krštenje i krštenje njegovih učenika podrazumevalo potpuno podranjanje (Dela apostolska 8:36).
5. Kako su rani hrišćani krštavali ljude?
5 Grčke reči koje se prevode sa „krstiti“, „krštenje“ i tako dalje, ukazuju na podranjanje, uranjanje ili zaranjanje pod vodu. Smith’s Bible Dictionary kaže: „Krštenje ispravno i doslovno znači podranjanje.“ Zato izvesni biblijski prevodi ukazuju na ’Jovana podranjača‘ i ’Jovana uranjača‘ (Matej 3:1, Rotherham; Diaglott, interlinearan). U delu Avgustusa Neandera, History of the Christian Religion and Church, During the Three First Centuries, stoji: „Krštenje se prvobitno sprovodilo podranjanjem.“ Čuveno francusko delo Larousse du XXe Siècle (Larus HH veka, Pariz, 1928) komentariše: „Prvi hrišćani su se krštavali podranjanjem gde god se mogla naći voda.“ I New Catholic Encyclopedia kaže: „Očigledno je da je krštenje u ranoj Crkvi bilo podranjanjem“ (1967, tom II, strana 56). Zato je danas krštenje kod Jehovinih svedoka dobrovoljan čin koji se sprovodi potpunim podranjanjem u vodu.
Nov razlog za krštenje
6, 7. (a) Zbog čega je Jovan krštavao? (b) Šta je bilo novo u pogledu krštenja Isusovih sledbenika?
6 Krštenje koje je obavljao Jovan razlikovalo se u nameni od podranjanja koje su obavljali Isusovi sledbenici (Jovan 4:1, 2). Jovan je krštavao ljude kao javni simbol njihovog pokajanja za grehe protiv Zakona a (Luka 3:3). Ali, kod krštenja Isusovih sledbenika bilo je uključeno i nešto novo. Na Pentekost 33. n. e., apostol Petar je podstakao svoje slušaoce: „Pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih greha“ (Dela apostolska 2:37-41). Iako se obraćao Jevrejima i prozelitima, Petar nije govorio o krštenju u znak pokajanja za grehe protiv Zakona; niti je mislio da je krštenje u Isusovo ime značilo pranje od grehâ (Dela apostolska 2:10).
7 Petar je tom prilikom upotrebio prvi od ’ključeva kraljevstva‘. U koju svrhu? Da bi svojim slušaocima otkrio spoznanje o mogućnosti da uđu u nebesko Kraljevstvo (Matej 16:19). Pošto su Jevreji odbacili Isusa kao Mesiju, pokajanje i iskazivanje vere u njega bio je nov, bitan faktor u traženju i dobijanju Božjeg oproštaja. Oni su mogli pružiti javni dokaz takve vere time što bi bili podronjeni u vodu u ime Isusa Hrista. Na taj način su simbolizovali sopstveno predanje Bogu preko Hrista. Svi koji danas žele Božje odobravanje moraju iskazivati sličnu veru, predati se Jehovi Bogu i izvršiti hrišćansko krštenje u znak bezrezervnog predanja Svevišnjem Bogu.
Neophodno je tačno spoznanje
8. Zašto hrišćansko krštenje nije za svakoga?
8 Hrišćansko krštenje nije za svakoga. Isus je ovako zapovedio svojim sledbenicima: „Idite... i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Pre nego što se krste, ljudi moraju biti ’poučeni da drže sve što je Isus zapovedio svojim učenicima‘. Stoga, prisilna krštenja onih koji nemaju veru zasnovanu na tačnom spoznanju Božje Reči nemaju nikakvu vrednost i suprote se ovlašćenju koje je Isus dao svojim pravim sledbenicima (Jevrejima 11:6).
9. Šta znači biti kršten „u ime Oca“?
9 Šta znači biti kršten „u ime Oca“? To znači da osoba koja želi da se krsti priznaje položaj i autoritet našeg nebeskog Oca. Time se Jehova Bog priznaje kao naš Stvoritelj, „Svevišnji nad celom zemljom“ i Suveren svemira (Psalam 83:19; Isaija 40:28; Dela apostolska 4:24).
10. Šta znači biti kršten ’u ime Sina‘?
10 Biti kršten ’u ime Sina‘ znači priznati Isusov položaj i autoritet kao Božjeg jedinorođenog Sina (1. Jovanova 4:9). Osobe koje ispunjavaju uslove za krštenje prihvataju Isusa kao onoga preko koga Bog pruža „otkupninu u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28; 1. Timoteju 2:5, 6). Osobe koje žele da se krste moraju priznavati i „viši položaj“ na koji je Bog uzvisio svog Sina (Filipljanima 2:8-11; Otkrivenje 19:16).
11. Šta se podrazumeva pod krštenjem ’u ime svetog duha‘?
11 Koje je značenje krštenja ’u ime svetog duha‘? To znači da osobe koje žele da se krste priznaju da je sveti duh Jehovina aktivna sila koju on koristi na različite načine u skladu sa svojom namerom (Postanje 1:2; 2. Samuilova 23:1, 2; 2. Petrova 1:21). Oni koji ispunjavaju uslove za krštenje priznaju da im sveti duh pomaže da razumeju „duboke stvari Božje“, da obavljaju delo propovedanja o Kraljevstvu i da pokazuju plod duha ’ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost, samokontrolu‘ (1. Korinćanima 2:10; Galatima 5:22, 23; Joil 2:28, 29).
Važnost pokajanja i obraćenja
12. Kako je hrišćansko krštenje povezano s pokajanjem?
12 Izuzev u slučaju bezgrešnog čoveka Isusa, krštenje je od Boga odobren simbol povezan s pokajanjem. Kada se kajemo, mi osećamo duboko žaljenje, to jest skrušenost, zbog nečega što smo učinili ili što smo propustili da učinimo. Jevreji iz prvog veka koji su želeli da ugode Bogu morali su da se pokaju za svoje grehe protiv Hrista (Dela apostolska 3:11-19). Izvesni nejevrejski vernici u Korintu pokajali su se za blud, idolopoklonstvo, krađu i druge ozbiljne grehe. Budući da su se pokajali, bili su „oprani“ u Isusovoj krvi; bili su „posvećeni“, to jest odvojeni, za službu Bogu; i bili su u Hristovo ime i Božjim duhom ’proglašeni pravednima‘ (1. Korinćanima 6:9-11). Pokajanje je bitan korak prema sticanju čiste savesti i olakšanju od krivice zbog greha koje dolazi od Boga (1. Petrova 3:21).
13. Šta je sve uključeno u obraćenje koje treba izvršiti pre krštenja?
13 Do obraćenja mora doći pre nego što se krstimo kao Svedoci za Jehovu. Obraćenje je dobrovoljni čin koji bez prisile preduzima onaj ko je doneo iskrenu odluku da sledi Isusa Hrista. Takve osobe odbacuju nekadašnji neispravni način života i odlučuju da čine ono što je ispravno u Božjim očima. Hebrejski i grčki glagoli u Pismu koji se odnose na obraćenje nose misao o okretanju, obrtanju. Taj čin označava okretanje Bogu od nekog neispravnog puta (1. Kraljevima 8:33, 34). Obraćenje iziskuje „dela koja dolikuju pokajanju“ (Dela apostolska 26:20). Potrebno je da napustimo krivo obožavanje, da postupamo u skladu s Božjim zapovestima i da pokazujemo isključivu odanost Jehovi (Ponovljeni zakoni 30:2, 8-10; 1. Samuilova 7:3). Naše obraćenje dovodi do promena u razmišljanju, ciljevima i ličnosti (Jezekilj 18:31). Mi se ’obraćamo‘ od bezbožnih crta i zamenjujemo ih novom ličnošću (Dela apostolska 3:19; Efešanima 4:20-24; Kološanima 3:5-14).
Bitno je predanje celim srcem
14. Šta označava predanje Isusovih sledbenika?
14 Pre nego što se Hristovi sledbenici krste mora doći i do iskrenog predanja Bogu. Predanje označava odvajanje za neku svetu svrhu. Ovaj korak je toliko važan da treba u molitvi da izrazimo Jehovi svoju odluku da mu zauvek budemo isključivo odani (Ponovljeni zakoni 5:9, NW). Naravno, naše predanje nije predanje nekom delu niti nekom čoveku, nego samom Bogu.
15. Zašto se osobe koje žele da se krste podranjaju u vodu?
15 Kada se predamo Bogu preko Hrista, mi izražavamo svoju odluku da ćemo koristiti život u vršenju Božje volje koja je izložena u Pismu. U znak tog predanja, osobe koje žele da se krste podranjaju se u vodu, baš kao što se i Isus krstio u Jordanu u znak svog predstavljanja Bogu (Matej 3:13). Vredno je zapaziti da se Isus molio tokom te vrlo važne prilike (Luka 3:21, 22).
16. Kako možemo na odgovarajuć način pokazati svoju radost dok posmatramo krštenje?
16 Isusovo krštenje je bio ozbiljan ali radostan čin. Tako je i s današnjim hrišćanskim krštenjem. Dok posmatramo kako drugi simbolizuju svoje predanje Bogu, možemo izraziti svoju radost aplauzom punim poštovanja i srdačnom pohvalom. Ali klicanje, zviždanje i tome slično, treba izbegavati iz poštovanja prema svetosti ovog izraza vere. Naša radost uvek treba da se izražava na dostojanstven način.
17, 18. Pomoću čega se određuje da li neko ispunjava uslove za krštenje?
17 Za razliku od onih koji poprskaju bebe ili primoravaju mase ljudi koji nisu upoznati s Biblijom da se krste, Jehovini svedoci nikada nikoga ne prisiljavaju na krštenje. U stvari, oni ne krštavaju one koji nemaju duhovne kvalifikacije. Pre nego što neko može postati čak i nekršteni objavitelj dobre vesti, hrišćanske starešine proveravaju da li dotični razume osnovna biblijska učenja, da li živi u skladu s njima i da li daje potvrdan odgovor na pitanje poput: „Da li stvarno želiš da budeš Jehovin svedok?“
18 U većini slučajeva, kada osobe znatno učestvuju u delu propovedanja o Kraljevstvu i kada izraze želju da se krste, hrišćanske starešine obavljaju razgovore s njima kako bi proverili da li su oni vernici koji su se predali Jehovi i koji ispunjavaju Božje zahteve za krštenje (Dela apostolska 4:4; 18:8). Lični odgovori na preko 100 pitanja o biblijskim učenjima pomažu starešinama da odrede da li te osobe ispunjavaju biblijske zahteve za krštenje. Neki ih ne ispunjavaju, te se stoga ne kvalifikuju za hrišćansko krštenje.
Da li te nešto sprečava?
19. S obzirom na Jovana 6:44, ko će biti suvladari sa Isusom?
19 Mnogima koji su prisiljeni na masovno pokrštavanje možda je rečeno da će ići na nebo kada umru. Ali kada je ukazivao na svoje sledbenike, Isus je rekao: „Niko ne može doći k meni ako ga Otac, koji me je poslao, ne privuče“ (Jovan 6:44). Jehova privlači Hristu 144 000 koji će biti suvladari s Hristom u nebeskom Kraljevstvu. Za to slavno mesto u Božjoj pripremi nikada niko nije bio posvećen prisilnim krštenjem (Rimljanima 8:14-17; 2. Solunjanima 2:13; Otkrivenje 14:1).
20. Šta bi moglo pomoći izvesnim osobama koje se još nisu krstile?
20 Naročito od sredine 1930-ih, mnoštva koja se nadaju da će preživeti ’veliku nevolju‘ i zauvek živeti na Zemlji pridružuju se redovima Isusovih ’drugih ovaca‘ (Otkrivenje 7:9, 14; Jovan 10:16). Oni ispunjavaju uslove za krštenje zato što su uskladili svoj život s Božjom Reči i vole ga ’svim srcem, dušom, snagom i umom‘ (Luka 10:25-28). Premda neki shvataju da Jehovini svedoci ’obožavaju Boga duhom i istinom‘, oni još uvek ne slede Isusov primer i još ne pružaju javni dokaz istinske ljubavi i isključive odanosti prema Jehovi time što bi se krstili (Jovan 4:23, 24; Ponovljeni zakoni 4:24; Marko 1:9-11). Iskrena i konkretna molitva u pogledu ovog bitnog koraka može biti ono što im je potrebno da bi preuzeli inicijativu i imali hrabrosti da se u potpunosti prilagode Božjoj Reči, izvrše bezrezervno predanje Jehovi Bogu i krste se.
21, 22. Iz kog se razloga neki ustežu od predanja i krštenja?
21 Neki se ustežu od predanja i krštenja jer su toliko zauzeti stvarima ovog sveta ili težnjom za bogatstvom da imaju malo vremena za duhovne stvari (Matej 13:22; 1. Jovanova 2:15-17). Koliko bi bili srećni kad bi promenili svoja gledišta i ciljeve! Ako bi se približili Jehovi, tada bi ih on duhovno obogatio, pomogao bi im da se manje brinu i pružio bi im mir i zadovoljstvo koji su rezultat vršenja Božje volje (Psalam 16:11; 40:8, NW; Poslovice 10:22; Filipljanima 4:6, 7).
22 Drugi kažu da vole Jehovu, ali ne izvršavaju predanje i ne krštavaju se jer misle da će tako izbeći odgovornost. Međutim, svako od nas mora podneti račun Bogu. Mi smo postali odgovorni onda kada smo čuli Jehovinu reč (Jezekilj 33:7-9; Rimljanima 14:12). Kao ’izabran narod‘, drevni Izraelci su se rodili kao nacija koja je predana Jehovi i zato su imali obavezu da mu verno služe u skladu s njegovim propisima (Ponovljeni zakoni 7:6, 11). Danas se niko ne rađa u nekoj takvoj naciji, ali ako smo dobili tačna biblijska uputstva, treba da u veri postupamo po njima.
23, 24. Koji strahovi ne treba da sprečavaju ljude da se krste?
23 Neki se mogu ustezati od krštenja strahujući da nemaju dovoljno spoznanja. Međutim, svi imamo puno toga da učimo, jer „delima koja Bog tvori, čovek ni početka ni kraja dokučiti ne može“ (Propovednik 3:11). Razmisli o etiopskom evnuhu. Kao prozelit, on je imao izvesno spoznanje Pisma, ali nije umeo da odgovori na svako pitanje u vezi s Božjom namerom. Međutim, nakon što je saznao za Jehovinu pripremu spasenja preko Isusove otkupne žrtve, ovaj evnuh se brzo krstio u vodi (Dela apostolska 8:26-38).
24 Neki oklevaju da se predaju Bogu zato što se boje neuspeha. Sedamnaestogodišnja Monik kaže: „Ustezala sam se od krštenja zato što sam se bojala da neću moći da živim prema svom predanju.“ Međutim, ukoliko se uzdamo u Jehovu celim srcem, ’on će nam uravniti staze‘. Pomoći će nam da ’hodimo u istini‘ kao njegove verne predane sluge (Poslovice 3:5, 6; 3. Jovanova 4).
25. Koje pitanje zaslužuje da ga osmotrimo?
25 Bezuslovno pouzdanje u Jehovu i iskrena ljubav prema njemu, svake godine podstiče na hiljade ljudi da se preda i krsti. I sigurno je da sve predane Božje sluge žele da mu budu verne. Ipak, živimo u kritičnim vremenima i suočavamo se s raznim ispitima vere (2. Timoteju 3:1-5). Šta možemo činiti da bismo živeli prema svom predanju Jehovi? To će biti osmotreno u sledećem članku.
[Fusnota]
a Pošto je Isus bio bezgrešan, on se nije krstio u znak pokajanja. Njegovo krštenje je bilo znak toga da se predstavlja Bogu da bi vršio Njegovu volju (Jevrejima 7:26; 10:5-10).
Da li se sećaš?
• Kako se obavlja hrišćansko krštenje?
• Koje je spoznanje potrebno da bi se neko krstio?
• Koji koraci vode do toga da se neko krsti kao pravi hrišćanin?
• Zašto se neki ustežu od krštenja, i kako bi im se moglo pomoći?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 14. strani]
Da li znaš šta znači biti kršten „u ime Oca i Sina i svetog duha“?