Kada je mudro pobeći

DANAŠNJI svet je često obeležen duhom razmetanja hrabrošću i neprijateljstvom ili iskušenjima. Ustaljeno je gledište da je onaj ko pobegne iz neke situacije slabić ili kukavica. On čak može postati predmet ruganja.

Međutim, Biblija otvoreno kaže da postoji vreme kada je i mudro i hrabro pobeći. Imajući to u vidu, pre nego što je poslao svoje učenike u službu, Isus im je rekao: „Kad vas progone u jednom gradu, bežite u drugi“ (Matej 10:23). Da, trebalo je da Isusovi učenici nastoje da pobegnu od svojih progonilaca. Nije trebalo da vode neki krstaški rat, pokušavajući da druge obrate silom. Oni su nosili poruku mira (Matej 10:11-14; Dela apostolska 10:34-37). Zato je trebalo da hrišćani pobegnu, da se udalje od izvora provokacije, a ne da dozvole sebi da se razbesne. Na taj način su sačuvali dobru savest, kao i svoj dragoceni odnos s Bogom (2. Korinćanima 4:1, 2).

U biblijskoj knjizi Poslovica se nalazi jedan suprotan primer. On govori o mladom čoveku koji suočen sa iskušenjem umesto da pobegne, odlazi za bludnicom „kao vo što na klanicu ide“. Šta je navukao na sebe? Propast, zato što je podlegao iskušenju koje će ga stajati života (Poslovice 7:5-8, 21-23).

Šta ako se vi suočite sa iskušenjem da počinite polni nemoral ili naiđete na neku drugu potencijalnu opasnost? Prema Božjoj Reči, može biti prikladno da pobegnete, da se odmah udaljite s tog mesta (Poslovice 4:14, 15; 1. Korinćanima 6:18; 2. Timoteju 2:22).