Slavljenje Boga na planinama Filipina

U pravu si ako misliš da su Filipini ostrvska zemlja. Ali to je takođe i zemlja impresivnih planina. Jehovinim svedocima je relativno lako da propovedaju u gradovima i ravničarskim područjima. Međutim, planinska područja su druga priča.

VELIČANSTVENE planine ove zemlje stoje u oštroj suprotnosti prema peščanim plažama, koralnim grebenima, ribarskim selima i prometnim gradovima koji se nalaze u ravničarskim delovima ovih ostrva. Te planine takođe stoje i kao izazovna prepreka propovedanju „dobre vesti“ o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14).

Filipinska ostrva se nalaze na mestu gde se dodiruju dve tektonske ploče. Deformacija kopna u ovom području stvorila je oštre planinske grebene na većim ostrvima. Više od 7 100 ostrva koja sačinjavaju Filipine, nalaze se na zapadnom luku Pacifičkog vatrenog prstena. Zbog toga su ostrva prošarana vulkanima, što takođe doprinosi planinskom pejzažu. Tako krševit teren izolovao je ljude koji žive u planinama. Do njih je teško doći jer je relativno malo puteva podesno za motorna vozila.

Uprkos ovim teškoćama, Jehovini svedoci znaju da je potrebno doći do ’svih vrsta ljudi‘ (1. Timoteju 2:4). Zato Svedoci s Filipina rade u duhu reči iz Isaije 42:11, 12: „Neka se gorštaci raduju po brdima, neka sa vrh gora klikuju! Nek se dâ Jehovi slava i hvala njegova neka se po ostrvima javlja.“

Pre više od 50 godina uloženi su pojačani napori da se dâ svedočanstvo ljudima koji žive u planinama. Posle Drugog svetskog rata, ovo delo su ubrzali misionari. Mnogi lokalni stanovnici su prihvatili biblijsku istinu i onda dalje pomogli da se ona proširi do sela visoko u planinama. To je vodilo do odličnih rezultata. Na primer, u planinama Centralnih Kordiljera na severnom ostrvu Luzon, ima preko 6 000 objavitelja dobre  vesti. Većina njih su domorodački narodi, uključujući i narode Ibaloi, Ifugao i Kalinga.

Ipak, ima još područja visoko u planinama do kojih je teško doći. Ljudi koji tamo žive nisu zaboravljeni. Kako se do nekih od njih došlo i kakav je bio odaziv?

Istinska vera zamenjuje tradiciju

Na severnom ostrvu Luzon, planinsko područje pokrajine Abra naseljeno je Tingianima. Ovaj naziv možda potiče od drevne malajske reči tingi, što znači „planina“. Zaista odgovarajuće! Ti ljudi takođe nazivaju sebe i svoj jezik imenom Itneg. Oni veruju u boga zvanog Kabunjan i njihov svakodnevni život je pod velikim uticajem praznoverja. Na primer, loš je predznak ako osoba kija kada planira nekuda da ide. Ona mora sačekati nekoliko sati dok loše dejstvo ne iščezne.

Godine 1572, došli su Španci s katoličanstvom, ali oni nisu uspeli da Tingiane pouče pravom hrišćanstvu. Oni koji su postali katolici čvrsto su se držali svog verovanja u Kabunjana i narodnih običaja. Tačno spoznanje o Bibliji prvi put je doprlo do ovog naroda u 1930-im kada su Jehovini svedoci počeli da šire poruku o Kraljevstvu u ovim planinama. Otada su mnogi iskreni Tingiani počeli da slave Jehovu ’s vrha gora‘.

Na primer, Lingbauan je nekada bio uvaženi plemenski vođa na tom području. On je bio veoma uključen u tingiansku kulturu. „Verno sam sledio tingiansku tradiciju. U slučaju da je osoba poginula, izveli bismo ples nakon sahrane i udarali u gongove. Takođe smo žrtvovali životinje. Verovali smo u Kabunjana. Nisam poznavao Boga iz Biblije.“ Ovo je bilo uprkos činjenici što je on bio nominalni katolik.

 Jehovini svedoci su došli da propovedaju na ovom području. Upoznali su Lingbauana i ohrabrili ga da čita Bibliju. On se priseća: „Biblija je bilo ono što me je uverilo da je Jehova pravi Bog.“ Zatim je jedan Svedok proučavao Bibliju s Lingbauanom i on je odlučio da služi pravom Bogu. Napustio je svoj pređašnji način života, uključujući i mesto plemenskog vođe, što je bio korak koji je razbesneo lokalnog sveštenika i bivše Lingbauanove prijatelje. Lingbauan je ipak bio odlučan da se drži istine koju je pronašao u Bibliji. Sada služi kao skupštinski starešina.

Sedam dana i šest noći

Iako se u nekim delovima Abre sada prilično redovno čuje dobra vest, drugi delovi su udaljeni i samo povremeno dobiju svedočanstvo. Pre izvesnog vremena, uložen je napor da se dođe do jednog od ovih područja. Grupa od 35 Svedoka krenula je da propoveda na nedodeljenom području Tineg, u Abri, mestu koje niko nije posetio tokom 27 godina.

Ovo propovedničko putovanje izvedeno je peške, u roku od sedam dana. Zamisli kako sa svim potrebnim stvarima prelaziš preko visećih mostova i dubokih reka i pešačiš satima preko planinskih grebena — sve to da bi propovedao dobru vest onima koji je retko čuju! Od šest noći tokom ovog pešačenja, četiri su prespavane napolju.

Iako su hrabri Svedoci koji su sačinjavali ovu ekspediciju poneli nešto hrane, nisu mogli poneti dovoljno za ceo put. Međutim, to nije bio problem jer su ljudi bili presrećni što mogu razmeniti hranu za publikacije zasnovane na Bibliji. Svedoci su dobili mnoštvo poljoprivrednih proizvoda, ribe i jelenskog mesa. Premda je bilo nekih teškoća, grupa je rekla: „Ove žrtve su bile nadoknađene velikom radošću koju smo doživeli.“

Tokom tih sedam dana, ovi objavitelji su svedočili u deset sela, uručivši 60 knjiga, 186 časopisa, 50 brošura i puno traktata. Prikazali su kako se proučava Biblija pred 74 grupe ljudi. U gradu Tineg, na zahtev lokalnih činovnika i nekih uglednih građana, održan je skupštinski sastanak kome je prisustvovalo 78 osoba. Većina prisutnih bili su nastavnici i policajci. Nadamo se da će se još mnogo više Tingiana pridružiti onima koji ’kliču‘ i slave Jehovu s vrhova planina.

Nešto bolje od zlata

Malo dalje na jugu Filipina nalaze se neka ostrva na kojima su Španci pronašli zlato. Odatle potiče naziv Mindoro, što je skraćenica španskog mina de oro, što znači „rudnik zlata“. Međutim, sada je na ovim ostrvima pronađeno nešto bolje od zlata — ljudi koji žele da služe pravom Bogu, Jehovi.

Oko 125 000 starosedelaca zvanih Mangjani stanuje u zabačenim šumama u unutrašnjosti Mindora. Oni vode jednostavan život, uglavnom izolovan od društva, i imaju svoj jezik. Većina su animisti i politeisti, i veruju u razne duhove u prirodi.

 Povremeno, kada im ponestane hrane ili nečeg drugog, pojedini Mangjani silaze u priobalno područje da potraže posao. To je bio slučaj s Pailingom koji je iz podgrupe Mangjana zvane Batangan. On je odrastao među svojim narodom duboko u planinskim šumama, i odobravao je batanganska verovanja i običaje. Njegova uobičajena odeća je bila jednostavan komad platna oko bedara. Da bi se zasigurala bogata žetva, po batanganskoj tradiciji se zahteva da vernici ubiju kokošku i puste da njena krv iscuri u vodu dok se oni mole.

Pailing više ne sledi te tradicije. Zašto? Kada je otišao u ravnicu, on je pronalazio zaposlenje kod porodica Jehovinih svedoka. Jedna od tih porodica je iskoristila tu situaciju da Pailinga upozna s biblijskom istinom. On je povoljno reagovao i zaista je cenio što je saznao o Jehovinoj nameri za čoveka i Zemlju. Ta porodica se pobrinula da on krene u osnovnu školu, kao i da proučava Bibliju. Pailing se krstio kao Jehovin svedok u 24. godini. Kada je imao 30 godina, pohađao je drugu godinu srednje škole, koja je postala njegov teren za propovedanje. Sada ga zovu Rolando (jedno ravničarsko ime).

Ako sretnete Rolanda, videćete pristojno odevenog, nasmejanog objavitelja koji služi kao punovremeni propovednik i kao sluga pomoćnik u jednoj od skupština na Mindoru. Nedavno se Rolando vratio u planine, ali ne da se pridruži Batanganima u njihovoj tradiciji, već da im priča o životodajnim istinama iz Biblije.

Nestrpljivi da dobiju Dvoranu Kraljevstva

Pokrajina Bukidnon — što znači „planinski ljudi“ na jeziku cebuano — nalazi se na južnom ostrvu Mindanao. Ovo je oblast planina, kanjona, rečnih dolina i visoravni. Plodna zemlja rađa ananas, kukuruz, kafu, pirinač i banane. Tamo žive planinska plemena Talaandig i Higaonon. Ovi ljudi takođe treba da budu poučeni o Jehovi. Nedavno se u blizini grada Talakag ukazala takva prilika na veoma zanimljiv način.

Svedoci koji su išli u planinski kraj naišli su na hladnu klimu ali na topao doček. Meštani su tvrdili da veruju u svemoćnog Boga, Oca, ali nisu znali njegovo ime. Pošto su većinu svog života proveli u šumi, ovo je bio njihov prvi susret s Jehovinim svedocima. Saopšteno im je Božje ime kao i njegova divna namera u vezi s Kraljevstvom. Ljudi su bili oduševljeni, tako da je odlučeno da se ponovo poseti njihovo selo.

Usledilo je nekoliko poseta. Kao rezultat toga, meštani su ponudili mesto za „kuću“ Jehovinih svedoka. Svedoci su rado prihvatili ponudu. Mesto se nalazilo na vrhu najvišeg brda u tom području, s pogledom na put. Zgrada je bila izgrađena od drveta, bambusa i palminog lišća. Projekat je završen za tri meseca i deset dana. Ispred zgrade je bio istaknut natpis „Dvorana Kraljevstva Jehovinih svedoka“. Zamisli, Dvorana Kraljevstva je bila podignuta pre nego što je skupština bila osnovana!

Posle toga, tamo se preselio jedan skupštinski starešina koji je punovremeni sluga, kao i jedan sluga pomoćnik. Oni su zajedno sa Svedocima iz susednih područja, radili s ciljem da osnuju skupštinu. To se ostvarilo avgusta 1998. Sada ova Dvorana Kraljevstva u potpunosti služi ovoj malenoj skupštini dok njeni objavitelji pomažu ljudima koji žive na planinama da saznaju za biblijske istine.

Zaista, Jehova je moćno upotrebio svoje spremne sluge s Filipina da šire istinu o Kraljevstvu čak i u planinama do kojih je teško doći. To nas podseća na reči iz Isaije 52:7, gde stoji: „Krasne li su na gorama noge onog koji dobre glase nosi.“

[Mape na 11. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ABRA

MINDORO

BUKIDNON

[Izvor]

Planeta: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slike na 10. strani]

Propovedanje u planinama podrazumeva sate pešačenja preko teško prohodnog terena

[Slika na 10. strani]

Krštenje u planinskoj reci