Uživljavanje — ključ za ljubaznost i saosećanje

„SVE dotle dok možeš ublažiti nečiju bol život nije uzaludan“, napisala je Helen Keler. Ona je sigurno razumela šta znači emocionalna bol. Kada je imala 19 meseci, razbolela se i ostala potpuno slepa i gluva. Ali jedna saosećajna učiteljica naučila je Helen da čita i piše na Brajevom pismu a, kasnije, i da govori.

Helenina učiteljica En Salivan je vrlo dobro znala koliko je frustrirajuće boriti se s nekim fizičkim ograničenjem. Ona sama je bila skoro slepa. Ali strpljivo je pronašla način da komunicira s Helen, tako što joj je na ruci „ispisivala“ reči, slovo po slovo. Podstaknuta uživljavanjem svoje učiteljice, Helen je odlučila da posveti svoj život pomaganju slepima i gluvima. Pošto je uz mnogo truda savladala svoj hendikep, bila je saosećajna prema onima koji su se nalazili u sličnim okolnostima. Želela je da im pomogne.

Verovatno si primetio da je u ovom sebičnom svetu lako ’zatvoriti vrata svoje nežne samilosti‘ i ne obraćati pažnju na potrebe drugih (1. Jovanova 3:17). Međutim, hrišćanima je zapoveđeno da vole svoje bližnje i da imaju žarku ljubav jedan prema drugome (Matej 22:39; 1. Petrova 4:8). Pa ipak, verovatno si svestan i ove realnosti: Iako stvarno želimo da volimo jedni druge, često previdimo mogućnosti da olakšamo bol drugima. To može biti jednostavno zbog toga što nismo svesni njihovih potreba. Uživljavanje je ključ koji može otključati vrata naše ljubaznosti i saosećanja.

Šta je uživljavanje?

Jedan rečnik kaže da se uživljavanje može „poistovetiti s razumevanjem situacije u kojoj se drugi nalaze, njihovih osećanja i motiva“. Ono se može opisati i kao sposobnost da se stavimo na mesto drugoga. Zato uživljavanje pre svega zahteva da razumemo okolnosti druge osobe, a zatim da delimo osećanja koja su te okolnosti prouzrokovale kod nje. Da, uživljavanje podrazumeva da bol druge osobe osećamo u svom srcu.

Reč „uživljavanje“ se ne pojavljuje u Bibliji, ali Pismo indirektno ukazuje na ovu osobinu. Apostol Petar je savetovao hrišćane da pokazuju ’saosećanje, bratsku naklonost i nežnu samilost‘ (1. Petrova 3:8). Grčka reč koja je prevedena sa „saosećanje“ doslovno znači „patiti s drugim“ ili „biti sažaljiv“. Apostol Pavle je upućivao na slična osećanja kada je podsticao suhrišćane da se ’raduju s onima koji se raduju; da plaču s onima koji plaču‘. Još je dodao: „O drugima razmišljajte na isti način kao i o sebi“ (Rimljanima 12:15, 16). Zar se ne slažeš  s tim da bi praktično bilo nemoguće da volimo bližnje ako se ne bismo stavili na njihovo mesto?

Skoro svako se po prirodi u izvesnoj meri uživljava. Koga ne bi dirnuo tužan prizor izgladnele dece ili izbezumljenih izbeglica? Koja bi brižna majka mogla da se ne obazire na plač svog deteta? Ali nisu sve patnje tako lako uočljive. Kako je teško razumeti osećanja nekoga ko je u depresiji, ko ima neku ne tako očiglednu fizičku manu ili čak poremećaj u ishrani — ako nikada lično nismo imali takve probleme! Pa ipak, Pismo pokazuje da mi možemo i da treba da razvijamo saosećanje prema onima čije okolnosti nismo iskusili.

Biblijski primeri uživljavanja

Jehova nam pruža najbolji primer uživljavanja. Premda je savršen, on ne očekuje od nas da budemo savršeni, „jer on zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:14; Rimljanima 5:12). Štaviše, pošto je svestan naših ograničenja, on ’ne dozvoljava da budemo iskušani iznad onoga što možemo podneti‘ (1. Korinćanima 10:13). Posredstvom svojih slugu i svoga duha, on nam pomaže da pronađemo izlaz (Jeremija 25:4, 5; Dela apostolska 5:32).

Jehova oseća bol koji podnosi njegov narod. On je rekao Jevrejima koji su se vratili iz Vavilona: ’Ko u vas dirne dira u zenicu oka moga‘ (Zaharija 2:8). Duboko svestan činjenice da se Bog uživljava, biblijski pisac David mu se obratio: „Čuvaj suze moje u tulumima svojim: nisu li i one u knjizi tvojoj?“ (Psalam 56:9). Zaista je utešno znati da Jehova pamti — kao da su zapisane u nekoj knjizi — suze koje su njegove verne sluge prolile boreći se da sačuvaju svoju besprekornost!

Poput svog nebeskog Oca, Isus Hrist je razumeo osećanja drugih. Kada je hteo da izleči jednog gluvog čoveka, on ga je odveo u stranu, verovatno da se taj čovek ne bi previše zbunio ili uplašio nakon tog čudesnog izlečenja (Marko 7:32-35). Jednom drugom prilikom, Isus je primetio udovicu koja je išla da sahrani svog sina jedinca. Odmah je osetio bol koji ju je tištao, prišao je pogrebnoj povorci i uskrsnuo mladića (Luka 7:11-16).

Posle svog uskrsenja, kada se pojavio Savlu na putu za Damask, Isus mu je rekao kako je žestoko progonstvo učenika uticalo na njega. Rekao mu je: „Ja sam Isus, koga ti progoniš“ (Dela apostolska 9:3-5). Isus je osećao bol koju su podnosili njegovi učenici, kao što majka oseća bol svog bolesnog deteta. Slično tome, kao naš nebeski Prvosveštenik, Isus „saoseća s našim slabostima“ (Jevrejima 4:15).

Apostol Pavle je naučio da razume patnje i osećanja drugih. „Ko je slab, a ja da nisam slab? Ko se spotakao, a ja da se ne raspalim?“ pitao je (2. Korinćanima 11:29). Kada je jedan anđeo čudom oslobodio Pavla i Silu iz okova u zatvoru u  Filipima, Pavle je prvo pomislio na to da obavesti tamničara da niko nije pobegao. On je, time što se uživeo u situaciju tamničara, pretpostavio da će tamničar možda izvršiti samoubistvo. Pavle je znao da bi prema rimskom običaju, tamničar bio strogo kažnjen ako bi mu zatvorenik pobegao — naročito kada mu je naređeno da ga dobro čuva (Dela apostolska 16:24-28). Ovaj Pavlov ljubazan gest ostavio je utisak na tamničara jer mu je spasao život, te su on i njegov dom postali hrišćani (Dela apostolska 16:30-34).

Kako razviti sposobnost uživljavanja

Pismo nas uvek iznova podstiče da oponašamo našeg nebeskog Oca i njegovog Sina, Isusa Hrista, što znači da je uživljavanje osobina koju treba da razvijamo. Kako to možemo činiti? Postoje tri glavna načina na koja možemo izoštriti našu osetljivost na potrebe i osećanja drugih: slušanjem, zapažanjem i time što se stavljamo u položaj druge osobe.

Slušaj. Pažljivim slušanjem saznajemo s kojim problemima se drugi suočavaju. Što bolje slušamo, to je veća verovatnoća da će nam oni otvoriti srce i otkriti svoja osećanja. „Mogu da razgovaram sa starešinom ako sam sigurna da će me on slušati“, kaže Mirijam. „Želim da znam da stvarno razume moj problem. Imam više poverenja u njega kada mi postavlja pronicljiva pitanja koja pokazuju da pažljivo sluša ono što mu pričam.“

Zapažaj. Neće nam svi otvoreno reći kako se osećaju ili kroz šta prolaze. Međutim, oštroumni posmatrač će zapaziti kada neki suhrišćanin izgleda depresivno, kada se neki tinejdžer povlači u sebe ili kada jedan revni sluga gubi oduševljenje. Ova sposobnost da se oseti neki problem u njegovom ranom stadijumu veoma je važna za roditelje. „Moja majka na neki način zna kako se osećam pre nego što razgovaram s njom“, primećuje Mari, „i zato mi je lako da otvoreno pričam s njom o svojim problemima.“

Stavi se u položaj druge osobe. Najsnažniji način da kod sebe podstakneš sposobnost uživljavanja jeste da se pitaš: ’Kad bih ja bio u toj situaciji, kako bih se osećao? Kako bih reagovao? Šta bi mi bilo potrebno?‘ Jovova tri lažna tešitelja pokazala su se nesposobnima da se stave u njegov položaj. Zato su ga optužili zbog nekakvih izmišljenih grehova za koje su pretpostavljali da ih je sigurno počinio.

Nesavršenim ljudima je često lakše da kritikuju greške nego da razumeju osećanja. Međutim, ako se potrudimo da predstavimo sebi nevolju koju neko podnosi, to će nam pomoći da saosećamo, a ne da osuđujemo. „Kada pre nego što počnem da dajem predloge pokušam da razumem celu situaciju, tada dam mnogo bolji savet“, prokomentarisao je Huan, jedan iskusni starešina.

U tome su mnogima pomogle publikacije koje distribuišu Jehovini svedoci. Časopisi Kula stražara i Probudite se! govore o složenim problemima kao što su depresija i zlostavljanje dece. Ove pravovremene informacije pomažu čitaocima da bolje razumeju osećanja onih koji pate na takve načine. Isto tako, knjiga Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja pomaže mnogim roditeljima da razumeju probleme svoje dece.

 Uživljavanje pomaže i u hrišćanskim aktivnostima

Malo nas bi moglo da se ne obazire na teško stanje nekog gladnog deteta ako bismo imali dovoljno hrane da je podelimo s njim. Ako se uživljavamo, primetićemo i duhovno stanje neke osobe. Biblija izveštava o Isusu sledeće: „Videvši narod, sažali se na njih, jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36). Danas su milioni ljudi u sličnom duhovnom stanju i potrebna im je pomoć.

Kao što je to bilo u Isusovim danima, možda i mi treba da savladamo predrasude ili ukorenjene običaje da bismo doprli do srca nekih ljudi. Objavitelj koji se uživljava nastoji da pronađe zajednički temelj ili da priča o temama o kojima ljudi razmišljaju kako bi svoju poruku učinio privlačnijom (Dela apostolska 17:22, 23; 1. Korinćanima 9:20-23). Ljubazni postupci podstaknuti uživljavanjem mogu takođe doprineti da naši slušaoci budu prijemljiviji na poruku o Kraljevstvu, kao što je to bilo u slučaju tamničara u Filipima.

Uživljavanje nam i te kako pomaže da pređemo preko pogreški drugih u skupštini. Ako nastojimo da razumemo osećanja nekog brata koji nas je uvredio, nesumnjivo će nam biti mnogo lakše da mu oprostimo. Verovatno bismo i mi reagovali na isti način kada bismo bili u njegovoj situaciji i kada bismo bili istog porekla kao i on. Pošto uživljavanje podstiče Jehovu da „pamti da smo prah“ — zar ono onda ne bi trebalo i nas da motiviše da uzmemo u obzir nesavršenosti drugih i da im ’spremno opraštamo‘? (Psalam 103:14; Kološanima 3:13).

Ako moramo da damo savet, verovatno ćemo to učiniti na mnogo ljubazniji način ako razumemo osećanja onoga ko je pogrešio. Hrišćanski starešina koji se uživljava ovako razmišlja: ’I ja bih mogao da učinim takvu grešku. I ja bih mogao biti u njegovoj situaciji.‘ Zato Pavle savetuje: „Pokušajte da ispravite takvog čoveka u duhu blagosti, dok svaki od vas pazi na sebe, da i sam ne bude iskušan“ (Galatima 6:1).

Uživljavanje nas takođe može navesti da pružimo praktičnu pomoć ako smo u mogućnosti, čak i ako se neki suhrišćanin usteže da je zatraži. Apostol Jovan piše: „Ko god ima sredstva ovog sveta koja su potrebna za život i vidi da mu je brat u potrebi, a ipak pred njim zatvori vrata svoje nežne samilosti, kako ljubav prema Bogu ostaje u njemu?... Ne volimo rečju i jezikom, nego delom i istinom“ (1. Jovanova 3:17, 18).

Da bismo voleli „delom i istinom“, najpre treba da primetimo specifične potrebe naše braće. Da li pažljivo zapažamo potrebe drugih s namerom da im pomognemo? To znači uživljavanje.

Razvijaj saosećanje

Možda po prirodi nismo baš skloni da se uživljavamo, ali ipak možemo razvijati takvu vrstu saosećanja. Ako pažljivije slušamo, dublje zapažamo i češće zamišljamo sebe u situaciji druge osobe, naša sposobnost uživljavanja će rasti. To će nas podstaći da pokazujemo više ljubavi, ljubaznosti i saosećanja prema našoj deci, suhrišćanima i prema našim bližnjima.

Nikada nemoj dozvoliti da sebičnost uguši tvoju sposobnost uživljavanja. ’Gledajte s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese‘, pisao je Pavle, ’nego i na interese drugih‘ (Filipljanima 2:4). Naša večna budućnost zavisi od sposobnosti uživljavanja Jehove i njegovog Prvosveštenika, Isusa Hrista. Zato imamo moralnu obavezu da razvijamo ovu osobinu. Naša sposobnost uživljavanja će nam omogućiti da budemo bolje sluge i bolji roditelji. Iznad svega, uživljavanje će nam pomoći da uvidimo da „više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35).

[Slika na 25. strani]

Uživljavanje uključuje pažljivo zapažanje potreba drugih s namerom da im se pomogne

[Slika na 26. strani]

Možemo li naučiti da pokazujemo uživljavanje kakvo brižna majka prirodno oseća prema svom detetu