Kako će invalidnosti doći kraj

ZAMISLI kako oči slepih vide, uši gluvih čuju svaki zvuk, jezik nemih peva od radosti, a noge hromih postaju stabilne i sposobne da hodaju! Ne govorimo o naprecima u medicini, već o rezultatima Božje intervencije u korist čovečanstva. Biblija proriče: „Tada će se slepima oči otvoriti, uši će se gluhima otvoriti; tada će i hromac kao jelen skakati, i jezik nemoga radosno klicati“ (Isaija 35:5, 6). Ali kako možemo biti sigurni da će se ovo zaista zadivljujuće proročanstvo ostvariti?

Pre svega, zato što je Isus Hrist dok je bio na Zemlji lečio svaku vrstu bolesti i invalidnosti. Osim toga, većinu njegovih čuda su videli mnogi svedoci — čak i njegovi neprijatelji. U stvari, bar u jednom slučaju, skeptični protivnici su detaljno ispitali jedno izlečenje kako bi srušili Isusovu reputaciju. Ali na njihovu veliku žalost, samo su potvrdili njegovo čudo (Jovan 9:1, 5-34). Kada je Isus izvršio još jedno neosporivo čudo, oni su s razočaranjem rekli: „Šta da radimo, jer ovaj čovek čini mnoge znakove?“ (Jovan 11:47). Međutim, običan narod nije bio ravnodušan, već su mnogi od njih počeli da veruju u Isusa (Jovan 2:23; 10:41, 42; 12:9-11).

Isusova čuda — predslika globalnog izlečenja

Isusova čuda nisu pružila samo dokaze da je on Mesija i Božji Sin. Ona su dala osnovu za veru u biblijska obećanja da će poslušni ljudi u budućnosti biti izlečeni. Ta obećanja uključuju i proročanstvo iz 35. poglavlja Isaije koje je pomenuto u uvodnom odlomku. S obzirom na zdravstveno stanje bogobojaznih ljudi u budućnosti, Isaija 33:24 (DK) kaže: „Niko od stanovnika neće reći: bolestan sam.“ Nešto slično se obećava i u Otkrivenju 21:4 „[Bog] će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari [današnje nevolje i patnje] prođoše.“

Ljudi se redovno mole da se ispune ova proročanstva, s obzirom da uvek iznova izgovaraju Isusovu uzornu molitvu koja jednim delom glasi: „Neka dođe kraljevstvo  tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:10). Da, Božja volja se odnosi na Zemlju i na čovečanstvo. Bolesti i invalidnosti, iako je iz određenog razloga dopušteno da postoje, uskoro ih više neće biti; neće večno kvariti Božje „podnožje“ (Isaija 66:1). a

Bezbolno i besplatno izlečenje

Bez obzira na to od kakve su bolesti ljudi bolovali, Isus ih je lečio na bezbolan način, bez odlaganja i besplatno. Vest o tome se neizbežno brzo širila, i ubrzo mu je ’prilazio silan narod, dovodeći sa sobom hrome, sakate, slepe, neme i mnoge druge, te ih takoreći baciše pred njegove noge, a on ih izleči‘. Kako je narod reagovao na to? Izveštaj Mateja, koji je bio očevidac, dalje kaže: „Narod beše zadivljen videvši da nemi govore, hromi hodaju i slepi vide, i počeše da slave Boga Izraelovog“ (Matej 15:30, 31).

Zapazi da oni koje je Isus izlečio nisu posebno odabrani iz tog mnoštva — što bi bio trik koji su koristile varalice. Umesto toga, bolesnike su mnogi rođaci i prijatelji ’takoreći bacili pred [Isusove] noge, a on ih je sve lečio‘. Razmotrimo sada neke specifične primere u vezi sa Isusovom sposobnošću lečenja.

Slepilo: Dok je boravio u Jerusalimu, Isus je povratio vid čoveku koji je bio ’slep od rođenja‘. Taj čovek je bio dobro poznat u tom gradu kao slepi prosjak. Možeš li zamisliti uzbuđenje i metež koje je zavladalo među mnoštvom kada su primetili da on sada vidi dok šeta uokolo! Pa ipak, nisu svi bili srećni. Uznemireni zbog toga što je Isus ranije razotkrio njihovu zloću, neki od pripadnika istaknute i uticajne jevrejske sekte zvane fariseji, očajnički su tražili dokaze da je Isus varalica (Jovan 8:13, 42-44; 9:1, 6-31). Zato su ispitivali tog čoveka koji je izlečen, njegove roditelje i zatim opet njega. Ali to ispitivanje je samo potvrdilo Isusovo čudo, zbog čega su bili ljuti. Zbunjen izopačenošću ovih religioznih licemera, čovek koji je izlečen i sam je rekao: „Od starine se nikada nije čulo da je neko otvorio oči čoveku koji je slep od rođenja. Da ovaj nije od Boga, ne bi mogao ništa da učini“ (Jovan 9:32, 33). Zbog tog otvorenog i logičnog izražavanja vere, fariseji su ga „izbacili“, što je verovatno značilo da su tog slepog čoveka isterali iz sinagoge. (Jovan 9:22, 34).

Gluvoća: Dok je Isus bio u Dekapolju, jednoj oblasti istočno od reke Jordan, ’narod mu je tamo doveo jednog gluvog čoveka s govornom manom‘ (Marko 7:31, 32). Isus nije samo izlečio tu osobu već je takođe pokazao da ima duboki uvid u osećanja tog gluvog čoveka, koji je možda bio zbunjen među mnoštvom ljudi. Biblija nam govori da je Isus uzeo tog čoveka „iz naroda nasamo“ i izlečio ga. I ovoga puta očevici toga su bili „zadivljeni preko svake mere“ i rekli su: „Sve dobro učini. Čak čini da gluvi čuju i da nemi govore“ (Marko 7:33-37).

Paralizovanost: Dok je Isus bio u Kapernaumu, ljudi su mu doneli jednog paralizovanog čoveka koji je ležao na postelji (Matej 9:2). Stihovi od 6 do 8 opisuju šta se dogodilo. „[Isus] reče paralizovanome: ’Ustani, uzmi svoju postelju i idi svojoj kući.‘ I on ustade i ode svojoj kući. Videvši to, narod je obuzeo strah, i slavili su Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.“ I ovo čudo je bilo izvršeno u prisustvu Isusovih učenika i njegovih neprijatelja. Zapazi da su Isusovi učenici, pošto nisu bili zaslepljeni mržnjom i predrasudama, ’slavili Boga‘ zbog onoga što su videli.

Bolest: „Jedan gubavac dođe k [Isusu], i moleći ga na kolenima, reče mu:  ’Samo ako hoćeš, možeš me očistiti.‘ On se na to sažali, ispruži ruku, dotače ga, i reče mu: ’Hoću. Očisti se.‘ Guba odmah nestade s njega“ (Marko 1:40-42). Zapazi da Isus nije izlečio ovog čoveka preko volje, već iz iskrenog saosećanja. Zamisli da si ti bio gubavac. Kako bi se osećao da si odmah i bezbolno izlečen od jedne tako grozne bolesti koja ti postepeno izobličava telo i izoluje te od društva? Nesumnjivo možeš razumeti zašto je taj gubavac koji je čudom izlečen ’pao ničice pred Isusove noge, zahvaljujući mu‘ (Luka 17:12-16).

Ozlede: Isusovo poslednje čudo pre nego što je uhapšen i pribijen na stub bilo je isceljenje. Naglo reagujući protiv onih koji su došli da odvedu Isusa, apostol Petar je ’izvukao mač koji je imao sa sobom i udario prvosveštenikovog roba i odsekao mu desno uho‘ (Jovan 18:3-5, 10). Paralelni izveštaj iz Luke nam govori da je Isus ’dotakao uho i izlečio ga‘ (Luka 22:50, 51). I ovaj put je taj humani gest učinjen naočigled kako Isusovih prijatelja tako i njegovih neprijatelja — u ovom slučaju, onih koji su došli da ga uhvate.

Da, što podrobnije ispitujemo Isusova čuda, to više primećujemo istaknuta obeležja njihove autentičnosti (2. Timoteju 3:16). I kao što je ranije spomenuto, takvo proučavanje treba da ojača našu veru u Božje obećanje o izlečenju poslušnih ljudi. Biblija definiše hrišćansku veru kao „zajamčeno očekivanje onoga čemu se čovek nada, jasno dokazivanje stvarnosti iako se ne vide“ (Jevrejima 11:1). Naravno, Bog nas ne podstiče da budemo lakoverni niti da gradimo kule u vazduhu, već da imamo čvrstu veru temeljenu na dokazima (1. Jovanova 4:1). Dok stičemo takvu veru, primetićemo da postajemo duhovno jači, zdraviji i srećniji (Matej 5:3; Rimljanima 10:17).

Najpre mora doći duhovno izlečenje!

Mnogi fizički zdravi ljudi su nesrećni. Neki čak pokušaju da izvrše samoubistvo zato što nemaju nikakvu nadu za budućnost ili zbog toga što osećaju da su ih problemi savladali. U stvari, oni su duhovno bolesni — što je u Božjim očima daleko ozbiljnije od nekog fizičkog hendikepa (Jovan 9:41). S druge strane, mnogi koji su fizički hendikepirani, poput Kristijana i Džuniora spomenutih u prethodnom članku, vode srećan i ispunjen život. Zašto? Zato što su duhovno zdravi i osnaženi sigurnom nadom temeljenom na Bibliji.

Što se tiče naše jedinstvene potrebe koju kao ljudi imamo, Isus je rekao: „Neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4). Da, za razliku od životinja, ljudima je potrebno više od materijalnih stvari. Pošto smo stvoreni po Božjem „obličju“, potrebna nam je duhovna hrana — spoznanje o Bogu i o tome kako se mi uklapamo u njegovu nameru i kako da vršimo njegovu volju (Postanje 1:27; Jovan 4:34). Spoznanje o Bogu pruža našem životu smisao i duhovnu snagu. Ono takođe pruža osnov za večni život u raju na Zemlji. „A ovo znači večni život“, rekao je Isus, „da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3).

Vredno je zapaziti da Isusa njegovi savremenici nisu zvali „Iscelitelj“ već „Učitelj“ (Luka 3:12; 7:40). Zašto? Zato što je Isus poučavao ljude o trajnom rešenju za ljudske probleme — o Božjem Kraljevstvu (Luka 4:43; Jovan 6:26, 27). Ova nebeska vladavina u rukama Isusa Hrista vladaće nad čitavom Zemljom i ispuniće sva biblijska obećanja u vezi s potpunom i trajnom rehabilitacijom pravednih ljudi i njihovog zamaljskog doma (Otkrivenje 11:15). Zbog toga je Isus u svojoj uzornoj molitvi povezao  dolazak tog Kraljevstva s vršenjem Božje volje na Zemlji (Matej 6:10).

Kada saznaju za ovu divnu nadu, mnogim hendikepiranim osobama umesto suza žalosti poteku suze radosnice (Luka 6:21). U stvari, Bog će učiniti i mnogo više osim što će odstraniti bolest i invalidnost; on će izbrisati i sam uzrok ljudske patnje — greh. Da, prethodno citirani Isaija 33:24 i Matej 9:2-7 povezuju bolest s našim grešnim stanjem (Rimljanima 5:12). Zato, kada greh bude pobeđen, čovečanstvo će se najzad radovati ’slavnoj slobodi Božje dece‘ (Rimljanima 8:21).

Oni koji imaju prilično dobro zdravlje lako to mogu uzimati zdravo za gotovo, ali ne i oni koji doživljavaju traume koje su posledica invalidnosti. Oni znaju koliko su dragoceni zdravlje i život, i kako iznenadne i neočekivane stvari mogu to promeniti (Propovednik 9:11). Zato se nadamo da će naši čitaoci koji imaju neki hendikep pokloniti posebnu pažnju Božjim divnim obećanjima zapisanim u Bibliji. Isus je dao svoj život da bi zasigurao njihovo ispunjenje. Zar bismo mogli imati bolju garanciju? (Matej 8:16, 17; Jovan 3:16).

[Fusnota]