Ko je Bog?

„BOG je naziv koji se obično daje najvećem uzroku i najvećem izvoru moći u svemiru, i on je predmet religiozne odanosti“, kaže The Encyclopedia Americana. Jedan rečnik definiše izraz „Bog“ kao „vrhovno biće“. Kakve je prirode to biće koje uliva strahopoštovanje?

Da li je Bog neka bezlična sila ili je stvarna osoba? Da li ima ime? Da li je on neko trojedno biće, to jest Trojstvo, kao što mnogi veruju? Kako možemo upoznati Boga? Biblija pruža istinite i zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja. U stvari, kada kaže: „On nije daleko ni od jednog od nas“, ona nas ohrabruje da tražimo Boga (Dela apostolska 17:27).

Neka bezlična sila ili stvarna osoba?

Mnogi koji veruju u Boga zamišljaju ga kao neku silu, a ne kao osobu. U nekim kulturama, na primer, bogovi se poistovećuju s prirodnim silama. Neki koji ispituju dokaze sakupljene putem naučnih istraživanja u vezi sa strukturom svemira i odlikama života na zemlji zaključuju da mora postojati neki Prauzrok svega tog. I pored toga, oni izbegavaju da tom Uzroku pripišu obeležja ličnosti.

Ali, zar složenost stvarstva ne ukazuje na to da taj Prauzrok mora biti izuzetno inteligentan? Inteligencija zahteva um. Veliki um koji je odgovoran za sve što je stvoreno pripada Bogu koji je osoba. Da, Bog ima telo, samo ne fizičko poput našeg, već duhovno. „Ako postoji fizičko telo“, kaže Biblija, „postoji i duhovno“ (1. Korinćanima 15:44). Kada govori o Bogu, Biblija jasno navodi: „Bog je Duh“ (Jovan 4:24). Duh je životni oblik koji se u velikoj meri razlikuje od našeg i koji je nevidljiv za ljudske oči (Jovan 1:18). Takođe postoje i nevidljiva duhovna stvorenja. To su anđeli — „sinovi Božji“ (Jov 1:6; 2:1).

Pošto Bog, kao osoba koja nije stvorena, ima duhovno telo logično je da ima i mesto gde prebiva. Što se tiče tog duhovnog prebivališta, Biblija nam kaže da su nebesa Božje ’mesto stanovanja‘ (1. Kraljevima 8:43). Takođe, biblijski pisac Pavle kaže: ’Hrist je ušao u samo nebo da se pojavi pred Božjim licem za nas‘ (Jevrejima 9:24).

Reč „duh“ se u Bibliji koristi i u drugom smislu. Obraćajući se Bogu u molitvi,  psalmista je rekao: „Pošlješ duh svoj, postaju“ (Psalam 104:30, DK). Ovaj duh se ne odnosi na samog Boga, već na silu koju Bog šalje, to jest koristi, da bi izvršio ono što želi. Pomoću tog duha, Bog je stvorio materijalno nebo, zemlju i sva živa stvorenja (Postanje 1:2; Psalam 33:6). Njegov duh se naziva sveti duh. Bog je koristio svoj sveti duh da bi nadahnuo ljude da napišu Bibliju (2. Petrova 1:20, 21). Dakle, sveti duh je nevidljiva aktivna Božja sila koju Bog koristi da bi ispunio svoje namere.

Bog ima jedinstveno ime

Biblijski pisac Agur je pitao: ’Ko je vetar rukom svojom hvatao? Ko je vodu u plašt svoj svezao? Ko je zemlji krajeve otkrio? Znaš li kako li je njemu ime, kako li se sin njegov zove?‘ (Poslovice 30:4). U stvari, Agur je pitao: ’Da li znaš ime ili porodično stablo ijednog čoveka koji je stvorio sve to?‘ Samo Bog ima moć da kontroliše prirodne sile. Premda stvarstvo pruža snažan dokaz da Bog postoji, ono ne otkriva Božje ime. U stvari, mi nikada ne bismo mogli saznati Božje ime ukoliko nam ga Bog sam ne bi otkrio. I otkrio ga je. „Ja sam Jehova“, kaže Stvoritelj“, „to je ime moje“ (Isaija 42:8).

Božje jedinstveno ime Jehova pojavljuje se skoro 7 000 puta samo u Hebrejskim spisima. Isus Hrist je obznanio to ime drugima i proslavio ga pred njima (Jovan 17:6, 26). To ime se nalazi u poslednjoj biblijskoj knjizi kao deo izraza „Aleluja“ što znači „hvalite Jah“. „Jah“ je skraćeni oblik od „Jehova“ (Otkrivenje 19:1-6, fusnota u NW). Pa ipak, mnoge današnje Biblije retko koriste to ime. Na nekim jezicima se obično koriste reči „GOSPOD“ ili „BOG“, napisane velikim slovima kako bi bile odvojene od uobičajenih titula „Gospod“ i „Bog“. Neki izučavaoci pretpostavljaju da se Božje ime možda izgovaralo „Jahve“.

Zašto postoji tako mnogo različitih mišljenja u vezi s imenom najveće Osobe u svemiru? Problem se pojavio pre mnogo vekova kada su Jevreji iz sujeverja prestali da izgovaraju Božje ime i počeli da ga zamenjuju hebrejskom rečju koja  znači „Suvereni Gospod“ kad god bi prilikom čitanja Pisma naišli na Božje ime. Pošto je hebrejski jezik na kom je pisana Biblija bio bez samoglasnika, ne postoji način da se sazna kako su tačno Mojsije, David i drugi u drevno doba izgovarali slova koja sačinjavaju Božje ime. Međutim, na srpskom jeziku se to ime već prilično dugo izgovara kao Jehova, i ekvivalent tog oblika je danas naširoko prihvaćen u mnogim jezicima. (Vidi fusnotu u Postanju 2:5 u prevodu Dr Lujo Bakotić.)

Iako se ne zna kako se tačno Božje ime izgovaralo na starohebrejskom jeziku, njegovo značenje nije nepoznato. Njegovo ime znači „On prouzrokuje da postane“. Jehova Bog time sebe identifikuje kao onog koji uvek prouzrokuje da se njegove namere i obećanja ostvare. Samo istiniti Bog, koji ima moć da uradi tako nešto, s pravom može nositi to ime (Isaija 55:11).

Bez sumnje, ime Jehova razlikuje Svemoćnog Boga od svih ostalih bogova. Zbog toga se to ime tako često pojavljuje u Bibliji. Mada mnogi prevodi ne koriste Božje ime, Psalam 83:19 kaže: „I nek znaju da si ti sam, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom.“ Tokom svoje službe, Isus Hrist je poučavao svoje sledbenike: „Molite se, dakle, ovako: ’Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje‘“ (Matej 6:9). Zbog toga treba da koristimo Božje ime kada se molimo, govorimo o njemu i kada ga hvalimo pred drugima.

Da li je Isus Bog?

Sam Jehova Bog ne ostavlja mesta za sumnju što se tiče identiteta svog Sina. Izveštaj Matejevog jevanđelja govori da je nakon Isusovog krštenja ’glas s neba rekao: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem“‘ (Matej 3:16, 17). Isus Hrist je Božji Sin.

Pa ipak, neki religiozni ljudi kažu da je Isus Bog. Drugi kažu da je Bog Trojstvo. Prema tom učenju, kao što kaže jedna enciklopedija, „Otac je Bog, Sin je Bog i Sveti duh je Bog, a ipak to nisu tri Boga već jedan“. Smatra se da je to troje „večno i jednako“. Da li su takva gledišta tačna?

U vezi s Jehovom, jedan nadahnut biblijski stih kaže: „Od iskona i doveka ti si, Bože“ (Psalam 90:2). On je ’kralj večnosti‘ — bez početka i bez kraja (1. Timoteju 1:17). Isus je pak „prvorođenac svega stvarstva“, „početak Božjeg stvarstva“ (Kološanima 1:13-15; Otkrivenje 3:14). Ukazujući na Boga kao na svog Oca Isus je rekao: „Otac je veći od mene“ (Jovan 14:28). Isus je takođe rekao da postoji nešto što ne znaju ni on ni anđeli nego samo Bog (Marko 12:32). Osim toga, Isus se molio svom ocu sledećim rečima: „Neka ne bude moja volja nego tvoja“ (Luka 22:42). Kome se on molio ako ne Osobi koja je viša od njega? Pored toga, Isus nije sam sebe uskrsnuo iz mrtvih, već je Bog bio taj koji ga je uskrsnuo (Dela apostolska 2:32).

Prema tome, Biblija pokazuje da je Jehova Svemoćan Bog, a da je Isus njegov sin. Njih dvojica nisu bila jednaka ni pre nego što je Isus došao na Zemlju, ni tokom njegovog zemaljskog života, niti je Isus postao jednak svom Ocu nakon što je uskrsnut na nebo (1. Korinćanima 11:3; 15:28). Kao što smo videli, takozvana treća osoba u Trojstvu, sveti duh, u stvari nije osoba. To je sila koju Bog upotrebljava da bi ostvario sve što želi. To znači da Trojstvo nije biblijska nauka. a „Jehova je, Bog naš, jedini Jehova“, kaže Biblija (Ponovljeni zakoni 6:4).

Bolje upoznaj Boga

Da bismo voleli Boga i bili mu potpuno odani, što on i zaslužuje, potrebno je da ga upoznamo onakvog kakav stvarno  jeste. Kako možemo bolje upoznati Boga? „Njegova nevidljiva svojstva jasno se vide od stvaranja sveta naovamo“, kaže Biblija, „budući da se zapažaju po onome što je načinjeno, naime njegova večna moć i Božanstvo“ (Rimljanima 1:20). Jedan način na koji možemo bolje upoznati Boga jeste da posmatramo ono što je on stvorio i da sa zahvalnošću razmišljamo o tome.

Međutim, stvarstvo nam ne govori sve ono što treba da znamo o Bogu. Primera radi, da bismo razumeli da je on stvarna duhovna Osoba s jedinstvenim imenom treba da pažljivo ispitamo Bibliju. U stvari, proučavanje Biblije je najbolji način da bolje upoznamo Boga. U Pismu nam Jehova mnogo više govori o tome kakav je on Bog. Takođe nam otkriva svoje namere i poučava nas svojim putevima (Amos 3:7; 2. Timoteju 3:16, 17). Zaista možemo biti srećni što Bog želi da ’dođemo do tačnog spoznanja istine‘ kako bismo imali koristi od njegovih ljubaznih priprema! (1. Timoteju 2:4). Zato dajmo sve od sebe da bismo o Jehovi naučili sve što možemo.

[Fusnota]

[Slike na 5. strani]

Bog je koristio svoj sveti duh da bi stvorio Zemlju i nadahnuo ljude da napišu Bibliju

[Slika na 5. strani]

Glas s neba reče: „Ovo je moj Sin“

[Slika na 7. strani]

Isus se molio Bogu — Osobi koja je viša od njega

[Slika na 7. strani]

Isus je obznanio Božje ime drugima

[Slike na 7. strani]

I mi možemo bolje upoznati Boga