Pitanja čitalaca

Da li bi bilo mudro da pravi hrišćanin prisustvuje sahrani ili venčanju u crkvi?

Naše učestvovanje u bilo kom obliku krive religije nije dopadljivo Jehovi i mora se izbegavati (2. Korinćanima 6:14-17; Otkrivenje 18:4). Sahrana u crkvi je religiozna služba koja verovatno uključuje propoved u kojoj se zastupaju nebiblijska verovanja kao što su besmrtnost duše i nebeska nagrada za sve dobre ljude. Takođe se od prisutnih može zahtevati da se prekrste i pridruže sveštenikovoj molitvi. Molitve i drugi religiozni obredi koji su suprotni biblijskim učenjima takođe mogu biti deo religiozne ceremonije prilikom venčanja koje se održava u crkvi ili na drugom mestu. Kada se nađe u grupi u kojoj su svi drugi uključeni u neispravne religiozne običaje, hrišćaninu može biti teško da se odupre pritisku da im se pridruži. Kako je nemudro izložiti se takvom pritisku!

Šta ako hrišćanin oseća obavezu da prisustvuje sahrani ili venčanju koje se održava u crkvi? Na primer, suprug koji nije u veri može zahtevati od svoje supruge koja je hrišćanka da bude s njim na jednom takvom događaju. Da li bi mogla da mu se pridruži samo kao posmatrač? Iz poštovanja prema željama svog supruga, žena može odlučiti da ide s njim, odlučna da ne učestvuje ni u jednom religioznom obredu. S druge strane, ona može odlučiti da ne ide ako misli da emocionalni pritisak datih okolnosti može biti prevelik za nju i možda prouzrokovati da kompromituje Božja načela. Na njoj je da odluči. Ona svakako treba da bude odlučna u svom srcu, vodeći računa da ima čistu savest (1. Timoteju 1:19).

U svakom slučaju, bilo bi dobro da objasni svom suprugu da ne bi mogla mirne savesti da učestvuje u bilo kom religioznom obredu, niti da se pridruži u pevanju crkvenih pesama, niti da sagne glavu prilikom molitve. Na osnovu njenog objašnjenja, on može zaključiti da ga prisustvo njegove supruge može dovesti u neprijatnu situaciju. Iz ljubavi prema svojoj supruzi, poštovanja prema njenim verovanjima ili želje da izbegne bilo kakvu neprijatnost, on može odlučiti da ide sam. Ali, ako insistira da ona pođe s njim, ona može da ide kao posmatrač.

Ne treba da previdimo ni kako naše prisustvovanje nekoj službi u religioznom objektu može uticati na suvernike. Da li to može da povredi nečiju savest? Može li to oslabiti njihovu odlučnost da izbegavaju idolopoklonstvo? „Uverite [se] šta su važnije stvari“, savetuje apostol Pavle, „da biste bili neporočni i da ne biste spoticali druge sve do Hristovog dana“ (Filipljanima 1:10).

Ako su u taj događaj uključeni bliski rođaci, mogu se pojaviti dodatni pritisci familije. U svakom slučaju, hrišćanin mora pažljivo odmeriti sve faktore koji su uključeni. Pod određenim okolnostima, on može zaključiti da se neće pojaviti nikakve teškoće ako prisustvuje sahrani ili venčanju u crkvi kao posmatrač. Međutim, okolnosti mogu biti i takve da moguća šteta po njegovu ili tuđu savest zbog prisustvovanja bude veća nego naizgledne koristi. Kakva god da je situacija, hrišćanin treba da bude siguran da zbog te odluke neće izgubiti dobru savest pred Bogom i ljudima.