Tertulijanovi paradoksi

’IMA li ikakve sličnosti između hrišćanina i filozofa? Između onoga koji iskrivljuje istinu i onoga koji je ponovo iznosi na svetlost dana i poučava njoj? Kakva veza postoji između platonske škole i crkve?‘ Takva provokativna pitanja postavio je Tertulijan, pisac iz drugog i trećeg veka n. e. Postao je poznat po tome što je pružio „jedan od najiscrpnijih izvora informacija o istoriji crkve i o doktrinama koje su se naučavale u njegovo vreme“. Praktično nijedan aspekt religioznog života nije promakao njegovoj pažnji.

Tertulijan je možda bio najpoznatiji po svojim paradoksalnim, to jest protivrečnim izjavama, kao što su ove: „Bog je naročito velik onda kada je mali.“ „[Smrt Božjeg sina] predstavlja nešto u šta svakako treba verovati, zato što je to apsurdno.“ „[Isus] je sahranjen i ponovo je ustao; to je izvesno upravo zato što je nemoguće.“

Nisu samo Tertulijanove izjave bile paradoksalne. Iako je nameravao da svojim pisanjem brani istinu i podrži jedinstvo crkve i njenih doktrina, on je zapravo iskrivio istinita učenja. Njegov glavni doprinos hrišćanstvu transformisao se u teoriju na kojoj su kasniji pisci izgradili učenje o Trojstvu. Da bismo uvideli kako se to dogodilo, najpre osmotrimo nakratko samog Tertulijana.

„Ne ume da bude dosadan“

O Tertulijanovom životu se zna vrlo malo. Većina izučavalaca se slaže da se rodio oko 160. godine n. e. u Kartagini u severnoj Africi. Po svemu sudeći, bio je dobro obrazovan i temeljno upoznat s vodećim filozofskim školama svog vremena. Izgleda da ga je hrišćanstvu privukla spremnost onih koji su sebe nazivali hrišćanima da umru za svoju veru. U vezi s hrišćanskim mučeništvom, on je postavio pitanje: „Kad razmišlja o mučeništvu, ko nije podstaknut da se pita šta je razlog za to? I nakon što ispita naša učenja, ko ih ne bi prihvatio?“

Nakon preobraćenja na nominalno hrišćanstvo, Tertulijan je postao jedan kreativan pisac, vešt u pisanju jezgrovitih i duhovitih izjava. „[On] je posedovao jednu sposobnost koja je bila retka među teolozima“, zapaža knjiga The Fathers of the Church. „On ne ume da bude dosadan.“ Jedan izučavalac je rekao: „Tertulijan je [imao] više dara za reči nego za rečenice i mnogo je lakše shvatiti njegove dosetke nego pratiti njegova obrazlaganja. Možda je zato tako često citiran, ali retko kad opširno.“

U odbrani hrišćanstva

Najpoznatije Tertulijanovo delo je Odbrana, koje se smatra jednom od najsnažnijih književnih odbrana nominalnog hrišćanstva. Napisano je u vreme kada su hrišćani često bili žrtve praznovernih rulja. Tertulijan je stao u odbranu ovih hrišćana i protestovao zbog nerazumnog postupanja s njima. On je rekao: „[Protivnici] smatraju da su hrišćani  uzrok svake nevolje u društvu i svake ljudske nesreće... Ako Nil ne navodnjava polja, ako se vreme ne menja, ako se dogodi zemljotres, glad, kuga — odmah se čuje uzvik: ’Bacite hrišćane lavovima!‘“

Iako su hrišćani često optuživani za nelojalnost prema državi, Tertulijan je nastojao da pokaže da su oni zapravo najpouzdaniji građani u carstvu. Nakon što je skrenuo pažnju na nekoliko pokušaja da se obori vlast, svoje protivnike je podsetio da su ti zaverenici došli iz redova pagana, a ne hrišćana. Tertulijan je isticao da pogubljenjem hrišćana, pravi gubitak trpi država.

Druga Tertulijanova dela su se bavila životom hrišćana. Na primer, u njegovom izlaganju O pozorištu, Tertulijan je savetovao da se ne prisustvuje izvesnim mestima za zabavu, paganskim igrama i pozorišnim predstavama. Očigledno, neki novi obraćenici nisu zapažali da se to nije slagalo s biblijskim smernicama i onda su prisustvovali paganskim igrama. Pokušavajući da pokrene njihovu sposobnost razmišljanja, Tertulijan je napisao: „Kako je strašno ići iz Božje crkve u đavolsku — s neba u svinjac.“ On je rekao: „Ono što ne prihvatate delom, ne treba da prihvatate ni rečima.“

Iskrivljuje istinu dok je brani

Esej pod naslovom Protiv Prakseasa, Tertulijan je započeo rečima: „Đavo na različite načine parira i protivi se istini. Ponekad je njegov cilj da uništi istinu tako što je brani.“ Ne zna se tačno ko je čovek po imenu Prakseas iz ovog eseja, ali je Tertulijan doveo u pitanje njegova učenja o Bogu i Hristu. Smatrao je da je Prakseas Satanin pion koji podmuklo pokušava da iskrivi hrišćanstvo.

Važno pitanje među onima koji su sebe nazivali hrišćanima u to vreme bio je odnos između Boga i Hrista. Nekima od njih, posebno onima koji su bili grčkog porekla, bilo je teško da verovanje u jednog Boga usklade sa ulogom Isusa kao Spasitelja i Otkupitelja. Prakseas je pokušao da reši njihov problem tako što je naučavao da je Isus bio samo drugačija pojava Oca i da nema razlike između Oca i Sina. Prema ovoj teoriji, poznatoj kao modalizam, sam Bog se otkrio „kao Otac u stvaranju sveta i davanju Zakona, kao Sin u Isusu Hristu i kao Sveti duh nakon Hristovog uznesenja“.

Tertulijan je pokazao da Pismo pravi jasnu razliku između Oca i Sina. Nakon što je citirao 1. Korinćanima 15:27, 28, on je ovako rasuđivao: „Onaj koji je podložio (sve stvari) i Onaj kome su one podložene — moraju obavezno biti dva različita Bića.“ Tertulijan je skrenuo pažnju na lično Isusove reči: „Otac je veći od mene“ (Jovan 14:28). Koristeći delove Hebrejskih spisa, kao što je Psalam  8:6, on je pokazao kako Biblija opisuje „inferiornost“ Sina. „Tako je Otac odvojen od Sina, i veći je od Sina“, zaključio je Tertulijan. „Ako je onaj koji rađa jedno, onaj koji je rođen je drugo; takođe, onaj koji šalje je jedno, a onaj koji je poslat je drugo; i opet, onaj koji stvara je jedno, a onaj kroz koga su stvari stvorene je drugo.“

Tertulijan je gledao na Sina kao na nekoga ko je podređen Ocu. Ipak, u svojim nastojanjima da osujeti modalizam, on je otišao „preko onoga što je napisano“ (1. Korinćanima 4:6). Pošto je Tertulijan na pogrešan način nastojao da dokaže Isusovo božanstvo pomoću drugih teorija, on je skovao obrazac „jedna bit u tri osobe“. Koristeći ovu ideju, pokušao je da prikaže da su Bog, njegov Sin i sveti duh tri različite osobe koje postoje u jednoj božanskoj biti. Tako je Tertulijan bio prvi koji je latinski oblik reči „Trojstvo“ primenio na Oca, Sina i sveti duh.

Čuvaj se svetske filozofije

Kako je Tertulijan smislio teoriju o ’jednoj biti u tri osobe‘? Odgovor leži u još jednom paradoksu vezanom za ovog čoveka — u njegovom shvatanju filozofije. Tertulijan je filozofiju nazvao „’naukom‘ ljudi i ’demona‘“. Otvoreno je kritikovao običaj korišćenja filozofije da bi se poduprle hrišćanske istine. On je izjavio: „Izbegavajte sve pokušaje da stvorite šaroliko hrišćanstvo kao stoički, platonski i dijalektički sklop.“ Pa ipak, sam Tertulijan je dosta koristio svetovnu filozofiju kada se ona uklapala u njegove ideje (Kološanima 2:8).

Jedan priručnik navodi: „Trinitarska teologija je, da bi se razvila i izrazila, zahtevala pomoć helenističkih ideja i kategorija.“ I knjiga The Theology of Tertullian zapaža: „[To je bila] neobična mešavina pravnih i filozofskih ideja i pojmova, što je Tertulijanu olakšalo da izloži učenje o trojstvu u obliku koji je, uprkos ograničenjima i nedostacima, pružao okvir za kasnije predstavljanje te doktrine na Nikejskom saboru.“ Dakle, Tertulijanov obrazac — tri osobe u jednoj božanskoj biti — odigrao je važnu ulogu u širenju religiozne zablude u celom hrišćanskom svetu.

Tertulijan je optuživao druge da su uništavali istinu dok su pokušavali da je odbrane. Međutim, da ironija bude veća, on je upao u istu zamku tako što je božanski nadahnutu biblijsku istinu pomešao s ljudskom filozofijom. Zato primimo k srcu biblijsko upozorenje da ne ’obraćamo pažnju na zavodljive nadahnute izraze i učenja demonâ‘ (1. Timoteju 4:1).

[Slike na stranama 29, 30]

Tertulijan je kritikovao filozofiju, a ipak se koristio njom da bi unapredio svoje ideje

[Izvor]

Strane 29 i 30: © Cliché Bibliothèque nationale de France, Paris

[Slika na 31. strani]

Pravi hrišćani izbegavaju da mešaju biblijsku istinu s ljudskom filozofijom