Kakvo je tvoje gledište o smrti?

DOK živimo naš svakodnevni život, smrt lebdi nad nama, bez obzira na to koliko smo možda zdravi ili bogati. Ona nas može zadesiti već sledeći put kad budemo prelazili ulicu ili dok budemo ležali u krevetu. Katastrofe poput terorističkih napada 11. septembra 2001. u Njujorku i Vašingtonu suočavaju nas s činjenicom da „poslednji neprijatelj“, smrt, sakuplja svoje žrtve iz svih društvenih slojeva i svih starosnih grupa, ponekad odnoseći na hiljade njih za samo nekoliko minuta (1. Korinćanima 15:26).

I pored toga, izgleda da smrt zaokuplja pažnju ljudi. Ništa ne doprinosi toliko velikoj prodaji novina i ne privlači tako puno ljudi ka televizijskom ekranu kao što su to izveštaji o smrti, naročito o smrti velikog broja ljudi pod užasavajućim okolnostima. Izgleda da ljudima nikad nije dosta takvih izveštaja, bez obzira da li je reč o smrti usled rata, prirodne katastrofe, kriminala ili bolesti. Ova opsednutost smrću ispoljava se na najzagonetniji način putem snažno izraženih emocija u slučaju smrti javnih i slavnih ličnosti.

Sve su to nepobitne činjenice. Ljude i dalje fascinira smrt — smrt drugih. Međutim, kada se suoče sa svojom smrću, onda se trgnu. Sopstvena smrt je tema o kojoj većina nas ne želi da razmišlja.

Zbunjeni smrću?

Pomisao na sopstvenu smrt uvek je bila i uvek će biti neprijatna. Zašto je to tako? Zato što je Bog usadio u nas jaku želju da večno živimo. „On je njima u srce i misao o večnosti metnuo“, kaže Propovednik 3:11. Zbog toga je neminovnost smrti stvorila u ljudima unutrašnju borbu, neprestani osećaj nesklada. Da bi izašli na kraj sa ovom unutrašnjom borbom i da bi zadovoljili prirodnu želju za životom, ljudi su izmislili svakakva verovanja, od doktrine o besmrtnosti duše do verovanja u reinkarnaciju.

U svakom slučaju, smrt je nešto uznemirujuće i strašno, i strah od smrti je svugde prisutan. Zato ne treba da nas iznenađuje što ljudsko društvo u celini smatra da je smrt nešto zastrašujuće. Jedan razlog je taj što činjenica da smo smrtni pokazuje koliko je uzaludno posvećivati život težnji za bogatstvom i moći.

Otuđenost zbog smrti?

U prošlosti je bolesniku koji je bio na samrti ili nekome ko je bio na smrt  ranjen obično bilo dopušteno da umre u dobro poznatom i dragom okruženju svoga doma. To je često bio običaj u biblijskim vremenima i još je uvek u nekim kulturama (Postanje 49:1, 2, 33). U takvim okolnostima, porodica se okupi, a u razgovor budu uključena i deca. To svakom članu porodice pomaže da oseti da nije sam u svojoj žalosti i pruža mu utehu jer ima s kim da podeli odgovornosti, a i tugu.

Ovaj običaj se u velikoj meri razlikuje od onoga što se dešava u društvu u kom je razgovor o smrti tabu tema koja se smatra morbidnom, i gde su deca izuzeta pod pretpostavkom da bi to bilo „previše“ za njih. Danas ljudi umiru pod drugačijim okolnostima — i često izolovani od drugih. Premda bi mnogi voleli da umru kod kuće, u miru i uz ljubaznu brigu porodice, mnogima je surova realnost ta da umru u bolnici, obično izolovani i u bolu, priključeni na neki zastrašujuć uređaj visokotehnološke opreme. S druge strane, milioni ljudi umru anonimno, kao bezlične žrtve genocida, gladi, side, građanskog rata ili jednostavno krajnje bede.

Tema za razmišljanje

Biblija nas ne odvraća od razmišljanja o smrti. U stvari, Propovednik 7:2 nam kaže: „Bolje je ići u kuću gde je žalost, nego u kuću gde je gozba, jer je tu kraj svakog čoveka.“ Kada se suočimo s realnošću smrti, možda prestajemo da razmišljamo o uobičajenim brigama i aktivnostima i usredsređujemo se na kratkotrajnost života. To nam može pomoći da vodimo mnogo smisaoniji način života umesto da jednostavno tumaramo kroz njega ili da ga protraćimo.

Kakvo je tvoje gledište o smrti? Da li si ispitao svoja osećanja, verovanja, svoje nade i strahove u pogledu kraja svog života?

Kao što je to slučaj s prirodom života, tako je i smrt van domena ljudske sposobnosti da je objasni i razume. Jedina osoba koja može govoriti o toj temi s pouzdanim autoritetom jeste naš Stvoritelj. U njemu je ’izvor života‘ i on nas može „od smrti spasti“ (Psalam 36:10; 68:21). Iako možda izgleda iznenađujuće, osmatranje nekih popularnih verovanja o smrti u svetlu Božje Reči biće utešno i okrepljujuće. Ono će otkriti da smrt nije neminovno kraj svemu.

[Istaknuti tekst na 4. strani]

Neizvesnost života podstiče nas da vodimo mnogo smisaoniji način života