Ko je kriv — ti ili tvoji geni?

NAUČNICI marljivo pokušavaju da pronađu genetski uzrok za alkoholizam, homoseksualnost, promiskuitet, nasilje i drugo izopačeno ponašanje, pa čak i za samu smrt. Zar nam ne bi donelo olakšanje otkriće da nismo mi odgovorni za naše postupke već da smo samo žrtve naših gena? U čovekovoj prirodi je da za svoje greške krivi nekog drugog ili nešto drugo.

Ako su geni krivi, naučnici se nadaju da će biti moguće promeniti ih i ukloniti nepoželjne osobine putem genetskog inženjeringa. Nedavno uspešno napravljena skica kompletnog ljudskog genoma dala je takvim težnjama novi stimulans.

Međutim, mogućnost za tako nešto zasniva se na pretpostavci da je naše genetsko nasleđe zapravo odgovorni krivac za sve naše grehe i pogreške. Da li su naučni detektivi otkrili dovoljno dokaza da bi pokrenuli parnicu protiv naših gena? Očigledno će odgovor snažno uticati na to kako gledamo na sebe i svoju budućnost. Međutim, pre nego što razmotrimo dokaze biće prosvetljujuće da osmotrimo poreklo čoveka.

Kako je sve počelo

Većina ljudi je upoznata ili je bar čula za izveštaj o grehu prvog ljudskog para, Adama i Eve, u Edenskom vrtu. Da li su oni od početka bili stvoreni s nekom urođenom genetskom greškom, nekom vrstom mane zbog koje su bili skloni grehu i neposlušnosti?

Njihov Stvoritelj, Jehova Bog, čija su sva dela savršena, izjavio je da je kruna njegovog stvaranja na Zemlji bila ’veoma dobra‘ (Postanje 1:31; Ponovljeni zakoni 32:4). Daljnji dokaz toga da je on bio zadovoljan svojim delom jeste to što je prvom ljudskom paru dao svoj blagoslov i što im je rekao da se rađaju, da napune zemlju ljudskim stvorenjima i da se brinu o zemaljskim stvorenjima — što sigurno ne bi uradio neko ko nije siguran u ono što je stvorio (Postanje 1:28).

U vezi sa stvaranjem prvog ljudskog para, Biblija nam kaže: „Bog stvori čoveka po obličju svome; po obličju Božjemu stvori ga; stvori čoveka i ženu“ (Postanje 1:27). To ne znači da su ljudi stvoreni tako da liče na Boga u fizičkom smislu jer je ’Bog duh‘ (Jovan 4:24). Umesto toga, to znači da su ljudska stvorenja obdarena osobinama poput Božjih i osećajem za moral, to jest  savešću (Rimljanima 2:14, 15). Oni su takođe osobe sa slobodnom voljom, sposobne da sagledaju stvari i da odlučuju o tome kako da postupe.

Međutim, naši praroditelji nisu bili ostavljeni bez smernica. Naprotiv, bili su upozoreni na posledice neispravnog postupanja (Postanje 2:17). Činjenice pokazuju da je Adam kada se suočio s jednom moralnom odlukom izabrao da uradi ono što mu je u tom trenutku izgledalo korisno, to jest pogodno. On je sledio svoju ženu u neispravnom postupanju, umesto da je imao u vidu svoj odnos sa Stvoriteljem ili dugoročne posledice svog postupka. Takođe je kasnije pokušao da prebaci krivicu na Jehovu, rekavši da ga je prevarila žena koju mu je On dao (Postanje 3:6, 12; 1. Timoteju 2:14).

Božja reakcija na Adamov i Evin greh razjašnjava nam neke stvari. On nije pokušao da popravi neku ’fabričku grešku‘ u njihovim genima. Naprotiv, on je dozvolio da se ispuni ono što je i rekao da će biti posledica njihovih postupaka, što je na kraju vodilo do njihove smrti (Postanje 3:17-19). Ova rana istorija umnogome razjašnjava prirodu ljudskog ponašanja. a

Dokazi nasuprot genetskom sklopu

Naučnici se već dugo hvataju u koštac sa ogromnim zadatkom da pronađu genetske uzroke i lekove za ljudske bolesti i ponašanje. Nakon što je šest istraživačkih timova radilo deset godina, otkrili su koji je gen povezan s Hantingtonovom bolešću, iako nisu uspeli da saznaju kako taj gen prouzrokuje tu bolest. Međutim, izveštavajući o ovom istraživanju, časopis Scientific American je citirao biologa s Harvardskog univerziteta, Ivana Balabana koji je rekao da bi bilo „neuporedivo teže otkriti gene koji su odgovorni za poremećaje u ponašanju“.

U stvari, pokušaj da se putem istraživanja identifikuju geni koji su odgovorni za ljudsko ponašanje pokazao se bezuspešnim. Primera radi, u časopisu Psychology Today, jedan izveštaj u vezi s nastojanjima da se otkriju genetski uzroci za depresiju navodi sledeće: „Epidemiološki podaci u vezi s ozbiljnim duševnim oboljenjima jasno pokazuju da se ona ne mogu vezati samo za genetske uzroke.“ U tom izveštaju se navodi i jedan primer: „Od Amerikanaca koji su rođeni pre 1905. samo je jedan posto njih do 75 godina starosti patio od depresije. Među Amerikancima koji su rođeni pola veka kasnije, šest posto njih je postalo depresivno do svoje 24  godine!“ Na osnovu toga, ovaj izveštaj zaključuje da samo spoljni, to jest socijalni faktori mogu prouzrokovati tako dramatične promene za tako kratko vreme.

Šta nam ova i mnoga druga istraživanja govore? Premda geni mogu igrati ulogu u oblikovanju naše ličnosti, očigledno postoje i drugi uticaji. Osnovni činilac je naša sredina, koja u savremeno doba prolazi kroz radikalne promene. S obzirom na to čemu su današnji mladi izloženi putem popularne zabave, knjiga Boys Will Be Boys zapaža da je skoro nemoguće da deca razviju zdrava moralna načela kada „odrastaju provodeći na desetine hiljada sati gledajući TV-emisije i filmove u kojima ljudi nasrću jedni na druge, pucaju, bodu se, vade utrobu, seku se, deru kožu ili masakriraju jedni druge; kada deca rastu slušajući muziku koja veliča silovanje, samoubistvo, drogu, alkohol i netrpeljivost“.

Očigledno Satana, „vladar ovog sveta“, oblikuje sredinu koja pothranjuje čovekove iskvarene želje. Ko može poreći činjenicu da takva sredina vrši snažan uticaj na sve nas? (Jovan 12:31; Efešanima 6:12; Otkrivenje 12:9, 12).

Koren ljudskih problema

Kao što smo već videli, ljudski problemi su počeli kada je prvi ljudski par sagrešio. Kakve su bile posledice toga? Iako generacije Adamovih potomaka nisu odgovorne za njegov greh, one su ipak sve rođene s grehom, nesavršenošću i smrću kao svojim nasleđem. Biblija objašnjava: „Zbog toga, kao što je preko jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12).

Nesavršenost je čoveka dovela u krajnje nepovoljan položaj. Ali, ona ga nije u potpunosti lišila moralne odgovornosti. Biblija pokazuje da će oni koji ispoljavaju veru u Jehovine pripreme za život i prilagođavaju svoj život Božjim merilima imati njegovo odobravanje. Jehova je iz svoje lojalne ljubavi učinio milosrdnu pripremu da otkupi čovečanstvo, da ponovo kupi, da tako kažemo, ono što je Adam izgubio. Ta priprema jeste otkupna žrtva njegovog savršenog Sina, Isusa Hrista, koji je rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16; 1. Korinćanima 15:21, 22).

Apostol Pavle je izrazio svoje duboko cenjenje za ovu pripremu. On je uzviknuo: „Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela koje je podvrgnuto ovoj smrti? Neka je hvala Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ (Rimljanima 7:24, 25). Pavle je znao da ukoliko podlegne grehu usled svoje slabosti, on može moliti Boga da mu oprosti na temelju otkupne žrtve Isusa Hrista. b

Kao i u prvom veku, mnogi koji su nekad vodili veoma loš život ili čija je situacija izgledala beznadežno stekli su tačno spoznanje biblijske istine, izvršili su potrebne promene i sada mogu da imaju Božji blagoslov. Promene koje su morali da izvrše nisu bile lake, i mnogi još uvek moraju da se bore sa štetnim naginjanjima. Ali uz Božju pomoć, oni mogu da sačuvaju besprekornost i da budu radosni dok mu služe (Filipljanima 4:13). Razmotri samo jedan primer osobe koja je izvršila drastične promene da bi ugodila Bogu.

Jedno ohrabrujuće iskustvo

„Kada sam kao školarac bio u internatu, imao sam homoseksualne odnose iako nikada nisam ni pomišljao na tako nešto. Moji  roditelji su bili razvedeni, a ja sam čeznuo za roditeljskom pažnjom koju nikada nisam imao. Posle škole sam otišao u vojsku. Tamo je u spavaonici pored moje bila grupa homoseksualaca. Pošto sam im zavideo na takvom načinu života, počeo sam da se družim s njima. Nakon godinu dana druženja počeo sam da gledam na sebe kao na homoseksualca. ’Takav sam‘, razmišljao bih, ’i tu se ništa ne može promeniti.‘

„Počeo sam da učim žargon homoseksualaca i da idem u njihove klubove gde su droga i alkohol bili lako dostupni. Iako je spolja sve to izgledalo veoma uzbudljivo i privlačno, zapravo, bilo je odvratno. Duboko u sebi sam osećao da je takva vrsta odnosa neprirodna i da nema budućnosti.

„U jednom malom gradu, slučajno sam naišao na Dvoranu Kraljevsta Jehovinih svedoka dok je sastanak još bio u toku. Ušao sam unutra i odslušao govor u kom je bilo reči o budućim rajskim uslovima. Posle toga sam upoznao neke Svedoke koji su me pozvali na jedan veći skup. Otišao sam i doživeo nešto sasvim novo za mene — video sam srećne porodice kako zajedno obožavaju Boga. Počeo sam da proučavam Bibliju sa Svedocima.

„Iako je to predstavljalo poseban napor za mene, počeo sam da primenjujem ono što sam učio iz Biblije. Uspeo sam da se oslobodim svih svojih nečistih navika. Nakon 14 meseci proučavanja, predao sam svoj život Jehovi i krstio se. Prvi put sam u životu stekao prave prijatelje. Sada pomažem drugima da saznaju istinu iz Biblije i služim kao sluga pomoćnih u hrišćanskoj skupštini. Jehova me je zaista blagoslovio.“

Mi smo odgovorni

Nastojanje da se sva krivica za naše neispravno ponašanje pripiše našim genima jednostavno nije rešenje. Umesto da nam pomaže da rešimo ili prevaziđemo naše probleme, zapaža Psychology Today ono nas „može poučiti tome da smo bespomoćni što se tiče uzroka mnogih naših problema. Umesto da se time smanji učestalost tih problema, ono izgleda podstiče njihov porast“.

Tačno je da se moramo boriti s jakim negativnim uticajima, među koje spadaju lična grešna naginjanja i Satanini napori da nas odvrati od poslušnosti Bogu (1. Petrova 5:8). Takođe je tačno da naši geni mogu na različite načine uticati na nas. Ali sigurno nismo bespomoćni. Pravi hrišćani imaju moćne saveznike — Jehovu, Isusa Hrista, Božji sveti duh, njegovu Reč Bibliju i hrišćansku skupštinu (1. Timoteju 6:11, 12; 1. Jovanova 2:1).

Pre nego što je nacija Izrael ušla u Obećanu zemlju, Mojsije je podsetio narod na njihovu odgovornost pred Bogom rekavši: „Stavio [sam] pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izberi život da živiš ti i potomstvo tvoje, da ljubiš Jehovu, Boga svoga, da slušaš glas njegov, i da se njega držiš“ (Ponovljeni zakoni 30:19, 20, kurziv naš). Tako je i danas svaka odgovorna osoba obavezna da donese ličnu odluku u vezi s tim da li će služiti Bogu i udovoljiti njegovim zahtevima. Izbor je na tebi (Galatima 6:7, 8).

[Fusnote]

[Slike na 9. strani]

Da li su Adam i Eva bili skloni grehu zbog neke genetske greške?

[Slike na 10. strani]

Da li svaka osoba treba da prihvati odgovornost za svoje odluke?

[Izvor]

Narkomanka: Godo-Foto

[Slika na 11. strani]

Nastojanja da se otkrije genetski uzrok za ljudsko ponašanje su bezuspešna

[Slika na 12. strani]

Primenjivanje onoga što Biblija kaže može pomoći iskrenim osobama da se promene