Sledi obrazac dat kralju

„On će prepisati za sebe u knjigu ovaj zakon... On će ga imati kod sebe i čitaće ga svih dana života svoga“ (PONOVLJENI ZAKONI 17:18, 19).

1. Na koga bi jedan hrišćanin trebalo da se ugleda?

 MOŽDA ne možeš sebe da zamisliš kao kralja ili kraljicu. Kako bi verni hrišćanin i student Biblije mogao sebe da zamisli kao osobu koja poseduje autoritet jednog kralja, poput dobrih kraljeva kao što su bili David, Josija, Jezekija ili Josafat? Međutim, na najmanje jedan konkretan način možeš, a i treba da budeš poput kraljeva. Koji je to način? I zašto bi trebalo da ih oponašaš u tom pogledu?

2, 3. Šta je Jehova predvideo u vezi sa svojim narodom, i šta je trebalo da kralj uradi?

² U Mojsijevim danima, davno pre nego što je dopustio da Izraelci imaju ljudskog kralja, Bog je predvideo da će se kod Njegovog naroda pojaviti želja da imaju kralja. Stoga je nadahnuo Mojsija da zapiše smernice u vezi s tim u savezu Zakona. To su bile smernice za kraljeve.

³ Bog je rekao: „Kad uđeš u zemlju koju ti daje Jehova, Bog tvoj... i rečeš: Hoću da postavim sebi kralja kao što imaju svi narodi oko mene, postavićeš sebi za kralja onoga koga izbere Jehova, Bog tvoj... Kad sedne na presto kraljevstva svoga, on će prepisati za sebe u knjigu ovaj zakon... On će ga imati kod sebe i čitaće ga svih dana života svoga, da bi se naučio bojati se Jehove, i poštovati i vršiti sve reči ovoga zakona i sve ove naredbe“ (Ponovljeni zakoni 17:14-19).

4. Šta su uključivale Božje smernice namenjene kraljevima?

⁴ Da, kralj kojeg bi Jehova izabrao svojim obožavaocima morao je lično da prepiše ono što i ti možeš da pronađeš u svojoj Bibliji. Zatim je taj prepis kralj morao svakodnevno uvek iznova da čita. To nije bila neka vežba za poboljšanje pamćenja. To je bilo proučavanje, i imalo je koristan cilj. Kralj koji je želeo Jehovino odobravanje, trebalo je da se trudi da proučava kako bi razvio i zadržao ispravan stav srca. Takođe, proučavanje nadahnutih spisa pomoglo bi mu da bude uspešan i razborit kralj (2. Kraljevima 22:8-13; Poslovice 1:1-4).

Uči poput kraljeva

5. Koje je delove Biblije Kralj David trebalo da prepiše i čita, i šta je osećao u vezi s tim?

⁵ Šta misliš, šta se zahtevalo od Davida kada je postao kralj nad Izraelom? Pa, trebalo je da prepiše knjige Pentateuha (Postanje, Izlazak, Levitsku, Brojeve i Ponovljene zakone). Zamisli samo kakav je utisak ostavilo na Davidov um i srce čitanje i prepisivanje Zakona. Mojsije je verovatno još napisao knjigu Jova kao i Psalme 90 i 91. Da li je trebalo da David i njih prepiše? Možda. Takođe, on je verovatno imao na raspolaganju knjige kao što su Isus Navin, Sudije i Ruta. Dakle, možeš zaključiti da je kralj David imao na raspolaganju velik deo Biblije  koji bi čitao i o kom bi razmišljao. I možemo verovati da je on to i činio, jer zapažamo njegove komentare u vezi s Božjim zakonom, koji se nalaze u Psalmu 19:8-12.

6. Kako možemo biti sigurni da je Isus poput njegovog pretka Davida bio zainteresovan za Pismo?

⁶ Veći David — Isus, Davidov Sin — imao je sličnu naviku. Isusov običaj je bio da svake sedmice ode u lokalnu sinagogu. Tamo je slušao kako se Pismo čita i tumači. Osim toga, povremeno je i sam javno naglas čitao iz Božje Reči, objašnjavajući njenu primenu (Luka 4:16-21). Koliko je on poznavao Pismo možeš lako saznati. Samo pročitaj izveštaje iz Jevanđelja i zapazi koliko je često Isus rekao „pisano je“ ili je na druge načine ukazao na specifične odlomke iz Pisma. Zaista, u svojoj Propovedi na gori koju je zapisao Matej, Isus je iz Hebrejskih spisa citirao 21 put (Matej 4:4-10; 7:29; 11:10; 21:13; 26:24, 31; Jovan 6:31, 45; 8:17).

7. U čemu se Isus razlikovao od religioznih vođa?

⁷ Isus je živeo prema savetu iz Psalma 1:1-3: „Blažen čovek koji po savetu bezdušnika ne hodi... već mu zakon Jehovin omile i dan i noć o zakonu Jehovinom misli... što god uradi sve mu od ruke ide.“ Koliko je on samo bio drugačiji od religioznih vođa njegovih dana koji su ’seli na Mojsijevu stolicu‘ ali su ignorisali „zakon Jehovin“! (Matej 23:2-4).

8. Zašto jevrejskim religioznim vođama nije koristilo to što su čitale i proučavale Bibliju?

⁸ Međutim, neke bi mogao da zbuni jedan odlomak koji bi se mogao protumačiti tako kao da Isus nije ohrabrivao na proučavanje Biblije. U Jovanu 5:39, 40 čitamo ono što je Isus rekao nekim svojim savremenicima: „Vi istražujete Pismo, jer mislite da ćete pomoću njega imati večni život; i baš ono svedoči o meni. A ipak ne želite da dođete k meni da biste imali život.“ Tim komentarom Isus nije odvraćao svoje jevrejske slušaoce od proučavanja Pisma. Umesto toga, on je razotkrio njihovu neiskrenost ili nedoslednost. Oni su shvatali da ih Pismo može voditi do večnog života, ali isto to Pismo koje su istraživali takođe je trebalo da ih dovede do Mesije, Isusa. Pa ipak, oni su odbili da ga prihvate. Dakle, od proučavanja nisu imali nikakve koristi jer nisu bili iskreni, nisu dozvolili da budu poučeni (Ponovljeni zakoni 18:15; Luka 11:52; Jovan 7:47, 48).

9. Koji su divan primer dali apostoli i proroci iz prošlosti?

⁹ Koliko su bili drugačiji Isusovi učenici, uključujući i apostole! Oni su proučavali ’svete spise, koji mogu [čoveka] učiniti mudrim za spasenje‘ (2. Timoteju 3:15). U toj stvari, oni su bili poput proroka iz prošlosti koji su „marljivo ispitivali i pažljivo istraživali“. Za te proroke istraživanje nije značilo samo jedan period revnosti u proučavanju koji traje nekoliko meseci ili godinu dana. Apostol Petar kaže da su „istraživali“, naročito o Hristu i o slavi koja je uključena u njegovu ulogu spasioca čovečanstva. U svom prvom pismu, Petar je 34 puta citirao iz deset biblijskih knjiga (1. Petrova 1:10, 11).

10. Zašto bi svako od nas trebalo da bude zainteresovan za proučavanje Biblije?

¹⁰ Onda, jasno je da je pažljivo proučavanje Božje Reči bio zadatak za kraljeve u drevnom Izraelu. Isus je sledio taj  obrazac. Proučavanje je bila obaveza i za one koji će vladati s Hristom kao kraljevi na nebu (Luka 22:28-30; Rimljanima 8:17; 2. Timoteju 2:12; Otkrivenje 5:10; 20:6). Ovaj obrazac za kraljeve neophodan je za svakoga ko danas očekuje blagoslove na Zemlji pod vladavinom Kraljevstva (Matej 25:34, 46).

Obaveza za kraljeve i za tebe

11. (a) Što se tiče proučavanja, koja opasnost preti hrišćanima? (b) Koja pitanja treba sebi da postavimo?

¹¹ Možemo odlučno i iskreno reći da svaki pravi hrišćanin treba lično da istražuje Bibliju. To nije nešto što je potrebno samo kada počneš da proučavaš Bibliju s Jehovinim svedocima. Svi mi treba da budemo odlučni da ne budemo poput nekih iz dana apostola Pavla koji su s vremenom postali nemarni u ličnom proučavanju. Oni su naučili ’osnove Božjih svetih objava‘, kao što je ’osnovna nauka o Hristu‘. Ipak, oni nisu nastavili sa svojim proučavanjem i stoga nisu ’navalili ka zrelosti‘ (Jevrejima 5:12–6:3). U skladu s tim, možemo da se pitamo: „Šta ja mislim o ličnom proučavanju Božje reči, bilo da sam tek odnedavno povezan s hrišćanskom skupštinom ili sam s njom povezan već decenijama? Pavle se molio da hrišćani iz njegovih dana i dalje ’rastu u tačnom spoznanju o Bogu‘. Pokazujem li da imam istu takvu želju?“ (Kološanima 1:9, 10).

12. Zašto je važna trajna ljubav prema Božjoj Reči?

¹² Ako želiš da stekneš dobre navike proučavanja, važno je da razviješ ljubav prema Božjoj Reči. Psalam 119:14-16 ukazuje na redovno, smisaono razmišljanje o Božjoj Reči zahvaljujući čemu ćeš naći zadovoljstvo u njoj. Naravno, za tako nešto nije važno koliko si već dugo hrišćanin. Kad smo već kod toga, seti se primera koji je pružio Timotej. Iako je ovaj hrišćanski starešina već služio kao „dobar vojnik Hrista Isusa“, Pavle ga je podstakao da dâ sve od sebe u ’ispravnom upravljanju rečju istine‘ (2. Timoteju 2:3, 15; 1. Timoteju 4:15). Jasno je da dati „sve od sebe“ uključuje i dobre navike proučavanja.

13. (a) Kako bi se moglo naći više vremena za proučavanje Biblije? (b) Kakve promene bi mogao učiniti da bi imao više vremena za proučavanje?

¹³ Jedan korak ka dobrim navikama u proučavanju jeste redovno odvajanje vremena za proučavanje Biblije. Šta si do sada postigao u tom pogledu? Kakav god da je tvoj pošteni odgovor, kakve bi imao koristi ako bi više vremena provodio u svom ličnom proučavanju? Možda se pitaš: ’Kako mogu da nađem vremena za to?‘ Pa, neki su produžili vreme svog delotvornog proučavanja Biblije tako što ujutro nešto ranije ustaju. Oni možda čitaju Bibliju 15 minuta ili rade na nekom ličnom zadatku za proučavanje. Kao još jedna mogućnost, kako bi bilo da napraviš neke male izmene u svom sedmičnom rasporedu? Na primer, ako imaš naviku da skoro svakodnevno čitaš novine ili gledaš večernje vesti na televiziji, da li bi bilo moguće da to izostaviš makar jedan dan u sedmici? Toga dana bi mogao koristiti vreme za pojačan studij Biblije. Ako bi jedan dan izostavio vesti i posvetio oko 30 minuta za lični studij, dobio bi godišnje preko 25 sati za proučavanje. Zamisli kakve su koristi od 25 sati dodatnog čitanja ili proučavanja Biblije! Evo još jedne ideje: Tokom sledeće sedmice, analiziraj svoje aktivnosti na kraju svakog dana. Razmisli da li možeš nešto izostaviti ili nečemu posvetiti manje vremena kako bi dobio još vremena za čitanje ili proučavanje Biblije (Efešanima 5:15, 16).

14, 15. (a) Zašto su ciljevi važni kada je reč o ličnom studiju? (b) Šta bi sve mogli biti ciljevi s obzirom na čitanje Biblije?

¹⁴ Šta će ti pomoći da ti proučavanje bude lakše i privlačnije? Ciljevi. Koje bi realne ciljeve sebi mogao postaviti za proučavanje? Mnogi su sebi postavili izvrstan prvi cilj da pročitaju celu Bibliju.  Možda si do sada povremeno pročitao delove Biblije i izvukao korist iz njih. Da li bi mogao sebi postaviti za cilj da pročitaš celu Bibliju? Tvoj prvi cilj bi mogao da bude da pročitaš četiri jevanđelja, što bi zatim bilo propraćeno drugim ciljem, da pročitaš ostatak Hrišćanskih grčkih spisa. Čim osetiš zadovoljstvo i koristi koji su usledili, tvoj sledeći cilj bi mogao da bude progresivno čitanje knjiga koje je Mojsije zapisao i istorijskih knjiga do knjige o Jestiri. Kada to uradiš, videćeš da je moguće pročitati i ostatak Biblije. Jedna žena, koja je imala oko 65 godina kada je postala hrišćanka, napisala je na unutrašnje korice svoje Biblije datum kada je počela da je čita, a zatim datum kada je završila. Ona sada ima pet takvih kompletiranih datuma! (Ponovljeni zakoni 32:45-47). I umesto da je čitala sa ekrana kompjutera ili sa odštampanih strana, ona je čitala direktno iz Biblije.

¹⁵ Neki koji su već ostvarili cilj da pročitaju celu Bibliju preduzimaju druge korake kako bi učinili svoje daljnje proučavanje sve produktivnijim i nagradonosnijim. Jedan od načina da se to postigne jeste da se obradi izabrani materijal za proučavanje pre nego što se pročita naredna biblijska knjiga. U knjigama „Sve je Pismo od Boga nadahnuto i korisno“ i Insight on the Scriptures, mogu se pronaći izvrsne informacije o istorijskoj pozadini, stilu i potencijalnim koristima svake biblijske knjige. a

16. Koji pristup treba da izbegavamo prilikom proučavanja Biblije?

¹⁶ Tokom svog proučavanja, izbegavaj pristup koji je uobičajen kod mnogih takozvanih izučavalaca Biblije. Oni se previše usredsređuju na analiziranje tekstova, kao da je Biblija ljudskog porekla. Neki od njih pokušavaju da odrede koje su grupe čitalaca za svaku od knjiga ili da smisle neki cilj i tobožnju poruku koju je dotični ljudski autor svake pojedine knjige imao u mislima. Posledica takvog ljudskog rezonovanja može biti da se biblijske knjige smatraju samo pukom istorijom ili odrazom evolucionističkog pristupa religiji. Drugi izučavaoci se prepuštaju proučavanju reči, kao što je slučaj u biblijskoj filološkoj literaturi. Oni su više zaokupirani proučavanjem porekla reči i citiranjem njihovih hebrejskih i grčkih značenja nego važnošću Božje poruke. Da li veruješ da takvi pristupi mogu usaditi duboku veru koja može da motiviše? (1. Solunjanima 2:13).

17. Zašto treba da gledamo na Bibliju kao na izvor poruke koja je svima upućena?

¹⁷ Da li su zaključci tih izučavalaca uvek ispravni? Da li je tačno da svaka biblijska knjiga ima samo jednu glavnu tačku ili da je namenjena samo jednoj grupi čitalaca? (1. Korinćanima 1:19-21). Činjenica je da knjige Božje Reči imaju trajnu vrednost za ljude svih generacija i različitog porekla. Čak i ako je neka knjiga bila prvobitno namenjena jednoj osobi, kao što je Timotej ili Tit, ili nekoj grupi ljudi, možda Galatima ili Filipljanima, svi možemo i treba da proučavamo te knjige. One su važne za svakoga od nas, i određena knjiga može da se bavi mnogim temama i da koristi raznim grupama  čitalaca. Da, poruka iz Biblije je univerzalna, što nam pomaže da razumemo zašto je prevedena na mnoge jezike širom sveta (Rimljanima 15:4).

Koristi za tebe i za druge

18. Dok čitaš Božju Reč, o čemu bi trebalo da razmišljaš?

¹⁸ Dok proučavaš, otkrićeš da se veoma isplati težnja za razumevanjem Biblije kao i nastojanje da se vidi kako su detalji međusobno povezani (Poslovice 2:3-5; 4:7). Ono što je Jehova otkrio preko svoje reči tesno je povezano s njegovom namerom. Dok čitaš, povezuj činjenice i savete s Božjom namerom. Mogao bi razmišljati o tome kako su neki događaj, zamisao ili proročanstvo povezani s Jehovinom namerom. Pitaj se: ’Šta mi to govori o Jehovi? Kako je to povezano s Božjom namerom koja se sprovodi preko njegovog Kraljevstva?‘ Mogao bi takođe da razmišljaš i o sledećem: ’Kako mogu da iskoristim ovu informaciju? Mogu li je iskoristiti da bih na temelju nje poučio ili posavetovao druge?‘ (Isus Navin 1:8).

19. Ko sve izvlači koristi kada drugima ispričaš ono što si naučio? Objasni.

¹⁹ Razmišljanje o drugima korisno je i na još jedan način. Tokom svog čitanja Biblije i proučavanja, naučićeš puno toga novog i steći ćeš novi uvid u stvari. Pokušaj da to uključiš u izgrađujuće razgovore s članovima svoje porodice ili s drugima. Ako to činiš u odgovarajuće vreme i na skroman način, takvi razgovori će bez sumnje biti nagradonosni. Kada iskreno i oduševljeno govoriš o onome što si naučio ili o nekim tačkama koje su ti zanimljive, te informacije mogu delovati upečatljivije na tvog sagovornika. To će takođe i tebi koristiti. Na koji način? Stručnjaci su zapazili da čovek duže pamti stvari koje je naučio ili osmatrao ako ih koristi ili ponavlja dok su mu sveže u mislima, kao kada na primer to ispriča drugima. b

20. Zašto je korisno da se Biblija čita uvek iznova?

²⁰ Svaki put kada budeš pročitao neku biblijsku knjigu sigurno ćeš saznati  neke nove informacije. Bićeš zadivljen odlomcima koji ti ranije nisu toliko značili. Bolje ćeš ih razumeti. To treba da naglasi činjenicu da umesto da su samo ljudska literatura, biblijske knjige predstavljaju blago koje je upravo tebi namenjeno da bi ih uvek iznova proučavao i izvlačio koristi iz njih. Zapamti da je trebalo da ih kraljevi, poput Davida, ’čitaju svih dana života svoga‘.

21. Kakvu nagradu možeš da očekuješ ako u većoj meri proučavaš Božju Reč?

²¹ Da, oni koji odvajaju vreme da temeljito proučavaju Bibliju izvlače velike koristi. Oni stiču duhovne dragulje i uvid. Njihov odnos s Bogom postaje jači, dublji. Oni takođe postaju dragoceniji za članove porodice, za braću i sestre u hrišćanskoj skupštini i za one koji tek treba da postanu obožavaoci Jehove (Rimljanima 10:9-14; 1. Timoteju 4:16).

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Šta je trebalo da rade kraljevi u Izraelu?

• Koji su primer u vezi s proučavanjem Biblije pružili Isus i apostoli?

• Koje bi izmene mogao da učiniš kako bi imao više vremena za svoj lični studij?

• S kakvim stavom bi trebalo da pristupiš proučavanju Božje Reči?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 15. strani]

„U našim rukama“

„Ako želimo... biblijsku konkordanciju, ne možemo naći bolji izvor od Interneta. Ali ako želimo da čitamo Bibliju, da je proučavamo, da razmišljamo i meditiramo o njoj, treba da je imamo u rukama, jer je to jedini način da ona uđe u naš um i naše srce“ (Gertrud Himelfarb, čuvena profesorka u penziji s Njujorškog gradskog univerziteta).