Hođenje Jehovinim stazama donosi velike nagrade

DA LI si se ikada penjao na neku planinu? Ako jesi, verovatno si imao osećaj kao da si na vrhu sveta. Kako je bilo prijatno udisati svež vazduh, gledati u daljinu, uživati u prirodnoj lepoti! Možda su brige svakodnevnog života izgledale malo manje važne.

Za većinu ljudi ovakvi izleti su retki, ali ako si predani hrišćanin, onda već neko vreme hodaš po planinskom terenu — u duhovnom smislu. Kao psalmista nekada, sigurno si se molio: „Pokaži mi, Jehova, puteve svoje, nauči me stazama svojim!“ (Psalam 25:4). Da li se sećaš kako si se osećao kada si se prvi put popeo na goru Jehovinog doma i počeo da se krećeš po visokim mestima? (Mihej 4:2; Avakum 3:19). Bez sumnje, ubrzo si shvatio da ti hodanje ovim uzvišenim stazama čistog obožavanja donosi zaštitu i radost. Doživeo si psalmistina osećanja: „Blažen narod koji poklič radosti zna; u svetlosti lica tvog on hodi, Jehova“ (Psalam 89:16).

Ipak, ponekad planinari moraju da se izbore s dugim, strmim padinama. Osećaju bol u nogama i umore se. I mi možemo doživeti poteškoće dok služimo Bogu. Možda su u poslednje vreme naši koraci malo teži. Kako možemo povratiti snagu i radost? Prvi korak jeste da prepoznamo nenadmašnost Jehovinih puteva.

Jehovini uzvišeni zakoni

Jehovini putevi su ’iznad puteva čovečjih‘ i njegovo obožavanje je ’navrh gora utvrđeno i iznad bregova uzvišeno‘ (Isaija 55:9; Mihej 4:1). Jehovina mudrost je „mudrost odozgo“ (Jakov 3:17). Njegovi zakoni su superiorniji od svih drugih. Na primer, u vreme kad su Hananci okrutno žrtvovali decu, Jehova je Izraelcima dao zakone koji su bili moralno uzvišeni i karakteristični po samilosti. On im je rekao: „Ne ugađaj siromahu zato što je siromah i ne povodi se za bogatim zato što je bogat... Sa strancem... postupaćete kao sa onim koji je domorodac među vama, i ljubićete ga kao sebe same“ (Levitska 19:15, 34).

Petnaest vekova kasnije, Isus je dao još neke primere Jehovinog ’sjajnog zakona‘ (Isaija 42:21). U Propovedi na gori, on je svojim učenicima rekao: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone; da se pokažete kao sinovi  svog Oca koji je na nebesima“ (Matej 5:44, 45). Zatim je dodao: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima; to u stvari znače Zakon i Proroci“ (Matej 7:12).

Ovi uzvišeni zakoni deluju na srca prijemljivih ljudi, podstičući ih da oponašaju Boga kojeg obožavaju (Efešanima 5:1; 1. Solunjanima 2:13). Razmisli o preobražaju koji se desio u Pavlovom slučaju. Kada je njegovo ime prvi put spomenuto u Bibliji, on je ’odobravao ubistvo‘ Stefana i učestvovao u ’pustošenju skupštine‘. Samo nekoliko godina kasnije, on je blago postupao prema hrišćanima u Solunu, kao „majka dojilja [koja] neguje svoju decu“. Božja učenja su promenila Pavla tako da je umesto progonitelja postao brižan hrišćanin (Dela apostolska 8:1, 3; 1. Solunjanima 2:7). Sigurno je bio zahvalan što je Hristovo učenje oblikovalo njegovu ličnost (1. Timoteju 1:12, 13). Kako slična zahvalnost može pomoći i nama da i dalje hodimo Božjim uzvišenim stazama?

Hodimo sa zahvalnošću

Planinari uživaju u veličanstvenim pogledima s visina. Takođe nauče da uživaju u malim stvarima koje vide duž pešačke staze, kao što su neobična stena, lep cvet ili kratak pogled na divlju životinju. U duhovnom smislu, i mi treba da zapažamo nagrade — velike i male — koje su rezultat toga što hodimo s Bogom. Ako smo svesni toga, onda ćemo hoditi s obnovljenom snagom i zamoran hod će postati okrepljujuće pešačenje. Tada ćemo i mi poput Davida reći: „Zorom mi milost svoju javi, jer se u te uzdam. Pokaži mi put kojim da idem“ (Psalam 143:8).

Meri, koja godinama hodi Jehovinim stazama, kaže: „Kada posmatram Jehovina dela stvaranja, ne vidim samo komplikovano stvarstvo, već i Božju ličnost punu ljubavi. Da li je to neka životinja, ptica ili insekt, svako od njih je jedan svet u malom, prepun čari. Isti užitak proizlazi i iz duhovnih istina koje s godinama postaju sve jasnije.“

Kako možemo produbiti svoju zahvalnost? Delimično tako što nećemo olako uzimati ono što Jehova čini za nas. „Neprestano se molite“, pisao je Pavle. „U svemu zahvaljujte“ (1. Solunjanima 5:17, 18; Psalam 119:62).

Lični studij nam pomaže da izgradimo stav zahvalnosti. Pavle je hrišćane u Kolosima podsticao: „I dalje hodite u njemu [Isusu Hristu]... obilujući verom u zahvaljivanju“ (Kološanima 2:6, 7). Čitanje Biblije i duboko razmišljanje o pročitanom jača našu veru i približava nas Autoru Biblije. Na njenim stranicama se nalazi blago koje nas može podstaći da ’obilujemo u zahvaljivanju‘.

Služiti Jehovi rame uz rame s našom braćom takođe olakšava put. Psalmista je za sebe rekao: „Prijatelj sam svima koji se tebe boje“ (Psalam 119:63). Neke od najsrećnijih trenutaka proveli smo na hrišćanskim skupovima ili u nekim drugim prilikama u društvu naše braće. Priznajemo da naša svetom raširena hrišćanska porodica postoji zahvaljujući Jehovi i njegovim uzvišenim putevima (Psalam 144:15b).

 Pored zahvalnosti, i osećaj odgovornosti će nas ojačati da i dalje idemo Jehovinim uzvišenim putevima.

Hodimo sa osećajem odgovornosti

Oprezni planinari uviđaju potrebu da se kreću pažljivo ako ne žele da se izgube ili priđu suviše blizu opasnim liticama. Pošto smo osobe sa slobodnom voljom, Jehova nam dopušta izvesnu meru slobode i inicijative. Ali takva sloboda zahteva osećaj odgovornosti dok ispunjavamo naše hrišćanske obaveze.

Na primer, Jehova ima poverenje da će njegove sluge odgovorno ispuniti svoje obaveze. On ne određuje koliko snage i vremena treba da utrošimo na hrišćanske aktivnosti ili koliko treba da priložimo, finansijski ili na druge načine. Umesto toga, na sve nas se mogu primeniti sledeće Pavlove reči upućene Korinćanima: „Neka svako učini kako je odlučio u svom srcu“ (2. Korinćanima 9:7; Jevrejima 13:15, 16).

U odgovorno hrišćansko davanje spada i prenošenje dobre vesti drugima. Svoju odgovornost takođe pokazujemo davanjem priloga za svetsko delo Kraljevstva. Gerhart, jedan starešina, objašnjava da su on i njegova supruga znatno povećali svoje priloge nakon što su bili na jednom kongresu u Istočnoj Evropi. On kaže: „Zapazili smo da naša braća tamo imaju jako malo u materijalnom pogledu, a da ipak jako puno cene našu biblijsku literaturu. Zato smo odlučili da koliko god možemo podupiremo našu siromašnu braću u drugim zemljama.“

Ojačajmo našu istrajnost

Hodanje po planinskom terenu zahteva izdržljivost. Zato planinari vežbaju kad god mogu, a mnogi idu u kratke šetnje kako bi se pripremili za dugo pešačenje. Slično tome, Pavle je savetovao da stalno budemo zaposleni teokratskim aktivnostima kako bismo održali duhovnu kondiciju. Pavle je rekao da oni koji žele da ’hode dostojno Jehove‘ i da budu ’osnaženi‘ treba da ’i dalje donose plod u svakom dobrom delu‘ (Kološanima 1:10, 11).

Motivacija utiče na izdržljivost planinara. Kako? Ako je usredsređen na jasan cilj, kao što je neka udaljena planina, to deluje stimulativno. I kada stigne do prepoznatljivih orijentira duž puta, on može izmeriti koliko je napredovao do krajnjeg cilja. Kada se osvrne na razdaljinu koju je već prešao, on je zadovoljan.

Tako i nas podržava i podstiče nada u večni život (Rimljanima 12:12). U međuvremenu, dok hodimo Jehovinim putevima, naš napredak se ogleda u hrišćanskim ciljevima koje smo najpre postavili, a zatim i ostvarili. I kakvu radost osećamo kada se osvrnemo na mnoge godine verne službe ili kada zapazimo koliko smo se promenili! (Psalam 16:11).

Da bi prešli velike razdaljine i održali snagu, planinari se kreću ujednačenim tempom. Slično tome, dobra rutina koja uključuje redovnost na sastancima i u službi na terenu pomoći će nam da se krećemo pravo prema našem cilju. Zato Pavle ohrabruje suhrišćane: „Nastavimo da hodimo uredno po ovoj istoj rutini“ (Filipljanima 3:16).

Naravno, Jehovinim putevima ne hodimo sami. „Pazimo jedni na druge podstičući se na ljubav i dobra dela“, napisao je Pavle (Jevrejima 10:24). Dobro duhovno društvo će nam pomoći da lakše održimo tempo dok hodimo sa suobožavaocima (Poslovice 13:20).

Na kraju, ono što je najvažnije, nikada ne smemo zaboraviti na snagu koju nam daje Jehova. Onima čija je snaga u Jehovi ’dok idu rašće snaga‘ (Psalam 84:6, 8). Iako ponekad moramo prelaziti preko teškog terena, možemo uspeti uz Jehovinu pomoć.