Obožavaj Boga „duhom“

„S kim ćete dakle izjednačiti Boga? i kaku ćete mu priliku naći?“ (ISAIJA 40:18, DANIČIĆ-KARADŽIĆ).

MOŽDA si čvrsto uveren da je korišćenje ikona u obožavanju Boga prihvatljivo. Možda misliš da te one približavaju Onom koji sluša molitve, koji je nevidljiv i koji možda izgleda bezlično i apstraktno.

Ali, da li imamo potpunu slobodu da izaberemo sopstveni način da se približimo Bogu? Zar ne bi trebalo da sam Bog bude vrhovni autoritet što se tiče toga šta je prihvatljivo, a šta nije? Isus je objasnio Božje gledište o toj stvari kada je rekao: „Ja sam put i istina i život: niko neće doći k ocu do kroza me“ (Jovan 14:6). a Ove reči isključuju upotrebu ikona ili bilo kojih drugih svetih predmeta.

Da, Jehova Bog prihvata poseban oblik obožavanja. Koji je to oblik? Jednom drugom prilikom, Isus je objasnio: ’Ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti ocu duhom i istinom, jer otac hoće takvih bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole‘ (Jovan 4:23, 24).

Može li se Bog koji je „duh“ predstaviti nekim materijalnim likom? Ne može. Ma koliko neka ikona možda bila impozantna, ona se nikada ne može meriti s Božjom slavom. Zato nikakvo predstavljanje Boga putem slika nikad ne može tačno prikazati kako on izgleda (Rimljanima 1:22, 23). Da li bi osoba ’obožavala duhom‘ ako bi se približavala Bogu posredstvom ikone koju je napravio čovek?

 Jasno biblijsko učenje

Božji Zakon je zabranjivao da se prave likovi kao predmeti obožavanja. Druga od Deset zapovesti glasi: „Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti“ (2. Mojsijeva 20:4, 5). Nadahnuti Hrišćanski spisi takođe nalažu: „Bjegajte od idolopoklonstva“ (1. Korinćanima 10:14).

Istina, mnogi uporno tvrde da to što koriste likove u obožavanju nije idolopoklonstvo. Na primer, pravoslavni hrišćani često poriču činjenicu da oni u stvari obožavaju ikone kada im se klanjaju, kada kleče pred njima i mole im se. Jedan pravoslavni sveštenik je napisao: „Mi im odajemo poštovanje zato što su to sveti predmeti i zato što uvažavamo ono što oni predstavljaju.“

Još uvek ostaje pitanje: Da li Bog odobrava korišćenje ikona bar u svrhu takozvanog posrednog obožavanja? Nigde se u Bibliji ne odobrava takav običaj. Kada su načinili lik teleta, navodno da bi iskazali poštovanje Jehovi, on je jasno pokazao da to ne odobrava, rekavši im da su se odmetnuli od vere (2. Mojsijeva 32:4-7).

Skrivena opasnost

Korišćenje opipljivih predmeta u obožavanju opasan je običaj. To lako može navesti ljude da obožavaju predmet pre nego Boga, koga taj predmet navodno  predstavlja. Drugim rečima, ikona postaje predmet idolopoklonstva.

To se desilo s mnoštvom takvih predmeta u danima Izraelaca. Primera radi, Mojsije je napravio bakrenu zmiju u vreme izlaska iz Egipta. Prvobitno je ta zmija, postavljena na motki, služila kao sredstvo izlečenja. Oni koji su bili kažnjeni tako što ih je ujela zmija mogli su da pogledaju u tu bakrenu zmiju i na taj način dobiju Božju pomoć. Ali nakon što se narod nastanio u Obećanoj zemlji, izgleda da su od te bakrene zmije napravili idola, kao da je ona sama po sebi imala moć da leči. Oni su joj prinosili kâd i čak su joj dali ime, Neustan (4. Mojsijeva 21:8, 9; 2. Carevima 18:4).

Izraelci su takođe pokušali da kovčeg saveza koriste kao izvor magičnih moći protiv svojih neprijatelja, što je dovelo do užasnih posledica (1. Samuilova 4:3, 4; 5:11). A u Jeremijinim danima, stanovnici Jerusalima su se više brinuli oko samog hrama nego oko obožavanja Boga u njemu (Jeremija 7:12-15).

Sklonost da se obožavaju stvari, a ne Bog, još uvek je i te kako rasprostranjena. Istraživač Vitalij Ivanovič Petrenko kaže: „Ikona... postaje predmet obožavanja i predstavlja opasnost u vidu idolopoklonstva... Čovek mora priznati da je, putem popularnih verovanja, u suštini paganska ideja unesena u obožavanje ikona.“ Slično kaže i grčki pravoslavni sveštenik Dimitrios Konstantelos u svojoj knjizi Understanding the Greek Orthodox Church:  „Postoji mogućnost da hrišćanin načini od ikone predmet obožavanja.“

Tvrdnja da su ikone samo pomoćna sredstva u obožavanju vrlo je diskutabilna. Zašto? Pa, zar se ne smatra da neke ikone Marije ili „svetaca“ zaslužuju veću odanost i da su delotvornije od drugih ikona koje predstavljaju te iste, davno umrle osobe? Na primer, Marijina ikona s Tinosa u Grčkoj ima svoje predane pravoslavne sledbenike, nasuprot podjednako vernim obožavaocima ikone koja predstavlja Mariju u manastiru Sumela, u severnoj Grčkoj. Svaka grupa veruje da je njihova ikona uzvišenija, da čini impresivnija čuda od one druge, iako obe predstavljaju istu davno umrlu osobu. Dakle, u praksi, ljudi pripisuju stvarnu moć izvesnim ikonama i obožavaju ih.

Moliti se „svecima“ ili Mariji?

Uostalom, šta Biblija kaže o obožavanju osoba, kao što su Marija ili „sveci“? Odgovarajući na jednu Sataninu kušnju, Isus je ukazao na 5. Mojsijevu 6:13 i rekao: „Gospodu Bogu svojemu poklanjaj se i njemu jedinome služi“ (Matej 4:10). Kasnije je rekao da će pravi obožavaoci obožavati ’Oca‘ i nikog drugog (Jovan 4:23). Pošto je znao to, jedan anđeo je prekorio apostola Jovana kada je ovaj pokušao da ga obožava i rekao mu je: „Nemoj... Bogu se pokloni“ (Otkrivenje 22:9).

Da li je ispravno da se osoba moli Isusovoj zemaljskoj majci, Mariji, ili izvesnim „svecima“ tražeći da se zauzmu kod Boga u njenu korist? Biblija direktno odgovara: „Jedan [je] Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus“ (1. Timoteju 2:5).

Čuvaj svoj odnos s Bogom

Korišćenje ikona u obožavanju, što je suprotno jasnim biblijskim učenjima, ne može pomoći ljudima da steknu Božje odobravanje i budu spaseni. Nasuprot tome, Isus je rekao da večni život zavisi od našeg usvajanja spoznanja o jedinom istinitom Bogu, od upoznavanja njegove nenadmašne ličnosti kao i njegovih namera i ophođenja s ljudima (Jovan 17:3). Ikone koje ne vide, ne osećaju i ne govore ne mogu pomoći čoveku da upozna Boga i da ga obožava na prihvatljiv način (Psalam 115:4-8). To najvažnije obrazovanje dostupno je jedino putem proučavanja Božje Reči, Biblije.

Osim što ne donosi nikakve koristi, obožavanje ikona može biti duhovno opasno. Kako to? Pre svega, ono može narušiti čovekov odnos s Jehovom. Bog je u vezi sa Izraelom, koji ga je ’razdražio tuđim bogovima‘, prorekao: „Sakriću od njih lice svoje“ (5. Mojsijeva 32:16, 20). Da bi popravili svoj odnos s Bogom trebalo je da ’odbace idole‘ (Isaija 31:6, 7).

Kako je zato odgovarajuć biblijski savet: „Dečice, čuvajte se od idola“! (1. Jovanova 5:21, Ba).

[Fusnota]

[Okvir na 6. strani]

Kako su neki naučili da obožavaju „duhom“

Olivera je bila odani član pravoslavne crkve u Albaniji. Kada je ta zemlja zabranila religiju 1967, Olivera je i dalje krišom držala svoje religiozne običaje. Trošila je poveći deo svoje bedne penzije na kupovinu zlatnih i srebrnih ikona, tamjana i kandila. Skrivala ih je u krevetu i često je spavala na stolici pored njih, plašeći se da ih neko ne bi video ili ukrao. Kada su je početkom 1990-ih posetili Jehovini svedoci, Olivera je u njihovoj poruci prepoznala zvuk biblijske istine. Videla je šta Biblija kaže o pravom obožavanju „duhom“ i saznala je šta Bog misli o korišćenju ikona (Jovan 4:24). Svedokinja koja je proučavala Bibliju s njom prilikom svake posete je primećivala da Olivera ima sve manje i manje ikona u kući. Na kraju nije bilo nijedne. Posle krštenja, Olivera je rekla: „Danas, umesto beskorisnih ikona, imam Jehovin sveti duh. Tako sam zahvalna što mi nisu potrebne ikone da bih dobila njegov sveti duh.“

Atina, sa ostrva Lezbos u Grčkoj, bila je izuzetno aktivan član pravoslavne crkve. Bila je član hora i vrlo savesno je sledila religioznu tradiciju, uključujući i korišćenje ikona. Jehovini svedoci su joj pomogli da shvati da ono što je naučila nije bilo sasvim u saglasnosti s Biblijom. To je podrazumevalo i korišćenje ikona i krstova u obožavanju. Atina je insistirala na tome da sama istraži poreklo tih religioznih predmeta. Nakon što je duboko kopala po mnogim enciklopedijama, uverila se da ovi predmeti nisu hrišćanskog porekla. Njena želja da obožava Boga „duhom“ navela ju je da se otarasi ikona uprkos njihovoj novčanoj vrednosti. Međutim, Atina je rado prihvatila svaki gubitak samo da bi obožavala Boga na duhovno čist i prihvatljiv način (Dela apostolska 19:19).

[Okvir/Slika na 7. strani]

Ikone kao umetnička dela?

Nedavnih godina se prave kolekcije pravoslavnih ikona po celom svetu. Obično kolekcionari ne smatraju ikone svetim religioznim predmetom, već umetničkim delom koje je odraz vizantijske kulture. Nije ništa neobično da se mnoge takve religiozne ikone nađu u domu ili kancelariji nekoga ko tvrdi da je ateista.

Međutim, iskreni hrišćani ne zaboravljaju glavnu svrhu ikona. One su predmet obožavanja. Premda hrišćani ne osporavaju pravo drugih da imaju ikone, oni lično ne poseduju ikone čak ni kao kolekcionarske predmete. To je u skladu s načelom koje se nalazi u 5. Mojsijevoj 7:26: „I nemoj da uneseš gada [likove koji se koriste u obožavanju] u dom svoj, da ne budeš proklet kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je prokleto.“

[Slika na 7. strani]

Bog ne toleriše korišćenje likova u obožavanju

[Slika na 8. strani]

Spoznanje iz Biblije nam pomaže da obožavamo Boga duhom