Šta je zapravo pakao?

NA ŠTA god da pomisliš kad čuješ reč „pakao“, on se obično smatra mestom kazne za grehe. Što se tiče greha i njegovih posledica, Biblija kaže: „Preko jednog čoveka [je] u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Pismo takođe kaže: „Plata koju daje greh [je] smrt“ (Rimljanima 6:23). Pošto je kazna za greh smrt, glavno pitanje koje pomaže da se tačno utvrdi šta je pakao jeste: Šta se dešava s nama kada umremo?

Da li se život u nekom smislu, u nekom obliku, nastavlja posle smrti? Šta je pakao i kakvi ljudi odlaze tamo? Postoji li ikakva nada za one koji su u paklu? Biblija daje tačne i zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja.

Život posle smrti?

Da li nešto unutar nas, poput duše ili duha, preživljava smrt tela? Osmotri kako je nastao prvi čovek Adam. Biblija kaže: „Jehova Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života, i čovek posta duša živa“ (Postanje 2:7). Iako je disanje podržavalo njegov život, to što mu je Bog dunuo ’dah života‘ u nozdrve značilo je mnogo više od toga da mu je samo udahnuo vazduh u pluća. To je značilo da je Bog u Adamovo beživotno telo stavio iskru života — ’životnu snagu‘ koja deluje u svim zemaljskim stvorenjima (Postanje 6:17; 7:22, NW). Biblija ukazuje na ovu životnu snagu kao na ’duh‘ (Jakov 2:26). Taj duh se može uporediti sa električnom strujom koja pokreće neku mašinu ili uređaj i omogućuje mu da obavlja svoju funkciju. Kao što struja nikada ne poprima svojstva uređaja koji pokreće, tako ni životna snaga ne poprima nikakve osobine stvorenja koje pokreće. Ona nema osobine ličnosti niti sposobnost razmišljanja.

Šta se događa s tim duhom kada osoba umre? Psalam 146:4 kaže: „Izlazi li duh iz njih, vraćaju se u prah svoj, i tad propadaju sve pomisli njihove.“ Kada osoba umre, njen bezlični duh ne nastavlja da postoji u nekom drugom području kao duhovno stvorenje. On se „vrati Bogu, koji ga je dao“ (Propovednik 12:9). To znači da bilo koja nada za budući život te osobe sada zavisi isključivo od Boga.

Drevni grčki filozofi Sokrat i Platon verovali su da duša unutar osobe preživljava smrt i da nikada ne umire. Šta Biblija kaže u vezi s dušom? Adam je ’postao živa duša‘, kaže Postanje 2:7. On nije dobio dušu; on je bio  duša — kompletna osoba. Pismo govori o tome da duša radi, da žudi za hranom, da može da se ukrade, da ne može da spava i tako dalje (3. Mojsijeva 23:30, DK; 5. Mojsijeva 12:20; 24:7, DK; Psalam 119:28, NW). Da, sam čovek je duša. Kada umre osoba, umire ta duša (Jezekilj 18:4).

U kom se stanju onda nalaze mrtvi? Kada je izricao osudu Adamu, Jehova je rekao: ’Prah si i u prah ćeš se vratiti‘ (Postanje 3:19). Gde je Adam bio pre nego što ga je Bog oblikovao od zemaljskog praha i dao mu život? Jednostavno rečeno, nije ni postojao! Kada je umro, vratio se u stanje potpunog nepostojanja. U kakvom stanju se nalaze mrtvi objašnjeno je u Propovedniku 9:5, 10, gde čitamo: „Mrtvi ništa ne znaju... Nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti [„u grobu“, DK] u koji ideš.“ Prema Svetom pismu, smrt je stanje nepostojanja. Mrtvi nisu svesni ničega, ništa ne osećaju i ne mogu da razmišljaju.

Mesto večnih muka ili opšti grob?

Pošto mrtvi nisu u svesnom stanju, pakao ne može da bude mesto vatrenih muka gde se zli muče nakon smrti. Šta je onda pakao? Ako razmotrimo šta se dogodilo sa Isusom nakon što je umro, to će nam pomoći da odgovorimo na ovo pitanje. Biblijski pisac Luka priča: „[Isus] nije bio ostavljen u Hadu [„paklu“, Daničić-Karadžić] niti je njegovo telo videlo raspadanje“ a (Dela apostolska 2:31). Gde je bio taj pakao u koji je Isus otišao? Apostol Pavle je napisao: ’Predao sam vam... da je Hrist umro za naše grehe u skladu s Pismom; i da je bio sahranjen, i da je uskrsnuo treći dan, u skladu s Pismom‘ (1. Korinćanima 15:3, 4). Dakle, Isus je bio u paklu, to jest grobu, ali nije bio ostavljen tamo jer je bio podignut, zapravo uskrsnut.

Osmotri takođe primer pravednog čoveka Jova, koji je mnogo propatio. Želeći da se oslobodi svog teškog stanja, molio je: „Ko će mi to podariti, da me skloniš u pakao [Šeol] i kriješ me dok tvoj gnev ne prođe?“ b (Jov 14:13, Douay Version). Stvarno je nerazumno pomisliti da je Jov želeo da ode na neko mesto na kom neprestano gori vatra kako bi se sakrio! Za Jova je „pakao“ bio samo grob gde bi se njegova patnja okončala. Dakle, biblijski pakao je opšti grob čovečanstva gde odlaze i dobri i loši ljudi.

Da li je paklena vatra potpuno uništenje?

Da li je paklena vatra možda simbol potpunog uništenja? Praveći razliku između vatre i Hada, to jest pakla, Pismo  kaže: „Smrt i Had biše bačeni u jezero ognjeno.“ „Jezero“ koje se ovde spominje je simbolično, pošto smrt i pakao (Had) koji su bačeni u njega ne mogu biti doslovno spaljeni. „To [jezero ognjeno] predstavlja drugu smrt“ — smrt iz koje nema nade da će osoba biti vraćena u život (Otkrivenje 20:14).

To ognjeno jezero ima slično značenje ’ognjenoj Geheni [„paklu ognjenom“, Daničić-Karadžić]‘, o čemu je Isus govorio (Matej 5:22; Marko 9:47, 48). Izraz Gehena se pojavljuje 12 puta u Hrišćanskim grčkim spisima i odnosi se na dolinu Hinom koja se nalazila izvan jerusalimskih zidina. Kada je Isus bio na zemlji, ta dolina se koristila kao smetlište „gde su se bacali leševi zločinaca i crkotine, kao i svaka druga vrsta smeća“ (Smith’s Dictionary of the Bible). Da bi se vatra podržavala i da bi izgoreli otpaci, dodavao se sumpor. Isus je upotrebio tu dolinu kao odgovarajuć simbol večnog uništenja.

I jezero ognjeno poput Gehene simbolizuje večno uništenje. Smrt i Had su „bačeni“ u njega u tom smislu što će biti uništeni kada čovečanstvo bude oslobođeno od greha i osude na smrt. Namerni, nepokajnički grešnici takođe će imati svoj „deo“ u tom jezeru (Otkrivenje 21:8). Oni će takođe biti zauvek uništeni. S druge strane, one koji se nalaze u Božjem sećanju, a koji su u paklu — opštem grobu čovečanstva — očekuje veličanstvena budućnost.

Pakao će biti ispražnjen!

Otkrivenje 20:13 navodi: „More predade mrtve koji su bili u njemu, i smrt i Had predadoše mrtve koji su bili u njima.“ Da, pakao o kom govori Biblija biće ispražnjen. Kao što je Isus obećao, „dolazi čas u koji će svi koji su u spomen-grobovima čuti [Isusov] glas i izaći će“ (Jovan 5:28, 29). Iako sada više ne postoje u nekom obliku, milioni umrlih koji su u sećanju Jehove Boga biće uskrsnuti, to jest vraćeni u život u ponovo uspostavljenom zemaljskom raju (Luka 23:43; Dela apostolska 24:15).

U novom svetu koji Bog priprema, uskrsnule osobe koje se povinuju njegovim pravednim zakonima nikada neće morati ponovo da umru (Isaija 25:8). Jehova će „obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli“. U stvari ’pređašnje stvari će proći‘ (Otkrivenje 21:4). Kakav divan izgled očekuje one koji su u paklu, to jest u „spomen-grobovima“! To je zaista dovoljan razlog da steknemo još veće spoznanje o Jehovi Bogu i njegovom Sinu, Isusu Hristu (Jovan 17:3).

[Fusnote]

[Slika na 5. strani]

Jov se molio da bude sakriven u pakao

[Slika na 6. strani]

Ognjena Gehena — simbol večnog uništenja

[Slika na 7. strani]

’Oni koji su u spomen-grobovima izaći će‘