Hrišćani obožavaju duhom i istinom

„Bog je Duh, i oni koji ga obožavaju moraju da ga obožavaju duhom i istinom“ (JOVAN 4:24).

1. Kakvo se obožavanje dopada Bogu?

 JEHOVIN jedinorođeni Sin, Isus Hrist, jasno je pokazao kakvo se obožavanje dopada njegovom nebeskom Ocu. Dok je davao dirljivo svedočanstvo jednoj Samarićanki na bunaru blizu grada Sihara, Isus je rekao: „Vi obožavate ono što ne poznajete; mi obožavamo ono što poznajemo, jer spasenje potiče od Jevreja. Ali dolazi čas, i sad je tu, kada će pravi obožavaoci obožavati Oca duhom i istinom, jer, zaista, Otac traži takve da ga obožavaju. Bog je Duh, i oni koji ga obožavaju moraju da ga obožavaju duhom i istinom“ (Jovan 4:22-24). Kako treba da razumemo ove reči?

2. Na čemu su Samarićani zasnivali svoje obožavanje?

² Samarićani su imali pogrešna religiozna gledišta. Prihvatali su kao nadahnute samo prvih pet knjiga Svetog pisma — i to isključivo u svojoj verziji, poznatoj kao Samarićanski pentateuh. Za razliku od Samarićana koji nisu istinski poznavali Boga, Jevrejima je bilo povereno spoznanje iz Pisma (Rimljanima 3:1, 2). Vernim Jevrejima i drugim ljudima bilo je moguće da imaju Jehovinu naklonost. Ali šta je to iziskivalo od njih?

3. Šta je potrebno da bismo Boga obožavali „duhom i istinom“?

³ Da bi ugodili Jehovi, šta su Jevreji, Samarićani i drugi ljudi iz prošlosti morali da rade? Morali su da ga obožavaju „duhom i istinom“. To moramo i mi. Iako služba Bogu mora da bude gorljiva, to jest revna, i da dolazi iz srca ispunjenog ljubavlju i verom, za obožavanje Boga duhom posebno je potrebno da na nama bude njegov sveti duh i da dozvoljavamo da nas on vodi. Putem proučavanja i primene Božje Reči, naš duh, to jest naš mentalni stav, mora da se uskladi s njegovim (1. Korinćanima 2:8-12). Takođe, da bi naše obožavanje bilo prihvatljivo Jehovi, ono se mora prinositi u skladu sa istinama. Ono mora odgovarati onome što Božja Reč, Biblija, otkriva o njemu i njegovim namerama.

Istina se može pronaći

4. Kako neki gledaju na istinu?

⁴ Pojedini studenti filozofije zastupaju gledište da ljudi ne mogu doći do apsolutne istine. U stvari, švedski pisac Alf Alberg je napisao: „Mnoga filozofska pitanja su takve prirode da je nemoguće dati konkretan odgovor na  njih.“ Premda neki kažu da postoji samo relativna istina, da li je zaista tako? Isus Hrist nije mislio tako.

5. Zašto je Isus došao na svet?

⁵ Zamislimo da smo svedoci sledećeg prizora: Početak je 33. godine n. e., i Isus stoji pred rimskim guvernerom Pontijem Pilatom. Isus kaže Pilatu: „Zato sam došao na svet, da svedočim za istinu.“ Pilat pita: „Šta je istina?“ Ali ne čeka da mu Isus odgovori (Jovan 18:36-38).

6. (a) Kako se definiše „istina“? (b) Koju je zapovest Isus dao svojim sledbenicima?

⁶ „Istina“ se definiše kao „stvarno stanje stvari, događaja i činjenica“ (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary). Međutim, da li je Isus svedočio o nekoj uopštenoj istini? Ne. Imao je specifičnu istinu na umu. On je svojim sledbenicima zapovedio da objavljuju tu istinu, jer im je rekao: „Stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Pre „svršetka sistema stvari“, pravi Isusovi sledbenici će po celom svetu objavljivati ’istinu dobre vesti‘ (Matej 24:3; Galatima 2:14). Na taj način će se ispuniti ove Isusove reči: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Matej 24:14). Stoga je veoma važno da prepoznamo one koji poučavaju sve nacije istini propovedajući dobru vest o Kraljevstvu.

Kako možemo saznati istinu

7. Kako bi dokazao da je Jehova Izvor istine?

⁷ Jehova je Izvor duhovne istine. U stvari, psalmista David je Jehovu nazvao ’Bogom istine‘ (Psalam 31:6; 43:3). Isus je priznao da je Reč njegovog Oca istina, i takođe je rekao: „U prorocima stoji napisano: ’I biće svi od Jehove učeni.‘ Svaki koji je čuo Oca, i primio nauk njegov, dolazi k meni“ (Jovan 6:45; 17:17; Isaija 54:13). Dakle, jasno je da oni koji traže istinu moraju biti poučeni od Jehove, Veličanstvenog Učitelja (Isaija 30:20, 21, NW). Oni treba da steknu ’poznanje Boga‘ (Poslovice 2:5). A Jehova zaista s puno ljubavi na razne načine prenosi istinu, to jest poučava istini.

8. Na koje je načine Bog prenosio istinu ili poučavao istini?

⁸ Na primer, Bog je posredstvom anđela dao Zakon Izraelcima (Galatima 3:19). Preko snova je obećao blagoslove patrijarsima Avrahamu i Jakovu (Postanje 15:12-16; 28:10-19). Bog je čak govorio s neba, kao na primer kada se Isus krstio i kada su se na zemlji čule ove uzbudljive reči: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem“ (Matej 3:17). Takođe možemo biti zahvalni što je Bog dao istinu tako što je nadahnuo pisce Biblije (2. Timoteju  3:16, 17). Dakle, kada učimo iz Božje Reči, mi možemo imati ’veru u istinu‘ (2. Solunjanima 2:13).

Istina i Božji Sin

9. Kako je Bog koristio svog Sina da prenese istinu?

⁹ Bog je posebno koristio svog Sina, Isusa Hrista, da bi otkrio istinu čovečanstvu (Jevrejima 1:1-3). U stvari, Isus je govorio istinu kao nijedan drugi čovek (Jovan 7:46). Čak i nakon što se popeo na nebo, on je otkrivao istinu od svog Oca. Na primer, apostol Jovan je dobio „otkrivenje Isusa Hrista, koje mu dade Bog, da pokaže svojim robovima ono što uskoro mora da se dogodi“ (Otkrivenje 1:1-3).

10, 11. (a) S čim je povezana istina o kojoj je Isus svedočio? (b) Kako je preko Isusa istina postala stvarnost?

¹⁰ Isus je rekao Pontiju Pilatu da je došao na zemlju da bi svedočio za istinu. Tokom svoje službe, Isus je otkrio da je ta istina povezana sa opravdanjem Jehovinog suvereniteta putem Božjeg Kraljevstva s Hristom kao Kraljem. Ali svedočenje za istinu je zahtevalo više nego da Isus samo propoveda i poučava. Isus je učinio da istina postane nešto stvarno tako što je živeo po njoj. Zato je apostol Pavle napisao: „Neka vas zato niko ne osuđuje zbog jela i pića ili u pogledu praznika ili slavljenja mladine ili sabata; jer je to senka budućih stvari, a stvarnost pripada Hristu“ (Kološanima 2:16, 17).

¹¹ Jedan način na koji je istina postala stvarnost bilo je Isusovo prorečeno rođenje u Vitlejemu (Mihej 5:2; Luka 2:4-11). Istina je postala stvarnost i prilikom ispunjenja Danilovih proročanskih reči o Mesijinom pojavljivanju na kraju 69 ’godišnjih nedelja‘. To se desilo kada se Isus predstavio Bogu prilikom krštenja i kada je bio pomazan svetim duhom, u vreme koje je i bilo prorečeno, 29. n. e. (Danilo 9:25; Luka 3:1, 21, 22). Istina je nadalje postala stvarnost kada je Isus kao objavitelj Kraljevstva prosvećivao ljude (Isaija 9:1, 2, 6, 7; 61:1, 2; Matej 4:13-17; Luka 4:18-21). Takođe je postala stvarnost kada je on umro i bio uskrsnut (Psalam 16:8-11; Isaija 53:5, 8, 11, 12; Matej 20:28; Jovan 1:29; Dela apostolska 2:25-31).

12. Zašto je Isus mogao reći: ’Ja sam istina‘?

¹² Pošto se istina usredsređuje na Isusa Hrista, on je mogao reći: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene“ (Jovan 14:6). Ljudi postaju duhovno oslobođeni kada stanu ’na stranu istine‘ tako što prihvataju Isusovu ulogu u Božjoj nameri (Jovan 8:32-36; 18:37). Pošto ovcama slične osobe prihvataju istinu i s verom slede Hrista, one će dobiti večni život (Jovan 10:24-28).

13. Na koja tri područja ćemo ispitati biblijsku istinu?

¹³ Istine koje su izneli Isus i njegovi nadahnuti učenici predstavljaju pravu hrišćansku veru. Zato se za one koji su „poslušni veri“ kaže da ’hode u istini‘ (Dela apostolska 6:7; 3. Jovanova 3, 4). Ko onda danas hodi u istini? Ko stvarno poučava sve nacije istini? Dok budemo osmatrali ova pitanja, usredsredićemo se na rane hrišćane i ispitaćemo  biblijsku istinu u vezi sa (1) verovanjima, (2) načinom obožavanja i (3) ličnim ponašanjem.

Istina i verovanja

14, 15. Šta bi rekao o stavu ranih hrišćana i Jehovinih svedoka prema Pismu?

¹⁴ Rani hrišćani su visoko cenili Jehovinu pisanu Reč (Jovan 17:17). Ona je bila njihovo merilo u pogledu verovanja i običaja. Kliment Aleksandrijski, koji je živeo krajem drugog i početkom trećeg veka, rekao je: „Oni koji rade na savršenstvu neće se zaustaviti u svojoj potrazi za istinom sve dok sami ne dobiju biblijski dokaz za ono u šta veruju.“

¹⁵ Poput ranih hrišćana, i Jehovini svedoci visoko cene Bibliju. Oni veruju da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje‘ (2. Timoteju 3:16). Osmotrimo zato nekoliko verovanja ranih hrišćana u svetlu onoga što su Jehovine današnje sluge saznale, budući da koriste Bibliju kao svoj glavni vodič.

Istina o duši

16. Šta je istina o duši?

¹⁶ Pošto su verovali u ono o čemu se govori u Pismu, prvi hrišćani su naučavali istinu o duši. Oni su znali da je ’čovek postao duša živa‘ kada ga je Bog stvorio (Postanje 2:7). I ne samo to, prihvatali su činjenicu da ljudska duša umire (Jezekilj 18:4; Jakov 5:20). Takođe su znali da „mrtvi ništa ne znaju“ (Propovednik 9:5, 10).

17. Kako bi objasnio nadu za umrle?

¹⁷ Pa ipak, Isusovi rani učenici su imali sigurnu nadu da će umrli koji su u Božjem sećanju biti uskrsnuti, to jest vraćeni u život. To verovanje je jasno izrazio Pavle kada je rekao: „Imam nadu u Boga... da će biti uskrsenje i pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). Čak je i kasnije, Minucije Feliks, koji se izjašnjavao kao hrišćanin, rekao: „Ko je toliko glup ili nerazuman da se usudi da veruje kako Bog, koji je već stvorio čoveka, ne može ponovo da ga napravi?“ Poput prvih hrišćana, i Jehovini svedoci se drže biblijske istine o ljudskoj duši, smrti i uskrsenju. Osmotrimo sada ko su Bog i Hrist.

Istina i Trojstvo

18, 19. Zašto se može reći da Trojstvo nije biblijsko učenje?

¹⁸ Rani hrišćani nisu smatrali da Bog, Hrist i sveti duh predstavljaju Trojstvo. The Encyclopædia Britannica kaže: „U Novom Zavetu se ne pojavljuju ni reč Trojstvo ni ta izričita doktrina, niti su Isus i njegovi sledbenici nameravali da protivreče Šemi [hebrejskoj molitvi] iz Starog zaveta: ’Čuj Izraelu! Jehova je, Bog naš, jedini Jehova‘ (P. zak. 6:4).“ Hrišćani nisu obožavali rimske trijade niti ijednog drugog boga. Prihvatili su Isusovu izjavu da treba obožavati jedino Jehovu (Matej 4:10). I ne samo to, verovali su u Hristove reči: „Otac je veći od mene“ (Jovan 14:28). Jehovini svedoci imaju isto gledište.

¹⁹ Isusovi rani sledbenici su pravili jasnu razliku između Boga, Hrista i svetog duha. U stvari, krštavali su učenike (1) u ime Oca, (2) u ime Sina i (3) u ime svetog duha, a ne u ime nekog Trojstva. Slično tome, i Jehovini svedoci poučavaju biblijskoj istini, te stoga prave razliku između Boga, njegovog Sina i svetog duha (Matej 28:19).

 Istina i krštenje

20. Šta su kandidati za krštenje morali da znaju?

²⁰ Isus je zapovedio svojim sledbenicima da stvaraju učenike tako što će poučavati ljude istini. Da bi se ti ljudi kvalifikovali za krštenje, trebalo je da temeljno poznaju Pismo. Na primer, morali su da priznaju položaj i autoritet Oca i položaj i autoritet njegovog Sina, Isusa Hrista (Jovan 3:16). Kandidati za krštenje su takođe morali da razumeju da sveti duh nije osoba, nego Božja aktivna sila (Postanje 1:2, fusnota u NW).

21, 22. Zašto bi rekao da je krštenje samo za one koji su razvili veru?

²¹ Rani hrišćani su krštavali samo poučene i pokajničke osobe koje su se bezrezervno predale Bogu da bi vršile njegovu volju. Jevreji i prozeliti koji su se okupili u Jerusalimu na Pentekost 33. n. e. već su poznavali Sveto pismo. Nakon što su čuli govor apostola Petra o Isusu Mesiji, oko 3 000 njih „srcem prigrliše njegovu reč“ i ’krstiše se‘ (Dela apostolska 2:41; 3:19–4:4; 10:34-38).

²² Hrišćansko krštenje je za one koji su razvili veru. Ljudi iz Samarije su prihvatili istinu i „kad su poverovali Filipu, koji je objavljivao dobru vest o Božjem kraljevstvu i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se, i muškarci i žene“ (Dela apostolska 8:12). Kao predani prozelit koji je imao spoznanje o Jehovi, etiopski evnuh je najpre prihvatio Filipove izjave o ispunjenju mesijanskog proročanstva, a potom se i krstio (Dela apostolska 8:34-36). Kasnije je Petar rekao Korneliju i drugim nejevrejima da je Bogu „prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ i da svako ko veruje u Isusa Hrista dobija oproštenje greha (Dela apostolska 10:35, 43; 11:18). Sve ovo je u skladu sa Isusovom zapovešću da se ’stvaraju učenici, i da se poučavaju da drže sve što je on zapovedio‘ (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8). Jehovini svedoci se drže istog merila, prihvatajući za krštenje samo one koji temeljno poznaju Pismo i koji su se predali Bogu.

23, 24. Koji je ispravan način hrišćanskog krštenja?

²³ Ispravan način krštenja za one koji su razvili veru jeste putem potpunog potapanja. Nakon što se krstio u reci Jordan, Isus je izašao „iz vode“ (Marko 1:10). Etiopski evnuh se krstio u ’vodi‘. On i Filip „siđoše u vodu“ i zatim „izađoše“ iz nje (Dela apostolska 8:36-40). Kada govori o krštenju koje simbolizuje umiranje, Biblija takođe ukazuje na potpuno uranjanje u vodu (Rimljanima 6:4-6; Kološanima 2:12).

²⁴ Delo The Oxford Companion to the Bible kaže: „Opis konkretnih krštenja u Novom zavetu pokazuje da je osoba koja se krštavala bila podronjena pod vodu.“ Prema francuskom delu Larousse du XX⁠^e Siècle (Pariz, 1928), „prvi hrišćani su se krštavali podranjanjem, gde god je bilo vode“. I knjiga After Jesus — The Triumph of Christianity primećuje: „U svom najosnovnijem obliku, [krštenje] je iziskivalo da onaj ko je želeo da se krsti ispoveda veru, i da se u Isusovo ime potpuno uroni u vodu.“

25. Šta će se osmotriti u sledećem članku?

²⁵ Ovo su bili samo neki biblijski primeri toga šta su prvi hrišćani verovali  i radili. Mogli bismo navesti još neke sličnosti između njihovih verovanja i verovanja Jehovinih svedoka. U sledećem članku ćemo osmotriti dodatna obeležja po kojima se mogu prepoznati oni koji poučavaju ljude istini.

Kako bi odgovorio?

• Koju vrstu obožavanja Bog zahteva?

• Kako je istina postala stvarnost preko Isusa Hrista?

• Šta je istina o duši i smrti?

• Kako se obavlja hrišćansko krštenje, i šta se zahteva od onih koji žele da se krste?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 16. strani]

Isus je rekao Pilatu: ’Došao sam da svedočim za istinu‘

[Slika na 17. strani]

Da li možeš da objasniš zašto je Isus rekao: ’Ja sam istina‘?

[Slika na 18. strani]

Kako stvarno izgleda hrišćansko krštenje?