Oni i dalje hode u istini
Oni i dalje hode u istini
„Nemam većeg razloga za zahvalnost od ovog, da čujem da moja deca hode u istini“ (3. JOVANOVA 4).
1. Na šta se usredsređuje ’istina dobre vesti‘?
JEHOVA priznaje samo one koji ga obožavaju „duhom i istinom“ (Jovan 4:24). Oni slušaju istinu, prihvataju sva hrišćanska učenja koja se temelje na Božjoj Reči. Ta ’istina dobre vesti‘ se usredsređuje na Isusa Hrista i na opravdanje Jehovinog suvereniteta putem Kraljevstva (Galatima 2:14). Bog dopušta da „deluje zabluda“ kod onih koji više vole laži, ali spasenje zavisi od vere u dobru vest i od hođenja u istini (2. Solunjanima 2:9-12; Efešanima 1:13, 14).
2. Za šta je apostol Jovan bio naročito zahvalan, i šta je osećao prema Gaju?
2 Objavitelji Kraljevstva su „saradnici u istini“. Poput apostola Jovana i njegovog prijatelja Gaja, oni se čvrsto drže istine i hode u njoj. Imajući Gaja na umu, Jovan je napisao: „Nemam većeg razloga za zahvalnost od ovog, da čujem da moja deca hode u istini“ (3. Jovanova 3-8). Čak i da ostareli Jovan nije lično poučavao Gaja istini, on je zbog duboke starosti, hrišćanske zrelosti i očinske naklonosti bez problema mogao na ovog očigledno mlađeg čoveka da gleda kao na jedno od svoje duhovne dece.
Istina i hrišćansko obožavanje
3. Od kakve su svrhe i koristi bili sastanci koje su održavali prvi hrišćani?
3 Da bi učili o istini, prvi hrišćani su se organizovali u skupštine, koje su se obično nalazile u privatnim domovima (Rimljanima 16:3-5). Tako su se hrabrili i podsticali na ljubav i dobra dela (Jevrejima 10:24, 25). Što se tiče onih iz kasnijeg doba koji su se izjašnjavali kao hrišćani, Tertulijan (oko 155. – posle 220. n. e.) je ovako napisao: „Okupljamo se da bismo čitali Božje knjige... Tim svetim rečima hranimo svoju veru, jačamo nadu, potvrđujemo uverenje“ (Apology, 39. poglavlje).
4. Koju je ulogu imalo pevanje na hrišćanskim sastancima?
4 Sastavni deo sastanaka prvih hrišćana verovatno je bilo i pevanje (Efešanima 5:19; Kološanima 3:16). Profesor Henri Čadvik piše da su kritičaru Celzu iz drugog veka melodične pesme koje su koristili takozvani hrišćani očigledno bile „toliko lepe da su ga naprosto dirnule do suza“. Čadvik dodaje: „Kliment Aleksandrijski je najraniji hrišćanski pisac koji je govorio o tome koja je vrsta muzike odgovarajuća za hrišćane. On je govorio da ona ne bi smela da ima veze sa erotskom muzikom za ples“ (The Early Church, strane 274-5). Baš kao što su prvi hrišćani očigledno pevali kada su se sastajali, tako i Jehovini svedoci često pevaju na Bibliji temeljene pesme koje uključuju hvalospeve Bogu i pesme o Kraljevstvu.
5. (a) Kako se u ranim hrišćanskim skupštinama pružalo duhovno vođstvo? (b) Kako su pravi hrišćani primenjivali Isusove reči zabeležene u Mateju 23:8, 9?
5 U ranoj hrišćanskoj skupštini, nadglednici su poučavali istini, a sluge pomoćnici su na različite načine pomagali suvernicima (Filipljanima 1:1). Duhovno vođstvo je pružalo vodeće telo koje se oslanjalo na Božju Reč i sveti duh (Dela apostolska 15:6, 23-31). Nisu se koristile religiozne titule, jer je Isus ovako zapovedio svojim učenicima: „Ne dozvolite da vas zovu Rabi, jer jedan je vaš učitelj, a vi ste svi braća. Osim toga, nikoga na zemlji ne zovite svojim ocem, jer je jedan vaš Otac, onaj koji je na nebesima“ (Matej 23:8, 9). I u ovim i u mnogim drugim stvarima, postoje sličnosti između ranih hrišćana i Jehovinih svedoka.
Progonjeni zbog propovedanja istine
6, 7. Premda hrišćani objavljuju poruku o miru, kakvi su drugi prema njima?
6 Iako su objavljivali poruku o miru pod vladavinom Kraljevstva, rani hrišćani su bili progonjeni, baš kao što je i Isus bio progonjen (Jovan 15:20; 17:14). Istoričar Johan L. fon Moshajm je hrišćane iz prvog veka nazvao „grupom ljudi najbezazlenije naravi, koji nikada nisu ni pomislili, niti poželeli da naude dobrobiti države“. Dr Moshajm je naveo da je ono zbog čega su „hrišćani iritirali Rimljane bila jednostavnost njihovog obožavanja, koje nije ličilo na svete rituale bilo kog drugog naroda“. On je dodao: „Nisu imali žrtve, hramove, likove, proročišta niti sveštenstvo; a to je bilo dovoljno da bi im prebacivale mase neznalica koje su umislile da bez tih stvari ne može da postoji religija. Tako se na njih gledalo kao na neku vrstu ateista; a po rimskim zakonima, oni koji bi bili optuženi za ateizam bili bi proglašeni kugom za ljudsko društvo.“
7 Sveštenici, zanatlije i drugi čiji su prihodi zavisili od idolopoklonstva huškali su narod protiv hrišćana, koji nisu učestvovali u idolopoklonstvu (Dela apostolska 19:23-40; 1. Korinćanima 10:14). Tertulijan je napisao: „Oni smatraju da su hrišćani uzrok svake nevolje u Državi i svake nesreće koja zadesi narod. Ako se podigne nivo Tibra, ako se Nil ne izlije na polja, ako se vreme ne menja, ako se dogodi zemljotres, glad, kuga — odmah se čuje uzvik: ’Bacite hrišćane lavovima!‘“ Bez obzira na posledice, pravi hrišćani se ’čuvaju idola‘ (1. Jovanova 5:21).
Istina i religiozni praznici
8. Zašto oni koji hode u istini ne slave Božić?
8 Oni koji hode u istini izbegavaju nebiblijske praznike zato što ’svetlost nema ništa zajedničko s tamom‘ (2. Korinćanima 6:14-18). Na primer, oni ne slave Božić, koji neki slave 25. decembra, a neki 7. januara. The World Book Encyclopedia priznaje: „Niko ne zna tačan datum Hristovog rođenja.“ The Encyclopedia Americana (izdanje iz 1956) navodi: „Saturnalije, rimski praznik koji se slavio sredinom decembra, poslužile su kao uzor za mnoge božićne običaje koji razveseljavaju ljude.“ Cyclopædia od Maklintoka i Stronga primećuje: „Slavljenje Božića nije zapovest od Boga, niti vuče poreklo iz N[ovog] Z[aveta].“ I u knjizi Daily Life in the Time of Jesus se primećuje: „Stada... su provodila zimu u zatvorenom, pa se već iz toga može videti da tradicionalni datum za Božić u toku zime nije tačan, pošto Jevanđelje kaže da su pastiri bili na poljima“ (Luka 2:8-11).
9. Zašto su Jehovine sluge iz prošlosti izbegavale praznovanje Uskrsa, i zašto ga izbegavaju i njegove današnje sluge?
9 Smatra se da se Uskrsom proslavlja Hristovo uskrsenje, ali ugledni izvori ga dovode u vezu s krivim obožavanjem. The Westminster Dictionary of the Bible kaže da je Uskrs „prvobitno bio prolećni praznik u čast tevtonske boginje svetla i proleća poznate u Anglosaksoniji kao Istra“, to jest Estra. Bilo kako bilo, Encyclopædia Britannica (11. izdanje) kaže: „U Novom zavetu ništa ne ukazuje na proslavu praznika Uskrsa.“ Uskrs nije bio praznik prvih hrišćana, te ga ni Jehovin današnji narod ne slavi.
10. Koju je proslavu Isus uveo, i ko je drži na ispravan način?
10 Isus nije zapovedio svojim sledbenicima da slave ni njegovo rođenje, ni njegovo uskrsenje, nego je uspostavio Memorijal svoje žrtvene smrti (Rimljanima 5:8). Da, to je jedina proslava koju je on svojim učenicima zapovedio da drže (Luka 22:19, 20). Jehovini svedoci to još uvek jednom godišnje proslavljaju, a ta proslava je poznata i pod nazivom Gospodova večera (1. Korinćanima 11:20-26).
Istina koja se objavljuje po celom svetu
11, 12. Kako se oduvek podupirala aktivnost propovedanja onih koji hode u istini?
11 Oni koji poznaju istinu smatraju prednošću to što izdvajaju vreme, snagu i druga sredstva za delo propovedanja dobre vesti (Marko 13:10). Propovedanje ranih hrišćana podupiralo se dobrovoljnim prilozima (2. Korinćanima 8:12; 9:7). Tertulijan je napisao: „Čak i ako postoji neka kasa, novac se ne sakuplja naplaćivanjem ulaznica, kao da je religija stvar nekog ugovora. Svako jedanput mesečno donosi nešto malo novca ili koliko god želi — i samo ako stvarno želi, i ako može; jer ni na koga se ne vrši pritisak; to je dobrovoljni prilog“ (Apology, 39. poglavlje).
12 Delo propovedanja o Kraljevstvu koje Jehovini svedoci obavljaju u celom svetu takođe se podupire dobrovoljnim prilozima. Osim Svedoka, zahvalne zainteresovane osobe takođe smatraju prednošću što ovu aktivnost mogu podupirati svojim prilozima. I tu postoji sličnost između prvih hrišćana i Jehovinih svedoka.
Istina i lično ponašanje
13. Koji Petrov savet u vezi s ponašanjem slušaju Jehovini svedoci?
13 Kao oni koji hode u istini, rani hrišćani su sledili savet apostola Petra: „Zadržite dobro ponašanje među nacijama, da bi, u onome za šta govore protiv vas kao da ste zločinci, zbog vaših vrsnih dela kojih su očevici slavili Boga u dan njegovog pregledanja“ (1. Petrova 2:12). Jehovini svedoci uzimaju k srcu ove reči.
14. Kakvo je hrišćansko gledište o nemoralnoj zabavi?
14 Čak i nakon što se uvukao otpad, oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani izbegavali su nemoralne postupke. V. D. Kilen, profesor crkvene istorije, napisao je: „U drugom i trećem veku, pozorište se nalazilo u centru pažnje svakog velikog grada; i premda su glumci uglavnom bile osobe vrlo lošeg morala, njihove predstave su bile neprestano zadovoljavanje izopačenog apetita tog doba... Svi pravi hrišćani su se grozili pozorišta... Oni su se gnušali na tu bestidnost; a neprestane molitve paganskim bogovima i boginjama vređale su religiozna uverenja hrišćana“ (The Ancient Church, strane 318-19). Današnji pravi Isusovi sledbenici takođe izbegavaju bestidne i sramotne oblike zabave (Efešanima 5:3-5).
Istina i ’više vlasti‘
15, 16. Ko su „više vlasti“, i kako oni koji hode u istini gledaju na njih?
15 Uprkos izvrsnom ponašanju prvih hrišćana, većina rimskih careva ih je pogrešno shvatala. Istoričar E. Dž. Hardi kaže da su ih carevi smatrali za „prezira vredne zanesenjake“. Pisma koja su jedan drugome slali guverner Plinije Mlađi iz Bitinije i car Trajan, pokazuju da je vladajuća klasa uglavnom bila u neznanju u vezi s pravom prirodom hrišćanstva. Kako hrišćani gledaju na državu?
16 Poput Isusovih prvih sledbenika, Jehovini svedoci su u relativnoj podložnosti državnim „višim vlastima“ (Rimljanima 13:1-7). Ako se ono što čovek zahteva kosi sa onim što Bog želi, oni će zauzeti stav: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29). Knjiga After Jesus — The Triumph of Christianity kaže: „Premda hrišćani nisu učestvovali u obožavanju cara, oni nisu huškali narod na bune, a njihova religija, premda drugačija i katkad odvratna u očima pagana, nije predstavljala nikakvu stvarnu pretnju po carstvo.“
17. (a) Za koju su vladavinu bili rani hrišćani? (b) Kako pravi Hristovi sledbenici primenjuju reči iz Isaije 2:4 u svom životu?
17 Rani hrišćani su podupirali Božje Kraljevstvo, baš kao što su i patrijarsi Avraham, Isak i Jakov iskazivali veru u taj obećani ’grad čiji je tvorac Bog‘ (Jevrejima 11:8-10). Poput njihovog Gospodara, Isusovi učenici nisu bili „deo sveta“ (Jovan 17:14-16). U slučaju ratova i sukoba, oni su težili za mirom tako što su ’prekovali mačeve u raonike‘ (Isaija 2:4). Zapažajući jednu zanimljivu paralelu, Džefri F. Natol, koji predaje crkvenu istoriju, prokomentarisao je sledeće: „Stav ranih hrišćana prema ratu bio je vrlo sličan stavu ljudi koji sebe nazivaju Jehovinim svedocima, ma koliko nam to teško padalo da priznamo.“
18. Zašto nijedna vladavina nema razloga da se boji Jehovinih svedoka?
18 Kao neutralne osobe koje su podložne „višim vlastima“, prvi hrišćani nisu predstavljali pretnju nijednoj vladavini, a to ne predstavljaju ni Jehovini svedoci. „Potrebna je netolerantna i paranoična mašta da bi se verovalo u to da Jehovini svedoci predstavljaju bilo kakvu pretnju bilo kom režimu“, napisao je jedan severnoamerički pisac uvodnika. „Oni su nesubverzivni i miroljubivi koliko god to neko religiozno telo može biti.“ Vlasti koje su upućene znaju da nemaju razloga da se boje Jehovinih svedoka.
19. Šta se u vezi s porezima može reći o ranim hrišćanima i Jehovinim svedocima?
19 Jedan način na koji su rani hrišćani pokazivali da poštuju ’više vlasti‘ bio je taj što su plaćali poreze. Pišući rimskom caru Antoniju Piju (138-161. n. e.), Justin Mučenik je tvrdio da hrišćani plaćaju poreze „spremnije od svih ljudi“ (First Apology,17. poglavlje). Tertulijan je takođe rekao rimskim vladarima da njihovi poreznici „treba da zahvale hrišćanima“ jer su savesno platili poreze (Apology, 42. poglavlje). Hrišćani su imali koristi kada je nastupio Pax Romana, to jest Rimski mir, sa svojim zakonom i redom, dobrim putevima i relativno bezbednom plovidbom morima. Shvatajući da su dužni društvu, poslušali su Isusove reči: „Dajte cezarevo cezaru, a Božje Bogu“ (Marko 12:17). Jehovin današnji narod sledi ovaj savet i na glasu je po svom poštenju, kao na primer u plaćanju poreza (Jevrejima 13:18).
Istina — veza koja ujedinjuje
20, 21. S obzirom na miroljubivo bratstvo, šta se može reći i za rane hrišćane i za Jehovine današnje sluge?
20 Pošto su hodili u istini, rani hrišćani su bili ujedinjeni u bratstvo prožeto mirom, a tako je i danas s Jehovinim svedocima (Dela apostolska 10:34, 35). U jednom pismu objavljenom u listu The Moscow Times stajalo je sledeće: „[Jehovini svedoci] su dobro poznati kao vrlo fini, ljubazni i krotki ljudi s kojima je lako sarađivati, koji nikada ne vrše pritisak na druge, i uvek traže mir u ophođenju s drugima... Nema onih koji primaju mito, pijanica ili zavisnika od droge, a razlog za to je vrlo jednostavan: oni se samo trude da ih u svemu što rade ili kažu vode njihova na Bibliji zasnovana uverenja. Kad bi svi ljudi na svetu bar pokušali da žive u skladu s Biblijom onako kako to čine Jehovini svedoci, naš okrutni svet bi bio apsolutno drugačiji.“
21 Encyclopedia of Early Christianity kaže: „Rana crkva je na sebe gledala kao na novo ljudsko društvo u kom nekada neprijateljske grupe, Jevreji i pagani, mogu živeti zajedno u miru.“ Jehovini svedoci su takođe međunarodno bratstvo koje voli mir — zaista društvo jednog novog sveta (Efešanima 2:11-18; 1. Petrova 5:9; 2. Petrova 3:13). Kada je šef obezbeđenja Pretorijskog sajma u Južnoj Africi video kako se Svedoci svih rasa okupljaju u miru kao kongresni delegati, rekao je: „Svi su bili i jesu učtivi: ljudi koji su ljubazno razgovarali jedni s drugima; stav koji se ispoljavao proteklih nekoliko dana — sve to svedoči kakvi su članovi vaše zajednice, i da svi živite zajedno kao jedna srećna porodica.“
Blagoslovljeni zato što poučavaju istini
22. Šta se dešava zahvaljujući tome što hrišćani obznanjuju istinu i rečima i delima?
22 Svojim ponašanjem i propovedanjem, Pavle i drugi hrišćani su ’obznanili istinu‘ (2. Korinćanima 4:2). Zar se ne slažeš da Jehovini svedoci rade to isto i da poučavaju sve nacije istini? Ljudi širom sveta rado prihvataju pravo obožavanje i u sve većem broju hrle na ’goru Jehovinog doma‘ (Isaija 2:2, 3). Svake godine se na hiljade njih krsti u znak predanja Bogu, i to dovodi do formiranja mnogih novih skupština.
23. Kako gledaš na one koji poučavaju sve nacije istini?
23 Premda su različitog porekla, pripadnici Jehovinog naroda su ujedinjeni u pravom obožavanju. Ljubav koju imaju pokazuje da su Isusovi učenici (Jovan 13:35). Da li vidiš da je ’Bog stvarno među njima‘? (1. Korinćanima 14:25). Da li si stao na stranu onih koji poučavaju sve nacije istini? Ako jesi, uvek pokazuj zahvalnost za istinu i iskoristi prednost da hodiš u njoj u svu večnost.
Kako bi odgovorio?
• Koja sličnost postoji u načinu obožavanja između ranih hrišćana i Jehovinih svedoka?
• Koji je jedini religiozni praznik koji slave oni koji hode u istini?
• Ko su „više vlasti“, i kako hrišćani gledaju na njih?
• Kako je istina veza koja ujedinjuje?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Hrišćanski sastanci su uvek bili blagoslov za one koji hode u istini
[Slike na 23. strani]
Isus je zapovedio svojim sledbenicima da drže Memorijal njegove žrtvene smrti
[Slika na 24. strani]
Poput ranih hrišćana, i Jehovini svedoci pokazuju poštovanje prema ’višim vlastima‘