Joga — samo program fizičkih vežbi ili nešto više?

DANAS su ljudi veoma mnogo obuzeti mišlju o vitkom i zdravom telu. Zbog toga mnogi traže pomoć u salama za vežbanje i rekreacionim klubovima. Iz istog razloga na hiljade ljudi u zapadnom svetu okreću se istočnjačkoj veštini zvanoj joga.

Ljudi koji pate od stresa, depresije i frustracije takođe se okreću jogi da bi pronašli utehu i rešenje. Naročito se od 1960-ih, od decenije hipika i dece cveća, zainteresovanost za istočnjačke religije i njene mistične obrede proširila po čitavom zapadnom svetu. Filmske zvezde i rok muzičari popularisali su i još uvek popularišu transcendentalnu meditaciju, koja je bliska jogi. S obzirom na sve veće interesovanje za jogu možemo se pitati: ’Da li je joga samo jedna rutinska vežba koja će dati onome koji je praktikuje zdravo, vitko telo i duševni mir? Može li joga da se praktikuje bez bilo kakvog religioznog prizvuka? Da li je joga prikladna za hrišćane?‘

Poreklo joge

Izvorna reč na sanskritu za jogu može značiti ujarmiti ili podjarmiti, upregnuti ili staviti pod kontrolu. Za Hinduse, joga je tehnika ili disciplina koja vodi ka sjedinjenju s natprirodnom silom ili duhom. Opisuje se kao „stavljanje svih snaga tela, uma i duše pod Božji jaram“.

Koliko duboko u prošlost seže joga? Figure koje sede u različitim položajima joge pojavljuju se na pečatima pronađenim u dolini Inda, u današnjem Pakistanu. Prema arheolozima, civilizacija doline Inda potiče između trećeg i drugog milenijuma pre n. e., što je vremenski veoma blizu mesopotamskoj civilizaciji. Rukotvorine sa oba područja  prikazuju jednog čoveka koji predstavlja neko božanstvo koje ima krunu od životinjskih rogova i okruženo je životinjama, što podseća na Nevroda ’dobrog lovca‘ (Postanje 10:8, 9). Hindusi tvrde da figure koje sede u položajima joge jesu predstave boga Šive, gospodara životinja i gospodara joge, koji se često obožava pomoću lingama, simbola falusa. Zato knjiga Hindu World naziva jogu „pravilnikom asketskih vežbi uglavnom prearijskog porekla, koji sadrži relikvije mnogih primitivnih ideja i običaja“.

Metode joge su se u početku prenosile usmeno. Onda ju je do detalja indijski mudrac joge Patanđali preneo u pisanu formu kao Niska o jogi, koja je i danas osnovna knjiga uputstava o jogi. Prema Patanđaliju joga je „metodički napor da se postigne savršenstvo kroz kontrolu različitih elemenata ljudske prirode, kako fizičke tako i psihičke“. Od njenog samog početka do danas joga je sastavni deo istočnjačkih religija, naročito hinduizma, đainizma i budizma. Neki koji praktikuju jogu veruju da će ih ona odvesti do stanja mokše ili oslobođenja putem spajanja sa sveprisutnim duhom.

Stoga još jednom pitamo: ’Može li se joga praktikovati samo kao fizička vežba da bi poboljšali svoje zdravlje i relaksirali um bez bilo kakvog religioznog prizvuka?‘ S obzirom na njenu pozadinu, odgovor bi morao da bude odričan.

Kuda vas joga može odvesti?

Svrha joge kao discipline jeste da dovede osobu da doživi duhovno „ujarmljivanje“ ili spajanje s nadljudskim duhom. Ali koji duh bi to mogao biti?

U knjizi Hindu World, autor Bendžamin Voker kaže o jogi: „Ona bi mogla biti jedan rani sistem magijskog ritualizma i još uvek u sebi zadržava prizvuk okultizma i vračanja.“ Hinduski filozofi priznaju da bavljenje jogom može dati natprirodnu moć, iako obično tvrde da to nije krajnji cilj joge. Na primer, u knjizi Indian Philosophy, bivši predsednik Indije dr S. Radakrišnan kaže da učitelj joge „kontroliše telo pomoću raznih položaja što dovodi do neosetljivosti na ekstremnu toplotu i hladnoću... On može videti i čuti na daljinu... Prenos misli od jedne osobe do druge bez posredovanja uobičajenih komunikacijskih mehanizama potpuno je moguć... Učitelj joge može učiniti svoje telo nevidljivim.“

Prizor jednog učitelja joge kako spava na krevetu od eksera ili koji hoda po užarenom ugljevlju može nekom izgledati da je obmana, a drugima šala. Ali, u Indiji su ovo uobičajene pojave, kao što je i stajanje satima na jednoj nozi direktno na suncu i kontrolisanje disanja što omogućava osobi da bude zakopana u pesku duži period. U junu 1995, The Times of India izvestio je da je jedna troipogodišnja devojčica ležala u transu dok je preko njenog stomaka prelazio auto, koji je težio više od 750 kilograma. Kada se probudila bila je bez ikakvih povreda što je publiku zaprepastilo. Taj izveštaj je dodao: „To je bila prava moć joge.“

Bez sumnje, nijedan normalan čovek nije sposoban da izvede bilo šta od ovoga. Zato se hrišćanin mora pitati: Šta predstavljaju ova dela? Da li su ona od Jehove Boga, ’Svevišnjeg nad celom zemljom‘, ili su ona iz nekog drugog izvora? (Psalam 83:19) Biblija je jasna što se tiče ovoga. Kada su Izraelci bili na pragu Obećane zemlje u kojoj su stanovali Hananeji, Jehova je njima preko Mojsija rekao:„Ne uči se činiti gadna dela tih naroda.“ Šta su „gadna dela“? Mojsije je upozorio na ’vračare, one koji gataju po zvezdama ili po pticama ili uročnike‘ (Ponovljeni zakoni  18:9, 10). Ove stvari su odvratne Bogu jer su dela demona i palog tela (Galatima 5:19-21).

Nije za hrišćane

Koliko god savetnici za zdravlje mogu tvrditi suprotno, joga se ne zadržava samo na fizičkim vežbama. Knjiga Hindu Manners, Customs and Ceremonies priča o iskustvima dva početnika joge koje je poučavao jedan guru. Jedan od njih je citiran: „Činio sam nadljudski napor da što više zadržim dah i počeo bih da dišem samo onda kada sam bio na granici da se onesvestim... Jednog dana mi se činilo da sam u podne video sjajan mesec koji mi je izgledao kao da se kreće i njiše s jedne strane na drugu. Drugi put sam sebe video obavijenog gustom tamom usred dana. Moj guru je... bio vrlo zadovoljan kada sam mu spomenuo ove vizije... Uveravao me je da bi uskoro trebalo da doživim još više zapanjujućih rezultata iz svoje pokore.“ Drugi čovek je ispričao: „On me je primorao da svaki dan zurim u nebo bez treptanja ili menjanja položaja... Ponekad sam mislio da sam video iskre plamena u vazduhu; a ponekad mi se činilo da vidim vatrene kugle i druge meteore. Učitelj je bio mnogo zadovoljan onim što sam postigao svojim trudom.“

Čudna viđenja su očigledno bila ono što su gurui mislili da su odgovarajući rezultati koji vode do pravog cilja vežbi joge. Da, krajnji cilj joge je mokša koja se objašnjava kao spajanje s velikim bezličnim duhom. To se opisuje kao „(namerno) zaustavljanje prirodnih aktivnosti mozga“. To je jasno u suprotnosti s ciljem postavljenim pred hrišćane, kojima je dato sledeće upozorenje: ’Dajte svoja tela kao žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu, svetu službu uz snagu svog razuma. I ne oblikujte se više prema ovom sistemu stvari, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da biste sami ispitali šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja‘ (Rimljanima 12:1, 2).

Na pojedincu je da odluči koje će fizičke vežbe raditi. Hrišćani, međutim, ne bi sebi dozvolili da bilo šta — bilo telesno vežbanje, jedenje, pijenje, oblačenje, zabava ili nešto drugo — pokvari njihov odnos s Jehovom Bogom (1. Korinćanima 10:31). Za one koji vežbaju zbog svog zdravlja na raspolaganju su mnoge vrste vežbi koje ih ne izlažu opasnostima od spiritizma i okultizma. Čuvajući se od postupaka i verovanja koji su ukorenjeni u krivoj religiji, možemo se unapred radovati Božjim blagoslovima pravednog novog sistema stvari u kome ćemo moći da uživamo u savršenom zdravlju tela i duha u svu večnost (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:3, 4).

[Slike na 22. strani]

Mnogi uživaju u zdravim aktivnostima koje ih ne izlažu uticaju spiritizma