Podstaknuti „veličanstvenim Božjim stvarima“

„Čujemo ih kako govore našim jezicima o veličanstvenim Božjim stvarima“ (DELA APOSTOLSKA 2:11).

1, 2. Koja se neobična stvar dogodila u Jerusalimu na Pentekost 33. n. e.?

 JEDNOG jutra krajem proleća 33. n. e, grupi muškaraca i žena, učenika Isusa Hrista koji su bili okupljeni u jednoj kući u Jerusalimu, desilo se nešto neobično. „Odjednom s neba nasta huka kao kod naleta jakog vetra, i ispuni celu kuću u kojoj su sedeli. I pokazaše im se jezici kao od vatre... i svi se ispuniše svetim duhom i počeše da govore različitim jezicima“ (Dela apostolska 2:2-4, 15).

² Ispred te kuće se okupilo mnogo ljudi. Među njima je bilo Jevreja koji nisu bili rođeni u Izraelu, ’bogobojaznih ljudi‘ koji su došli u Jerusalim da proslave Pentekost. Bili su zbunjeni jer je svako od njih čuo učenike kako na njihovom maternjem jeziku govore „o veličanstvenim Božjim stvarima“. Kako je to bilo moguće kad su svi koji su govorili bili Galilejci? (Dela apostolska 2:5-8, 11).

3. Koju je poruku apostol Petar saopštio okupljenima na Pentekost?

³ Jedan od tih Galilejaca je bio apostol Petar. On je objasnio da su nepravedni ljudi nekoliko sedmica ranije ubili Isusa Hrista. Međutim, Bog je podigao  svog Sina iz mrtvih. Isus se posle toga pojavio pred mnogo svojih učenika, uključujući i Petra i druge koji su sada bili prisutni. Samo deset dana pre ovog događaja, Isus je uzašao na nebo. On je taj koji je izlio sveti duh na svoje učenike. Da li je to bilo od ikakvog značaja za te ljude koji su slavili Pentekost? Naravno da je bilo. Isusovom smrću je položen temelj za to da im se oproste gresi i da prime „besplatni dar svetog duha“ ako pokažu veru u njega (Dela apostolska 2:22-24, 32, 33, 38). Stoga, kako su ti posmatrači reagovali na ’veličanstvene Božje stvari‘ koje su čuli? I kako nam ovaj izveštaj pomaže da preispitamo svoju službu Jehovi?

Pokrenuti na akciju!

4. Koje se Joilovo proročanstvo ispunilo na Pentekost 33. n. e.?

⁴ Kad su dobili sveti duh, učenici u Jerusalimu su odmah počeli da govore drugima o dobroj vesti o spasenju, počevši od mnoštva koje se okupilo tog jutra. Njihovim propovedanjem se ispunilo jedno izvanredno proročanstvo koje je osam vekova ranije zabeležio Joil, Fatuilov sin: „Izliću zatim duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, starci vaši snove će sanjati i mladići vaši imaće viđenja. I na sluge i na sluškinje svoje izliću ja duh svoj u to vreme... pre neg’ dođe dan Jehovin, dan veliki i strahoviti“ (Joil 1:1; 2:28, 29, 31; Dela apostolska 2:17, 18, 20).

5. U kom smislu su hrišćani iz prvog veka proricali? (Vidi fusnotu.)

⁵ Da li je to značilo da će Bog podići čitavu generaciju proroka, kako muškaraca tako i žena, sličnih Davidu, Joilu i Devori, preko kojih će proricati buduće događaje? Ne. Hrišćanski ’sinovi i kćeri, sluge i sluškinje‘ proricaće u tom smislu što će ih Jehovin duh pokrenuti da objavljuju ’veličanstvene stvari‘ koje je Jehova uradio i koje će tek uraditi. Dakle, oni će služiti kao govornici u ime Svevišnjeg. a Međutim, kako je reagovalo to mnoštvo? (Jevrejima 1:1, 2).

6. Na šta su mnogi pojedinci iz mnoštva bili pokrenuti kada su saslušali Petrov govor?

⁶ Pošto su saslušali Petrovo objašnjenje, mnogi iz tog mnoštva su bili pokrenuti na akciju. ’Krstili su se oni koji srcem prigrliše njegovu reč, i tog dana bilo im je pridodato oko tri hiljade duša‘ (Dela apostolska 2:41). Pošto su bili Jevreji ili jevrejski prozeliti, već su imali osnovno znanje o Pismu. To znanje, zajedno s verom u ono što su saznali od Petra, pružilo im je osnovu da se krste „u ime Oca i Sina i svetog duha“ (Matej 28:19). Posle krštenja „oni se posvetiše apostolskom učenju“. U isto vreme, počeli su da govore drugima o svojoj novopronađenoj veri. Da, „jednodušno su svaki dan provodili mnogo vremena u hramu... hvaleći Boga i stičući naklonost svih ljudi“. Kao rezultat tog  svedočenja, „Jehova im je svakodnevno pridodavao one koji su se spasavali“ (Dela apostolska 2:42, 46, 47). U mnogim zemljama u kojima su živeli ti novi vernici brzo su osnovane hrišćanske skupštine. Nema sumnje da je do ovog porasta, barem delimično, došlo zbog toga što su po povratku kući bili revni u propovedanju „dobre vesti“ (Kološanima 1:23).

Božja Reč ima moć

7. (a) Šta u današnje vreme privlači ljude iz svih nacija ka Jehovinoj organizaciji? (b) Kakav potencijal za daljnji porast vidiš na svetskom polju i u svojoj sredini? (Vidi fusnotu.)

⁷ Šta je sa onima koji u današnje vreme žele da postanu Božje sluge? I oni treba da pažljivo proučavaju Božju Reč. Dok to rade, oni upoznaju Jehovu kao Boga koji je „milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6; Dela apostolska 13:48). Oni uče da je Jehova s puno ljubavi pripremio otkupninu posredstvom Isusa Hrista, čija ih prolivena krv može očistiti od svakog greha (1. Jovanova 1:7). Sem toga, zahvalni su i za to što sada znaju da Bog ima nameru da ’uskrsne i pravednike i nepravednike‘ (Dela apostolska 24:15). U njima se budi ljubav prema Izvoru tih ’veličanstvenih stvari‘ i pokrenuti su da propovedaju te dragocene istine. Oni zatim postaju predane, krštene Božje sluge i nastavljaju da ’rastu u tačnom spoznanju o Bogu‘ b (Kološanima 1:10b; 2. Korinćanima 5:14).

8-10. (a) Kako iskustvo jedne hrišćanke pokazuje da Božja Reč „ima moć“? (b) Šta si iz ovog iskustva naučio o Jehovi, i o tome kako koristi svoje sluge? (Izlazak 4:12).

⁸ Spoznanje koje Božje sluge stiču putem proučavanja Biblije nije površno. To spoznanje podstiče njihovo srce, menja način razmišljanja i postaje deo njih (Jevrejima 4:12). Na primer, žena po imenu Kamila, radila je kao negovateljica starijih osoba. Jedan od njenih pacijenata bila je Jehovin svedok po imenu Marta. S obzirom da je bila ozbiljno obolela od demencije, Marti je bio potreban stalan nadzor. Neko je morao da je podseća da jede — čak i da guta hranu. Međutim, videćemo da je nešto ostavilo neizbrisiv trag u njenom umu.

⁹ Marta je jednog dana videla Kamilu kako plače jer su je uznemiravali neki lični problemi. Ona je zagrlila Kamilu i pozvala je da s njom proučava Bibliju. Ali da li bi osoba koja je u Martinom stanju mogla da vodi biblijski studij? Da, mogla bi! Iako je mnogo toga zaboravila, Marta nije zaboravila svog veličanstvenog Boga, niti je zaboravila dragocene istine koje je naučila iz Biblije. Marta je tokom studija upućivala Kamilu da pročita svaki odlomak, potraži stihove iz Pisma, pročita pitanje na dnu stranice i onda odgovori. To je tako trajalo neko vreme i uprkos Martinim ograničenjima, Kamila je sticala sve veće biblijsko spoznanje. Marta je shvatila da Kamila treba da se druži s drugima koji su zainteresovani za služenje Bogu. S tim na umu, svojoj studentkinji je dala jednu haljinu i par cipela kako bi imala nešto prikladno da obuče kada prvi put ode na sastanak u Dvorani Kraljevstva.

¹⁰ Kamilu je dirnulo to što je Marta bila zainteresovana za nju s tako puno ljubavi, kao i njen primer i uverenje. Pošto je Marta zaboravila skoro sve osim onoga što je naučila iz Pisma, Kamila je zaključila da je ono čemu je Marta pokušavala da je nauči iz Biblije vrlo važno. Kasnije, kada je Kamila  premeštena u drugu ustanovu, shvatila je da je vreme da preduzme akciju. Prvom prilikom je otišla u Dvoranu Kraljevstva, noseći haljinu i cipele koje joj je dala Marta, i zatražila je biblijski studij. Kamila je lepo napredovala i krstila se.

Podstaknuti da odražavamo Jehovina merila

11. Osim revnošću u delu propovedanja, kako još možemo pokazati da poruka o Kraljevstvu utiče na naš način života?

¹¹ Danas ima više od šest miliona Jehovinih svedoka koji poput Marte, a sada i Kamile, širom sveta propovedaju ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14; 28:19, 20). Poput hrišćana iz prvog veka, i na njih duboko utiču ’veličanstvene Božje stvari‘. Oni cene što imaju prednost da nose Jehovino ime i što je on izlio svoj duh na njih. Zbog toga se snažno trude da ’hode dostojno Jehove, s ciljem da mu potpuno ugode‘ tako što primenjuju njegova merila u svakom aspektu svog života. Između ostalog, u to spada i poštovanje Božjih merila u oblačenju i doterivanju (Kološanima 1:10a; Titu 2:10).

12. Koji konkretan savet o oblačenju i doterivanju nalazimo u 1. Timoteju 2:9, 10?

¹² Da, Jehova je postavio merila za naš izgled. Apostol Pavle je ukazao na neke od Božjih zahteva u tom pogledu. „Želim da se žene ukrašavaju urednom odećom, sa skromnošću i zdravim mislima, a ne posebnim pletenjem kose i zlatom ili biserima ili vrlo skupom odećom, nego onako kako dolikuje ženama koje izjavljuju da poštuju Boga, naime, dobrim delima.“ c Šta učimo iz ovih reči? (1. Timoteju 2:9, 10).

13. (a) Šta se podrazumeva pod „urednom odećom“? (b) Zašto možemo reći da su Jehovina merila razumna?

 ¹³ Pavlove reči pokazuju da hrišćani treba da se „ukrašavaju urednom odećom“. Oni ne treba da budu aljkavi, neuredni i zapušteni. Doslovno svi, čak i oni koji raspolažu skromnim sredstvima, mogu udovoljiti tim razumnim merilima tako što će nastojati da njihova odeća bude uredna, čista i pristojna. Na primer, Svedoci iz jedne južnoameričke zemlje svake godine pešice prevale kilometre i kilometre kroz džunglu, a onda satima putuju kanuom da bi bili na oblasnom kongresu. Nije ništa neobično da neko tokom putovanja upadne u reku ili da o neki žbun pocepa odeću. Zbog toga izgledaju donekle neuredno kada stignu na mesto na kom će se održati kongres. Zato izdvoje vreme da prišiju dugmad, poprave rajsferšluse, i operu i ispeglaju odeću koju će nositi na kongresu. Oni cene poziv koji su dobili da se hrane za Jehovinim stolom i žele da se prikladno obuku.

14. (a) Šta znači oblačiti se sa „skromnošću i zdravim mislima“? (b) Šta je uključeno u to da se oblačimo kao ’osobe koje izjavljuju da poštuju Boga‘?

¹⁴ Pavle je nadalje ukazao na to da treba da se oblačimo sa „skromnošću i zdravim mislima“. To znači da ne treba da izgledamo upadljivo, bizarno, provokativno, razgolićeno ili pomodno. Osim toga, treba da se oblačimo na način koji odražava ’poštovanje prema Bogu‘. To podstiče na razmišljanje, zar ne? Nije stvar u tome da se prikladno obučemo samo kada idemo na skupštinske sastanke, a da u drugim prilikama ne vodimo računa o tome kako ćemo se obući. Naš izgled uvek treba da odražava bogobojaznost i časnost zato što smo hrišćani i objavitelji 24 časa dnevno. Ne treba ni spominjati da će naše radno ili školsko odelo biti u skladu s prirodom posla koji ćemo raditi. Pa ipak, treba da se oblačimo skromno i s dostojanstvom. Ako naša odeća uvek odražava naše verovanje u Boga, nikada nam neće biti neprijatno zbog svog izgleda kada treba da damo neformalno svedočanstvo (1. Petrova 3:15).

’Nemojte voleti svet‘

15, 16 (a) Zašto je važno da izbegavamo da oponašamo svet u pogledu oblačenja i doterivanja? (1. Jovanova 5:19). (b) Iz kog praktičnog razloga treba da izbegavamo modne trendove u oblačenju i doterivanju?

¹⁵ Savet zabeležen u 1. Jovanovoj 2:15, 16 takođe pruža smernice pri izboru našeg oblačenja i doterivanja. Tamo čitamo: „Nemojte voleti ni svet ni ono što je u svetu. Ako neko voli svet, u njemu nema ljubavi prema Ocu; jer sve što je u svetu — želja tela i želja očiju i upadljivo razmetanje svojim životnim sredstvima — ne potiče od Oca, nego potiče od sveta.“

 ¹⁶ Ovaj savet je i te kako pravovremen! U vremenu kada je pritisak vršnjaka veći nego ikada, ne smemo dozvoliti da nam svet diktira kako ćemo se oblačiti. Stilovi oblačenja i doterivanja su se pogoršali nedavnih godina. Čak ni način na koji se oblače poslovni ljudi ili poznate ličnosti ne pruža uvek pouzdano merilo za to šta je prikladno za hrišćane. To je još jedan razlog zbog kog uvek treba da budemo svesni potrebe da se ’više ne oblikujemo prema ovom sistemu stvari‘ ako želimo da živimo u skladu s Božjim merilima, i da na taj način ’u svemu ukrašavamo nauku našeg Spasitelja, Boga‘ (Rimljanima 12:2; Titu 2:10).

17. (a) Koja pitanja bismo mogli da uzmemo u obzir kada kupujemo odeću ili kada biramo stil? (b) Zašto poglavari porodica treba da budu zainteresovani za izgled članova porodice?

¹⁷ Pre nego što odlučimo da kupimo nešto od garderobe, mudro je da se zapitamo: ’Zašto mi se sviđa taj stil? Da li se taj stil vezuje za neku slavnu ličnost — nekoga kome se divim? Da li su taj stil prihvatili članovi neke ulične bande ili grupe koja unapređuje nezavisan, buntovan duh?‘ Pored toga, treba dobro da pogledamo i sam taj odevni predmet. Ako se radi o suknji ili haljini, koliko je dugačka? Kakav kroj ima? Da li izgleda skromno, prikladno i dostojanstveno ili pripijeno, provokativno ili neukusno? Zapitaj se: ’Da li ću ako to nosim dati povod za spoticanje?‘ (2. Korinćanima 6:3, 4). Zašto bi to trebalo da nas zanima? Zato što Biblija kaže: „Ni Hrist nije ugađao sebi“ (Rimljanima 15:3). Poglavari hrišćanskih porodica moraju biti zainteresovani za izgled članova porodice. Iz poštovanja prema veličanstvenom Bogu koga obožavaju, poglavari porodica ne treba da oklevaju da daju čvrst savet pun ljubavi kada je potreban (Jakov 3:13).

18. Šta te motiviše da dobro paziš na svoje oblačenje i doterivanje?

¹⁸ Poruka koju nosimo potiče od Jehove, koji je oličenje uzvišenosti i svetosti (Isaija 6:3). Biblija nas podstiče da se „kao voljena deca“ ugledamo na njega (Efešanima 5:1). Na osnovu našeg oblačenja i doterivanja može se steći ili dobra ili loša slika o našem nebeskom Ocu. Sigurno želimo da obradujemo njegovo srce! (Poslovice 27:11).

19. Koje koristi proističu iz objavljivanja drugima ’veličanstvenih Božjih stvari‘?

¹⁹ Šta misliš o „veličanstvenim Božjim stvarima“ koje si saznao? Koliko smo privilegovani što smo saznali istinu! S obzirom da ispoljavamo veru u prolivenu krv Isusa Hrista, gresi su nam oprošteni (Dela apostolska 2:38). Zbog toga imamo slobodu govora pred Bogom. Ne plašimo se smrti kao oni koji su bez nade. Umesto toga, imamo Isusovu garanciju da će jednoga dana „svi koji su u spomen-grobovima čuti njegov glas i izaći“ (Jovan 5:28, 29). Jehova nam je s puno ljubavi otkrio sve te stvari. Osim toga, izlio je na nas svoj duh. Zato, zahvalnost za sve te dobre darove treba da nas pokrene da poštujemo njegova uzvišena merila i da ga revno hvalimo, objavljujući drugima ove ’veličanstvene stvari‘.

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

• Koje su ’veličanstvene stvari‘ ljudi čuli na Pentekost 33. n. e., i kako su reagovali?

• Kako osoba postaje učenik Isusa Hrista, i šta to uključuje?

• Zašto je važno da obratimo pažnju na svoje oblačenje i doterivanje?

• Koje faktore treba da uzmemo u obzir kada odlučujemo da li su neki odevni predmet ili stil prikladni?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 15. strani]

Petar je objavio da je Isus podignut iz mrtvih

[Slike na 17. strani]

Da li se na osnovu tvog izgleda može steći dobra slika o Bogu koga obožavaš?

[Slike na 18. strani]

Hrišćanski roditelji moraju biti zainteresovani za izgled članova porodice