’Dao sam vam primer‘
’Dao sam vam primer‘
„S obzirom na vreme, trebalo [bi] da ste učitelji“ (JEVREJIMA 5:12).
1. Zašto je sasvim normalno to što bi reči iz Jevrejima 5:12 mogle da prouzrokuju da se hrišćanin donekle zabrine?
DA LI si se pomalo zabrinuo kada si pročitao nadahnute reči iz gornjeg stiha? Ako jesi, onda nisi jedini. Mi kao sledbenici Hrista znamo da moramo da budemo učitelji (Matej 28:19, 20). Svesni smo da je zbog vremena u kome živimo izuzetno važno da poučavamo što bolje možemo. I svesni smo da naše poučavanje može čak doneti život ili smrt onima koje poučavamo! (1. Timoteju 4:16). Zbog toga je sasvim normalno da se zapitamo: ’Da li sam stvarno učitelj kakav bi trebalo da budem? Kako mogu da se poboljšam?‘
2, 3. (a) Kako je jedan učitelj objasnio šta je temelj za dobro poučavanje? (b) Kakav nam je primer Isus dao u pogledu poučavanja?
2 Takva zabrinutost ne treba da nas obeshrabri. Ako na poučavanje gledamo samo kao na nešto za šta su potrebne posebne veštine, možda će nam pomisao o napretku teško pasti. Ipak, temelj dobrog poučavanja nije veština već nešto mnogo važnije. Zapazi šta je u jednoj knjizi o ovome napisao jedan iskusni učitelj: „Dobro poučavanje ne zavisi od nekih posebnih tehnika ili stilova, planova ili postupaka... Poučavanje prvenstveno zavisi od ljubavi.“ Naravno, on na poučavanje gleda iz ugla svetovnog učitelja. Međutim, njegova misao se još više može odnositi na poučavanje koje mi vršimo kao hrišćani. Kako to?
3 Naš Uzor u pogledu toga kakav treba da bude učitelj nije niko drugi do Isus Hrist, koji je rekao svojim sledbenicima: ’Dao sam vam primer‘ (Jovan 13:15). On je mislio na svoj primer u pokazivanju poniznosti. U primer koji nam je Isus dao sigurno spada i najvažnije delo koje je kao čovek obavljao na Zemlji — poučavanje ljudi dobroj vesti o Božjem Kraljevstvu (Luka 4:43). S obzirom na to, kada bi se od tebe zahtevalo da izabereš jednu reč kojom bi opisao Isusovu službu, verovatno bi izabrao reč „ljubav“ (Kološanima 1:15; 1. Jovanova 4:8). Isus je mnogo voleo svog nebeskog Oca Jehovu (Jovan 14:31). Međutim, Isus je kao učitelj pokazivao ljubav na još dva načina. Voleo je istine kojima je poučavao i voleo je ljude koje je poučavao. Hajde da se pobliže usredsredimo na ova dva aspekta primera koji nam je dao.
Dugotrajna ljubav prema Božjim istinama
4. Kako je Isus stekao ljubav prema Jehovinim poukama?
4 Učiteljev stav prema predmetu koji predaje ima značajan uticaj na kvalitet njegovog poučavanja. Svaki nedostatak interesovanja verovatno će se primetiti i preneti na učenike. Isus nije bio nezainteresovan za dragocene istine koje je naučavao o Jehovi i Njegovom Kraljevstvu. Isusova ljubav prema svemu tome bila je veoma duboka. On je tu ljubav stekao kao učenik. Tokom dugog razdoblja predljudskog života, jedinorođeni Sin je bio gorljiv učenik. U Isaiji 50:4, 5 stoje zabeležene sledeće odgovarajuće reči: „Jehova, Večni, vešt mi jezik dade, da klonule rečju svojom držim; i budi mi svako jutro uši da bih slušao kao učenik što sluša. Jehova, Večni, uši mi otvori i ja njemu niti se protivih, niti ustuknuh.“
5, 6. (a) Šta je Isus doživeo prilikom svog krštenja, i kako je to delovalo na njega? (b) Kakvu razliku zapažamo između Isusa i Satane u pogledu korišćenja Božje Reči?
5 Isus je voleo Božju mudrost i dok je ovde na Zemlji rastao kao čovek (Luka 2:52). A onda je prilikom krštenja imao jedinstveno iskustvo. Luka 3:21 kaže da se ’nebo otvorilo‘. Po svemu sudeći, Isus se tada setio svog predljudskog života. Posle toga je 40 dana postio u pustoši. Sigurno je bio izuzetno radostan kada je meditirao o mnogim prilikama kada je na nebu dobijao pouke od Jehove. Međutim, ubrzo posle toga njegova ljubav prema Božjim istinama bila je stavljena na ispit.
6 Kada je Isus bio umoran i gladan, Satana je pokušao da ga iskuša. Kakvu razliku zapažamo između ova dva Božja sina! Obojica su citirala Hebrejske spise — ali s potpuno drugačijim stavom. Satana je izvrnuo Božju Reč, koristeći je bez poštovanja da bi postigao svoje sebične ciljeve. Da, taj buntovnik je prezirao Božje istine. S druge strane, Isus je sa očiglednom ljubavlju citirao Pismo, pažljivo koristeći Božju Reč prilikom svakog odgovora Satani. Isus je postojao mnogo pre nego što su te nadahnute reči bile zapisane, a ipak ih je veoma poštovao. To su bile dragocene istine od njegovog nebeskog Oca! On je rekao Satani da su te reči od Jehove bile važnije od hrane (Matej 4:1-11). Da, Isus je voleo sve istine kojima ga je Jehova naučio. Međutim, kako je kao učitelj pokazivao tu ljubav?
Ljubav prema istinama kojima je poučavao
7. Zašto Isus nije želeo da izmišlja sopstvena učenja?
7 Isusova ljubav prema istinama kojima je poučavao uvek je bila očigledna. Na kraju krajeva, lako je mogao da razvije sopstvene ideje. Posedovao je ogromno spoznanje i mudrost (Kološanima 2:3). Ipak, svoje slušaoce je uvek iznova podsećao da sve ono čemu je poučavao ne potiče od njega već od njegovog nebeskog Oca (Jovan 7:16; 8:28; 12:49; 14:10). On je toliko voleo Božje istine da nije želeo da ih zameni sopstvenim razmišljanjem.
8. Kako je Isus na početku svoje službe dao primer u oslanjanju na Božju Reč?
8 Isus je dao primer čim je započeo s javnom službom. Osmotri kako je prvi put objavio Božjem narodu da je on obećani Mesija. Da li je jednostavno izašao pred mnoštvo ljudi, proglasio sebe Hristom i onda izvršio spektakularna čuda da bi to dokazao? Nije. Otišao je u sinagogu gde je Božji narod obično čitao Pismo. Tamo je glasno pročitao proročanstvo iz Isaije 61:1, 2 i objasnio da se te proročanske istine odnose na njega (Luka 4:16-22). Mnoga čuda koja je izveo pomogla su da se potvrdi da je zaista imao Jehovinu podršku. Ipak, u svom poučavanju se uvek oslanjao na Božju Reč.
9. Kako je Isus svojim ophođenjem s farisejima pokazao lojalnu ljubav prema Božjoj Reči?
9 Kada su religiozni protivnici izazivali Isusa, on se nije upuštao u nadmudrivanje s njima, iako ih je vrlo lako mogao nadmašiti. Umesto toga, dopustio je da ih ućutka Božja Reč. Priseti se, na primer, kada su fariseji optužili Isusove sledbenike za kršenje zakona o sabatu zato što su prolazeći kroz polje žita otkinuli malo klasja i pojeli ga. Isus je odgovorio: „Zar niste čitali šta David učini kad on i ljudi koji behu s njim ogladneše?“ (Matej 12:1-5). Naravno, ti samopravični ljudi su verovatno pročitali taj nadahnuti izveštaj koji je zabeležen u 1. Samuilovoj 21:1-6. Ako je tako, onda su propustili da uoče važnu pouku koja se nalazi u tom izveštaju. Međutim, Isus nije samo pročitao taj izveštaj. On je razmišljao o njemu i njegovu poruku je uzeo k srcu. On je voleo načela koja je Jehova saopštio u tom delu Pisma. Zato je taj izveštaj, kao i jedan primer iz Mojsijevog zakona, upotrebio da pokaže uravnoteženi duh Zakona. Isto tako, Isusa je njegova lojalna ljubav pokretala da brani Božju Reč od nastojanja religioznih vođa da je izvrnu u svoju korist, ili da je zatrpaju kaljugom ljudskih tradicija.
10. Kako je Isus ispunio proročanstva o kvalitetu njegovog poučavanja?
10 Isus je voleo istinu i zbog toga je nikada nije naučavao čisto rutinski, na način koji je zamoran ili mehanički. Nadahnuta proročanstva su ukazivala da će Mesiji ’iz usta milost teći‘ i da će ’lepe reči zboriti‘ (Psalam 45:3; Postanje 49:21). Isus je ispunio ta proročanstva tako što je njegova poruka uvek bila interesantna i živa, i tako što je koristio ’privlačne reči‘ dok je poučavao istinama koje je toliko voleo (Luka 4:22). Nema sumnje da se njegovo oduševljenje videlo na njegovom licu i da su mu oči sijale zbog živog zanimanja za ono čemu je poučavao. Sigurno je bilo veliko zadovoljstvo slušati ga. Kako nam je samo ostavio dobar primer koji treba da sledimo kada s drugima razgovaramo o onome što smo naučili!
11. Zašto Isusa njegove učiteljske sposobnosti nikada nisu navele da se ponese zbog toga?
11 Da li su neizmerno razumevanje božanskih istina i rečitost naveli Isusa da se ponese zbog toga? To se često dešava kod ljudskih učitelja. Međutim, priseti se da je Isusova mudrost odražavala strah od Boga. Takva mudrost ne ostavlja mesta za oholost, jer je „mudrost kod smernih“ (Poslovice 11:2). Još nešto je sprečilo Isusa da postane ponosan i ohol.
Isus je voleo ljude koje je poučavao
12. Kako je Isus pokazao da nije želeo da ga se njegovi sledbenici boje?
12 U Isusovom poučavanju se uvek videla duboka ljubav prema ljudima. Za razliku od načina na koji poučavaju ponosni ljudi, Isusovo poučavanje nikada nije zastrašivalo ljude (Propovednik 8:9). Nakon što je bio svedok jednog od Isusovih čuda, Petar je bio toliko zaprepašćen da je pao ka Isusovim kolenima. Ali Isus nije želeo da njegovi sledbenici osećaju bolestan strah od njega. On je ljubazno rekao: „Ne boj se“, a zatim je ispričao Petru o uzbudljivom delu stvaranja učenika u kome će i on učestvovati (Luka 5:8-10). Isus je želeo da njegove učenike motiviše ljubav prema dragocenim istinama o Bogu, a ne strah od njihovog učitelja.
13, 14. Kako je Isus pokazivao da saoseća s ljudima?
13 Isusova ljubav prema ljudima koje je poučavao vidljiva je i iz saosećanja koje je imao prema njima. „Videvši narod, sažali se na njih, jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36). On je saosećao s njima zbog jadnog stanja u kome su se nalazili i imao je želju da im pomogne.
14 Zapazi kako je Isus u još jednoj prilici pokazao saosećanje. Kada mu je žena koja je krvarila prišla u gužvi i dotakla resu njegove haljine, bila je čudesno izlečena. Isus je osetio da je sila izašla iz njega, ali nije video ko je bio izlečen. Insistirao je na tome da pronađe tu ženu. Zašto? Ne da bi je iskritikovao zbog toga što je prekršila Zakon ili pravila pismoznalaca i fariseja, čega se ona možda plašila. Umesto toga, on joj je rekao: „Kćeri, tvoja vera te izlečila. Idi s mirom, i budi zdrava od svoje mučne bolesti“ (Marko 5:25-34). Zapazi saosećanje u tim rečima. On nije rekao samo „budi izlečena“, već je rekao: „Budi zdrava od svoje mučne bolesti.“ Marko ovde koristi reč koja doslovno može da znači „bičevati“, što je bio jedan oblik šibanja koji se često koristio kao mučenje. Dakle, Isus je priznao da joj je njena bolest nanosila patnju, verovatno jak fizički i emocionalni bol. On je saosećao s njom.
15, 16. Koji događaji iz Isusove službe pokazuju da je kod drugih tražio dobre osobine?
15 Isus je pokazao da voli ljude i time što je u njima tražio dobre osobine. Osmotri šta se desilo kada je sreo Natanaila, koji je kasnije postao apostol. „Isus vide Natanaila kako dolazi k njemu i reče za njega: ’Evo pravog Izraelca, u kome nema prevare.‘“ Isus je na čudesan način video Natanailovo srce i tako saznao mnogo toga o njemu. Naravno, daleko od toga da je Natanailo bio savršen. I on je, poput svih nas, imao svoje mane. Štaviše, kada je čuo za Isusa, prilično grubo je prokomentarisao: „Može li išta dobro doći iz Nazareta?“ (Jovan 1:45-51). Međutim, od svega što se moglo reći za Natanaila, Isus se usredsredio na nešto pozitivno, na njegovo poštenje.
16 Slično tome, kada je jedan oficir — možda nejevrejin, Rimljanin — prišao Isusu i zamolio ga da izleči bolesnog roba, Isus je bio svestan da taj vojnik ima mane. Jedan oficir tog vremena verovatno je u svom životu mnogo puta bio nasilan, prolio je mnogo krvi i obožavao je lažne bogove. Ipak, Isus se usredsredio na nešto dobro — na izvanrednu veru tog čoveka (Matej 8:5-13). Kasnije, kada je govorio zločincu koji je visio do njega na mučeničkom stubu, Isus nije prekorio tog čoveka zbog toga što je bio zločinac već ga je ohrabrio nadom u budućnost (Luka 23:43). Isus je znao da bi negativnim, kritičkim stavom o drugima samo obeshrabrio te ljude. Nema sumnje da je svojim nastojanjem da pronađe dobro u drugima mnoge ohrabrio da se poboljšaju.
Spremnost da služi ljudima
17, 18. Kako je Isus prihvativši zadatak da dođe na Zemlju, pokazao da je spreman da služi drugima?
17 Još jedan snažan dokaz koji ide u prilog Isusovoj ljubavi prema ljudima koje je poučavao, bila je njegova spremnost da im služi. Božji Sin je i tokom predljudskog života uvek voleo ljude (Poslovice 8:30, 31). Kao Jehovina „Reč“, to jest njegov govornik, uživao je u mnogim prilikama kada je kontaktirao s ljudima (Jovan 1:1). Međutim, da bi, između ostalog, što neposrednije poučio ljude, „[on] se odrekao samog sebe i uzeo obličje roba“, ostavivši svoj uzvišeni položaj na nebu (Filipljanima 2:7; 2. Korinćanima 8:9). Isus nije očekivao da mu drugi služe dok je bio na Zemlji. Naprotiv, on je rekao: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28). Isus je u potpunosti živeo u skladu sa ovim rečima.
18 Isus je ponizno služio potrebama onih koje je poučavao, spremno se trošeći u njihovu korist. On je pešice proputovao Obećanu zemlju uzduž i popreko, prevaljujući stotine kilometara u propovedničkim putovanjima, nastojeći da dođe do što je moguće više ljudi. Za razliku od ponosnih fariseja i pismoznalaca, on je ostao ponizan i pristupačan. Rado i bez straha pristupali su mu razni ljudi — dostojanstvenici, vojnici, advokati, žene, deca, siromašni, bolesni, čak i ljudi odbačeni od društva. Iako je bio savršen, Isus je bio čovek, podložan umoru i gladi. Međutim, čak i kada je bio umoran, kada mu je bio potreban odmor ili neko mirno mesto da se pomoli, interese drugih je stavljao ispred svojih (Marko 1:35-39).
19. Kako je Isus dao primer u pogledu poniznosti, strpljivosti i ljubaznosti sa svojim učenicima?
19 Isus je isto tako bio spreman da služi svojim učenicima. To je radio tako što ih je ljubazno i strpljivo poučavao. Kada im je bilo teško da razumeju neke važne pouke, on nije odustajao, nije se ljutio, niti ih je kritikovao. Uvek iznova je iznalazio nove načine da im pomogne da razumeju ono čemu je želeo da ih pouči. Na primer, pomisli samo na to koliko su se učenici često prepirali oko toga ko je najveći među njima. Uvek iznova, sve do večeri pre nego što će biti pogubljen, Isus je iznalazio nove načine da ih pouči da budu ponizni jedni prema drugima. U pogledu poniznosti, kao i u svemu drugom, Isus je s pravom mogao reći: ’Dao sam vam primer‘ (Jovan 13:5-15; Matej 20:25; Marko 9:34-37).
20. Po kom se metodu poučavanja Isus razlikovao od fariseja, i zašto je taj metod bio delotvoran?
20 Zapazi da Isus nije samo rekao učenicima kakav primer treba davati; on je „dao primer“. On ih je poučio primerom. On im nije govorio s visine, kao da je smatrao sebe i suviše važnim da bi sam radio ono što im je pričao. Fariseji su tako radili. Isus je o njima rekao: „Govore, a ne čine“ (Matej 23:3). Isus je ponizno pokazao svojim učenicima šta je konkretno mislio svojim učenjima tako što je živeo po njima, tako što ih je primenio u praksi. Stoga, kada je podsticao svoje sledbenike da vode jednostavan život, da ne budu materijalisti, nisu morali da nagađaju šta je mislio. Mogli su da vide realnost njegovih reči: „Lisice imaju jazbine i ptice nebeske imaju gnezda, a Sin čovečji nema gde da spusti glavu“ (Matej 8:20). Isus je služio svojim učenicima tako što im je ponizno dao primer.
21. Šta će se osmatrati u sledećem članku?
21 Jasno je da je Isus bio najveći Učitelj koji je ikada hodao Zemljom! Njegova ljubav prema onome čemu je poučavao i prema ljudima koje je poučavao, bila je očigledna svim iskrenim ljudima koji su ga videli i čuli. To je i nama, koji proučavamo primer koji je dao, isto tako očigledno. Međutim, kako možemo slediti Hristov savršeni primer? Sledeći članak će se pozabaviti tim pitanjem.
Kako bi odgovorio?
• Šta je temelj dobrog poučavanja, i ko je to pokazao svojim primerom?
• Kako je Isus pokazivao ljubav prema istinama kojima je poučavao?
• Kako je Isus pokazivao ljubav prema ljudima koje je poučavao?
• Koji primeri pokazuju Isusovu poniznu spremnost da služi onima koje je poučavao?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 12. strani]
Kako je Isus pokazao da je voleo načela koja se nalaze u Božjoj Reči?