Hoćeš li sačuvati svoju besprekornost?

KOLIKO je vrabaca juče uginulo? To niko ne zna i verovatno je malom broju ljudi stalo do toga — jer ima tako mnogo ptica. Međutim, Jehovi je zaista stalo. Ukazujući na ove na izgled beznačajne ptice, Isus je svojim učenicima rekao: „Nijedan od njih neće pasti na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to“. On je rekao još i ovo: „Ne bojte se dakle: vi vredite više od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29, 31).

Kasnije su učenici još jasnije razumeli koliko ih Jehova ceni. Apostol Jovan, koji je bio jedan od njih, napisao je: „Po tome se pokazala Božja ljubav u našem slučaju, što je Bog poslao svog jedinorođenog Sina na svet da preko njega dobijemo život“ (1. Jovanova 4:9). Jehova ne samo što je obezbedio otkupninu već i svakog njegovog slugu uverava: „Nikako te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5).

Bez sumnje, Jehovina ljubav prema njegovom narodu ne može se uzdrmati. Međutim, postavlja se pitanje: ’Da li smo Jehovi toliko privrženi da ga nikad nećemo napustiti?‘

Satanini pokušaji da slomi našu besprekornost

Kada je Jehova Satani skrenuo pažnju na Jovovu besprekornost, Satana je uzvratio: „Da li se nesebično Jov boji Boga?“ (Jov 1:9). On je sugerisao da je čovekova lojalnost Bogu isključivo ’sebična‘. Ako je to tako, onda besprekornost svakog hrišćanina može biti narušena — ako ponuda bude dovoljno primamljiva.

U slučaju Jova, Satana je u početku tvrdio da Jov ne bi bio lojalan Bogu ako bi izgubio svoju imovinu, kojoj je jako privržen (Jov 1:10, 11). Kada se ova kleveta dokazala lažnom, Satana je izjavio: „Sve što čovek ima daće za život svoj“ (Jov 2:4). Satanina tvrdnja bi mogla da se pokaže tačnom kod nekih osoba, ali Jov je odbio da kompromituje svoju besprekornost. Istorijski izveštaj to dokazuje (Jov 27:5; 42:10-17). Da li je i tvoja lojalnost slična Jovovoj? Ili bi dozvolio Satani da slomi tvoju besprekornost? Razmišljaj o sebi dok razmatramo neke činjenice koje se odnose na svakog hrišćanina.

Apostol Pavle je verovao da prava hrišćanska lojalnost može biti veoma jaka. On je zapisao: „Uveren sam da ni smrt, ni život... ni ono što je sada, ni ono što će doći... ni bilo šta drugo što je stvoreno, neće moći da nas rastavi od Božje ljubavi koja je u Hristu Isusu, našem Gospodu“ (Rimljanima 8:38, 39). Mi možemo imati slično uverenje ako je naša ljubav prema Jehovi jaka. Takva ljubav je neuništiva veza koju čak ni smrt ne može pobediti.

Ako imamo takav odnos s Bogom, nikad se nećemo pitati: ’Hoću li služiti Jehovi i kroz nekoliko godina?‘ Takva kolebljivost bi ukazala na to da naša  lojalnost Bogu zavisi od toga šta bi moglo da nam se desi u životu. Na istinsku besprekornost ne utiču spoljne okolnosti. Ona zavisi od toga kakve smo osobe unutra (2. Korinćanima 4:16-18). Ako volimo Jehovu celim srcem nikada ga nećemo razočarati (Matej 22:37; 1. Korinćanima 13:8).

Međutim, moramo imati na umu da Satana stalno nastoji da slomi našu besprekornost. Mogao bi da nas namami da podlegnemo željama tela, da popustimo pritisku vršnjaka ili da nas navede da zbog neke nevolje napustimo istinu. Svet koji je otuđen od Boga jeste Satanin glavni saveznik u ovom napadu, mada mu i naša sopstvena nesavršenost olakšava posao (Rimljanima 7:19, 20; 1. Jovanova 2:16). Ipak, imamo neke prednosti u ovoj borbi, a jedna od najistaknutijih jeste da mi nismo u neznanju što se tiče njegovih spletki (2. Korinćanima 2:11).

Pavle te „spletke“ spominje i u svom pismu Efešanima a (Efešanima 6:11). Satana koristi lukavstvo da bi slomio našu besprekornost. Srećom, mi možemo prepoznati ta lukavstva pošto su Đavolove metode zapisane za nas u Božjoj Reči. Satanini pokušaji da uništi Isusovu i Jovovu besprekornost objašnjavaju neke načine na koje on pokušava da slomi našu hrišćansku besprekornost.

Isusova besprekornost nije mogla biti slomljena

Na samom početku Isusove službe, Satana je bio toliko drzak da je iskušavao Božjeg sina da kamen pretvori u hleb. Kako je to bilo prepredeno! Isus nije jeo 40 dana i verovatno je bio veoma gladan (Luka 4:2, 3). Satana je navodio Isusa da svoju prirodnu potrebu odmah zadovolji, na način koji je bio u suprotnosti s Jehovinom voljom. Slično je i danas, svetska propaganda podstiče na trenutno zadovoljenje želja uz malo ili nimalo razmišljanja o posledicama. Ta propagandna poruka glasi: ’Ti to zaslužuješ sada‘, ili jednostavno: ’Probaj!‘

Da je Isus utolio glad ne razmišljajući o posledicama, Satana bi uspeo da ga navede da kompromituje svoju besprekornost. Isus je gledao na stvari s duhovnog gledišta i odlučno je odgovorio: „Pisano je: ’Neće čovek živeti samo od hleba’“ (Luka 4:4; Matej 4:4).

Satana je onda promenio pravac. Pogrešno primenjujući Pismo iz koga je Isus citirao, Đavo je podsticao Isusa da se baci s vrha hramskog zida. ’Anđeo će te sačuvati‘, tvrdio je Satana. Isus nije imao nameru da zahteva čudesnu zaštitu od svog Oca samo da bi skrenuo pažnju na sebe. „Ne iskušavaj Jehovu, svog Boga“ (Matej 4:5-7; Luka 4:9-12).

Poslednja taktika koju je Satana koristio bila je direktnija. Pokušao je da se nagodi sa Isusom ponudivši mu ceo svet i njegovu slavu za samo jedan čin obožavanja.  To je bilo praktično sve što je Satana mogao da ponudi. Ali, kako je Isus mogao izvršiti jedan čin obožavanja pred Očevim glavnim neprijateljem? To bi bilo nezamislivo! Isus je odgovorio: „Jehovu svog Boga obožavaj, i njemu jedinome vrši svetu službu“ (Matej 4:8-11; Luka 4:5-8).

Kad su mu ta tri pokušaja propala, Satana ’ode od Isusa do nekog drugog povoljnog vremena‘ (Luka 4:13). To ukazuje da je Satana stalno vrebao priliku da iskuša Isusovu besprekornost. Pogodno vreme je došlo oko dve i po godine kasnije, kada je Isus počeo da priprema svoje učenike na svoju predstojeću smrt. Apostol Petar je rekao: „Budi dobar prema sebi, Gospode; tako nešto te nipošto neće snaći“ (Matej 16:21, 22).

Da li je takav dobronameran, ali pogrešan savet bio primamljiv za Isusa pošto je dolazio od jednog njegovog učenika? Isus je odmah prepoznao da te reči odražavaju Satanine namere, a ne Jehovine. Hrist je odlučno odgovorio: „Odlazi iza mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer ne misliš Božjim mislima, nego ljudskim“ (Matej 16:23).

Zbog Isusove neprolazne ljubavi prema Jehovi, Satana je bio nemoćan da slomi njegovu besprekornost. Bilo šta što bi Đavo mogao ponuditi, bilo kakva kušnja, koliko god teška, ne bi mogla oslabiti Isusovu lojalnost prema svom nebeskom Ocu. Hoćemo li i mi imati sličnu odlučnost da sačuvamo našu besprekornost kada okolnosti postanu teške? Jovov primer će nam pomoći da bolje razumemo izazove s kojima se možemo suočiti.

Lojalnost kada se suočavamo s nevoljama

Kao što je Jov uvideo, nevolje nas mogu pogoditi u bilo koje vreme. Jov je imao srećan brak, desetoro dece i u svom životu je obraćao pažnju na duhovne stvari (Jov 1:5). Ali, Jov nije znao da je njegova besprekornost pokrenula jedno sporno pitanje na nebeskom sudu i da je Satana rešio da ga slomi na bilo koji način.

Jov je za kratko vreme izgubio svoja materijalna dobra (Jov 1:14-17). Ipak, Jov je odoleo toj kušnji zahvaljujući svojoj besprekornosti, jer se nikada nije pouzdao u novac. Prisećajući se vremena kada je bio bogat, Jov je rekao: „Ako sam na zlato polagao nadu svoju... ako sam se velikim imanjem svojim ponosio... i to je zločin... jer bih se odrekao Boga na visini“ (Jov 31:24, 25, 28).

I danas je moguće da preko noći izgubimo praktično sve što posedujemo. Jedan poslovan čovek, koji je Jehovin svedok, bio je prevaren za jednu veliku sumu novca, zbog čega je skoro bankrotirao. On iskreno priznaje: „Skoro da sam dobio srčani napad. U stvari, mislim da bih ga i dobio da nije bilo mog odnosa s Bogom. Ipak, ovo iskustvo me je nateralo da uvidim da duhovne vrednosti nisu bile na prvom mestu u mom životu. Ushićenje zbog zarađenog novca težilo je ka tome da zaseni sve ostalo.“ Ovaj Svedok je tada smanjio svoje poslovne aktivnosti na najmanju meru i redovno služi kao pomoćni pionir posvećujući 50 ili više sati mesečno u hrišćanskoj službi. Međutim, drugi problemi mogu biti razorniji od gubitka imovine.

Samo što je Jov primio vest o gubitku svog bogatstva stigla je i vest o smrti njegovo desetoro dece. On je i dalje odlučno govorio: „Da je blagosloveno ime Jehovino“ (Jov 1:18-21). Da li bismo i mi sačuvali besprekornost ako bismo iznenada izgubili nekoliko članova svoje porodice? Francisko, jedan hrišćanski nadglednik u Španiji, izgubio je svoje dvoje dece u jednoj tragičnoj autobuskoj nesreći. Našao je utehu tako što se približio Jehovi i povećao svoju aktivnost u hrišćanskoj službi.

Čak i posle tog užasnog gubitka dece, daleko od toga da se Jovovo stradanje završilo. Satana ga je pogodio jednom odvratnom i mučnom bolešću. U tom  trenutku Jov je dobio loš savet od svoje žene. „Proklinji Boga i umri!“, nagovarala ga je. Jov se nije obazirao na njen savet i nije ’sagrešio svojim usnama‘ (Jov 2:9, 10). Njegova besprekornost nije zavisila od podrške njegove porodice već od ličnog odnosa s Jehovom.

Flora, čiji su muž i najstariji sin pre više od deset godina napustili hrišćanski put, razume kako se Jov osećao. „Kada iznenada izgubiš podršku svoje porodice, to može biti traumatično“, priznaje ona. „Ali, znala sam da sreću neću naći van Jehovine organizacije. Stoga, bila sam odlučna i stavila sam Jehovu na prvo mesto dok sam nastojala da i dalje budem dobra žena i majka. Neprestano sam se molila i Jehova me je jačao. Srećna sam jer sam i uprkos muževljevom odlučnom protivljenju naučila da se u potpunosti oslanjam na Jehovu.“

Satanino sledeće lukavstvo koje je koristio da bi slomio Jovovu besprekornost bila su njegova tri prijatelja (Jov 2:11-13). Kako je to moralo biti mučno kada su počeli da ga kritikuju. Da je prihvatio njihove argumente izgubio bi poverenje u Jehovu Boga. Njihov obeshrabrujući savet mogao je da slomi njegov duh i njegovu besprekornost i na taj način je Satanina spletka mogla uspeti.

Međutim, Jov je uporno tvrdio: „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost braniti“ (Jov 27:5) On nije rekao: ’Neću dozvoliti da mi vi slomite besprekornost!‘ Jov je znao da njegova besprekornost zavisi od njega i njegove ljubavi prema Jehovi.

Stara smicalica za nove žrtve

Satana još uvek koristi pogrešan savet ili nepromišljene primedbe prijatelja i suobožavalaca. Obeshrabrenje koje dolazi iz skupštine može mnogo lakše oslabiti naše pouzdanje nego progonstvo van skupštine. Jedan hrišćanski starešina koji je nekada učestvovao u jednoj vojnoj akciji, uporedio je to s bolom koji su mu nanele nepromišljene reči i dela nekih suhrišćana. O ovom poslednjem on je rekao: „To je najteža stvar koju sam ikad doživeo.“

Moglo bi doći i do toga da nas nesavršenosti suhrišćana toliko uznemire da s nekima prestanemo da razgovaramo ili čak da počnemo da propuštamo hrišćanske sastanke. Moglo bi nam se činiti da je najvažnije da nekako umirimo povređena osećanja. Ali, kako je samo žalosno imati jedno takvo kratkovido gledište i dopustiti da naš najvredniji posed — naš odnos s Bogom — oslabi zbog onog što drugi urade ili kažu. Ako dopustimo da se to desi, onda ćemo postati žrtve jedne od Sataninih vrlo starih smicalica.

S pravom mi očekujemo visoka merila u hrišćanskoj skupštini. Ali, ako očekujemo previše od naših suobožavalaca, koji su još uvek nesavršeni, sigurno ćemo se razočarati. Nasuprot tome, Jehova je realan u onome šta očekuje od svojih slugu. Ako oponašamo njegov primer, mi ćemo biti pripremljeni da podnosimo njihovu nesavršenost (Efešanima 4:2, 32). Apostol Pavle je dao sledeći savet: „Gnevite se, ali ne grešite; sunce da ne zađe a da ste vi još isprovocirani, niti dajte mesta Đavolu“ (Efešanima 4:26, 27).

Kao što Biblija jasno pokazuje, Satana koristi mnoga lukavstva da bi pronašao — ako može — način kako bi slomio besprekornost jednog hrišćanina. Neke od njegovih smicalica su primamljive palom telu, dok su druge izvor patnje. Iz prethodnog razmatranja možeš videti zašto nikad ne treba da budeš uhvaćen nespreman. Budi odlučan da svojom snažnom ljubavlju prema Bogu dokažeš da je Đavo lažov i obraduješ Jehovino srce (Poslovice 27:11; Jovan 8:44). Zapamti, prava hrišćanska besprekornost ne sme se nikada kompromitovati, kakva god kušnja da nas snađe.

[Fusnota]