Dobre komšije su pravo blago

„Više vredi sused blizu nego brat daleko“ (Poslovice 27:10).

JEDAN izučavalac iz prvog veka n. e. pitao je Isusa: „Ko je u stvari moj bližnji?“ Isus mu nije odgovorio ko je njegov bližnji, već šta nekog čini pravim bližnjim. Verovatno ti je poznato to Isusovo poređenje. Mnogima je poznato kao parabola o milosrdnom Samarićaninu i ona je zabeležena u Lukinom jevanđelju. Evo šta je Isus ispričao:

„Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon i pade u ruke razbojnicima, koji ga svukoše, pretukoše, te odoše, ostavivši ga polumrtva. Tim putem slučajno silažaše jedan sveštenik, ali, kad ga vide, pređe na drugu stranu. Isto tako i Levit, kad dođe do tog mesta i vide ga, pređe na drugu stranu. Ali jedan Samarićanin prolazeći tim putem dođe do njega, i kad ga vide sažali se. On mu priđe i previ mu rane, zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga stavi na svoju životinju te ga dovede u gostionicu i pobrinu se za njega. Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioničaru, i reče: ’Pobrini se za njega, i što potrošiš više od ovoga, platiću ti kad se vratim.‘ Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji  čoveku koji je pao u ruke razbojnicima?“ (Luka 10:29-36).

Taj izučavalac je na kraju razumeo poentu. Bez oklevanja, on je tačno naveo ko je bio bližnji tom ranjenom čoveku: „Onaj koji je postupio milosrdno prema njemu.“ Isus mu je potom rekao: „Idi pa i ti čini tako“ (Luka 10:37). Kakvo upečatljivo poređenje o tome šta znači biti pravi bližnji! Isusova parabola može čak da nas podstakne da se zapitamo: ’Kakav sam ja bližnji? Da li moje rasno ili nacionalno poreklo utiče na određivanje toga ko su moji bližnji? Da li takvi faktori ograničavaju moju obavezu da pomognem bilo kom čoveku kog vidim u nevolji? Da li dajem sve od sebe da bih bio dobar bližnji?‘

Gde početi?

Ako osećamo da je potrebno da se poboljšamo u ovoj stvari, moramo početi s našim mentalnim stavom. Treba da se usredsredimo na to da budemo dobre komšije. To takođe doprinosi i tome da imamo dobre komšije. Pre skoro dve hiljade godina, Isus je u svojoj čuvenoj Propovedi na gori naglasio to važno načelo u vezi s međuljudskim odnosima. On je rekao: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (Matej 7:12). Kada se prema drugima ophodiš s poštovanjem, dostojanstvom i ljubaznošću, to ih podstiče da se i oni prema tebi ponašaju na takav način.

U članku pod naslovom „Voli svoj komšiluk“, koji je izašao u časopisu The Nation Since 1865, novinar i pisac Liza Funderburg spomenula je neke jednostavne stvari koje se mogu učiniti da bi se podstakli dobri odnosi s komšijama. Ona je napisala: „Želim... da naši odnosi obuhvataju bezbroj sitnih usluga koje će komšije činiti jedni za druge — da uzmu novine, da pričuvaju decu, da kupe nešto u prodavnici. Želim tu bliskost u svetu koji je sve više i više otuđen, gde su zajednice krhke zbog straha i kriminala.“ Ona zatim dodaje: „Odnekud morate početi. Mogli biste baš od svog prvog komšije.“

Časopis Canadian Geographic je takođe istakao jednu korisnu misao koja može pomoći komšijama da razviju dobar stav jedni prema drugima. Pisac Marni Džekson je zapazila: „Komšije su, kao i porodica, ljudi koje ne možeš uvek da biraš. Ti odnosi iziskuju taktičnost, uljudnost i toleranciju.“

Dobre komšije — dobri darovaoci

Istina, mnogima od nas je možda nelagodno da priđu komšijama. Možda se čini da je mnogo lakše da izbegavamo kontakt i da se izolujemo. Međutim, Biblija kaže da „više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Zato dobar komšija nastoji da se upozna s ljudima oko sebe. Premda nije neophodno da razviju bliska prijateljstva, on se trudi da s vremena na vreme izmeni poneku reč, možda tako što počne samo s prijateljskim osmehom ili gestom.

Kao što je prethodno rečeno, „bezbroj sitnih usluga“ koje komšije čine jedni za druge veoma su važne u uspostavljanju i očuvanju komšijskih odnosa. Zato je dobro da tražiš načine na koje možeš pokazati neke male izraze ljubaznosti prema komšiji, jer to obično unapređuje duh saradnje i uzajamnog poštovanja. I ne samo to. Ako tako činimo, mi sledimo ovaj biblijski savet: „Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti“ (Poslovice 3:27; Jakov 2:14-17).

Dobre komšije — zahvalni primaoci

Bilo bi idealno kada bismo mogli reći da svako sa zahvalnošću prima pomoć ili poklon. Nažalost, nije uvek tako. Mnogi tako nezahvalno reaguju na pruženu pomoć i dobronamerne poklone da iskreni darovalac možda pomisli: ’Ovo je zadnji put da sam to uradio!‘ Ponekad tvoje komšije, na sav tvoj  trud uz srdačan pozdrav i mahanje rukom, mogu uzvratiti samo bezvoljnim klimanjem glavom.

Pa ipak, u mnogim slučajevima primalac zapravo nije nezahvalan, iako na prvi pogled možda tako izgleda. Možda je zbog kulture iz koje potiče neodlučan ili zbunjen, usled čega reaguje na ravnodušan, na izgled neljubazan način. S druge strane, u ovom nezahvalnom svetu, nekim ljudima je neobično to što si prijateljski naklonjen ili čak sumnjaju u tvoje poticaje. Možda je potrebno da ih uveriš u svoju iskrenost. Prema tome, da bi se uspostavili prijateljski odnosi potrebno je vreme i strpljenje. Međutim, komšije koje nauče veštinu toga da budu dobri davaoci i zahvalni primaoci doprinose miroljubivim i dobrim komšijskim odnosima.

Kada zadesi nevolja

Dobar komšija je naročito dragocen kada zadesi neka nedaća. Tokom vremena nevolje, ispoljava se pravi duh dobrih komšijskih odnosa. Postoje mnogi izveštaji o nesebičnim delima komšija u to vreme. Izgleda da kada komšije zajedno zadesi neka tragedija to ih spontano navede da sarađuju i da pruže pomoć jedni drugima. Često će čak i oni sa suprotnim gledištima sarađivati.

Primera radi, The New York Times je izvestio da kada je jedan razoran zemljotres 1999. pogodio Tursku, oni koji su odvajkada neprijatelji pokazali su komšijsku solidarnost. „Godinama smo poučavani da mrzimo Turke“, napisala je za jedne atinske novine Ana Sterju, grčki kolumnista. „Ali nimalo se ne radujemo zbog njihovog užasnog bola. Bili smo ganuti i plakali smo, činilo se kao da je dugogodišnja mržnja nestala kada smo videli mrtve bebe.“ Kada su operacije spasavanja zvanično prestale, grčki timovi za spasavanje nisu hteli da prestanu s traganjem za preživelima.

Učestvovanje u delu spasavanja posle katastrofe svakako je plemenito i herojsko delo komšija. Pa ipak, kada se spase život komšije time što se on upozori pre neke nevolje, to se sigurno može smatrati daleko vrednijim komšijskim delom. Nažalost, istorija pokazuje da oni koji upozoravaju bližnje na neku predstojeću nevolju obično nisu dobrodošli, pošto u vremenu upozoravanja ta nevolja nije lako uočljiva. Oni koji oglašavaju upozorenje često nailaze na nevericu. To iziskuje mnogo istrajnosti i požrtvovanosti od svakog ko nastoji da pomogne ljudima koji nisu svesni opasnosti u kojoj se nalaze.

Najveće komšijsko delo

U ovom vremenu će nešto znatno veće od neke prirodne katastrofe zadesiti čovečanstvo. To je prorečeno delo Svemoćnoga Boga kojim će se sa zemlje ukloniti kriminal, zlo i s tim povezani problemi (Otkrivenje 16:16; 21:3, 4). Taj značajan događaj nije nešto neizvesno, već nešto sigurno! Jehovini svedoci  žele da što većem broju ljudi prenesu spoznanje neophodno za preživljavanje tog predstojećeg događaja koji će potresti ceo svet. Zato i jesu tako istrajni u propovedanju koje je dobro poznato širom sveta (Matej 24:14). Oni to rade dobrovoljno, iz ljubavi prema Bogu i bližnjem.

Stoga, nemoj dozvoliti da te predrasude ili to što te možda Svedoci iritiraju spreči da ih saslušaš kada dođu na tvoja vrata ili kada ti priđu na nekom drugom mestu. Oni nastoje da budu dobre komšije. Zato prihvati njihovu ponudu da proučavaju Bibliju s tobom. Saznaj kako nam Božja Reč zasigurava da je veoma blizu vreme kada će komšije radosno živeti jedni pored drugih. Tada više nikakve rasne, religiozne niti klasne diskriminacije neće narušavati srdačne odnose kakve većina nas zaista priželjkuje.

[Slike na stranama 6, 7]

Lepo je da činiš ljubazna dela za svoje komšije

[Izvor]

Zemlja: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.