„Nije im govorio bez poređenja“

„Isus [je] govorio narodu u poređenjima. Zaista, nije im govorio bez poređenja“ (MATEJ 13:34).

1, 2. (a) Zašto se upečatljiva poređenja ne zaboravljaju tako lako? (b) Kakva je poređenja Isus koristio, i koja se pitanja javljaju u pogledu njegove upotrebe poređenja? (Vidi i fusnotu.)

 MOŽEŠ li da se setiš nekog poređenja koje si čuo pre mnogo godina, možda u nekom javnom predavanju? Upečatljiva poređenja se ne zaboravljaju tako brzo. Jedan pisac je zapazio da poređenja „pretvaraju uši u oči i omogućavaju slušaocima da stvaraju slike u glavi“. Često nam je zamišljanje situacije najbolja pomoć da nešto razumemo, i zato nam poređenja olakšavaju da razumemo stvari. Poređenja mogu oživeti reči, što doprinosi da se pouke urežu u naše sećanje.

² Nijedan učitelj na zemlji nikada nije bio veštiji od Isusa Hrista u korišćenju poređenja. Lako je setiti se mnogih Isusovih parabola, čak i skoro dve hiljade godina nakon što su izrečene. a Zašto se Isus toliko oslanjao baš na ovu metodu poučavanja i zašto su njegova poređenja bila tako delotvorna?

Zašto je Isus poučavao pomoću poređenja

3. (a) Prema Mateju 13:34, 35, koji je jedan razlog zbog kojeg je Isus koristio poređenja? (b) Šta pokazuje da Jehova sigurno vrednuje ovu metodu poučavanja?

³ Biblija navodi dva pažnje vredna razloga zbog kojih je Isus koristio poređenja. Kao prvo, time je ispunjeno proročanstvo. Apostol Matej je napisao: „Isus [je] govorio narodu u poređenjima. Zaista, nije im govorio bez poređenja; da se  ispuni što beše rečeno preko proroka koji reče: ’Otvoriću svoja usta u poređenjima‘“ (Matej 13:34, 35). ’Prorok‘ koga je citirao Matej bio je pisac Psalma 78:2 (NW). Psalmista je to zapisao pod nadahnućem Božjeg duha vekovima pre Isusovog rođenja. Zar nije izvanredno to što je Jehova stotinama godina unapred odredio da će njegov Sin poučavati pomoću poređenja? Jehova sigurno vrednuje ovu metodu poučavanja!

4. Kako je Isus objasnio zašto je koristio poređenja?

⁴ Kao drugo, sam Isus je objasnio da je koristio poređenja da bi odvojio osobe s neprijemljivim srcem. Nakon što je ’silnom narodu‘ ispričao parabolu o sejaču, njegovi učenici su upitali: „Zašto im govoriš u poređenjima?“ Isus je odgovorio: „Vama je dano da razumete svete tajne nebeskog kraljevstva, ali njima nije dano. Zato im govorim u poređenjima, jer gledajući, uzalud gledaju, i slušajući, uzalud slušaju, i ne shvataju smisao; i na njima se ispunjava Isaijino proročanstvo, koje kaže: ’Slušajući, vi ćete čuti, ali sigurno nećete shvatiti smisao; i gledajući, vi ćete gledati, ali sigurno nećete videti. Jer je srce ovog naroda postalo neprijemčivo‘“ (Matej 13:2, 10, 11, 13-15; Isaija 6:9, 10, NW).

5. Kako su Isusova poređenja odvajala ponizne slušaoce od slušaoca s ponosnim srcem?

⁵ Kako su Isusova poređenja odvajala ljude? U nekim prilikama, njegovi slušaoci su morali pažljivo da istražuju da bi shvatili potpuni smisao njegovih reči. Ponizne osobe su bile podstaknute da postave pitanja kako bi dobile više informacija (Matej 13:36; Marko 4:34). Stoga, Isusova poređenja su otkrivala istinu osobama čija su je srca tražila, i u isto vreme, njegova poređenja su skrivala istinu od osoba s ponosnim srcem. Stvarno je Isus bio izvanredan učitelj! Hajde da sada ispitamo neke od faktora zahvaljujući kojima su njegova poređenja bila tako delotvorna.

Selektivna upotreba detalja

6-8. (a) Koju prednost Isusovi slušaoci iz prvog veka još nisu imali? (b) Koji primeri pokazuju da je Isus birao kada će koristiti detalje?

⁶ Da li si se ikada pitao kako je bilo tim učenicima iz prvog veka koji su neposredno slušali dok je Isus poučavao? Iako su imali jedinstvenu priliku da slušaju lično Isusa, još uvek nisu imali prednost da čitaju pisani izveštaj koji bi ih podsetio na ono što je on govorio. Umesto toga, morali su da upamte Isusove reči. Isus im je pomoću vešte upotrebe poređenja olakšao da se prisete onoga čemu je poučavao. Kako?

⁷ Isus je birao kada će koristiti detalje. Kada su detalji bili važni za priču ili neophodni radi naglašavanja, starao se da ih upotrebi. Zato je rekao koliko je tačno ovaca vlasnik ostavio dok je tražio izgubljenu ovcu, koliko sati su radnici radili u vinogradu i koliko talanata je bilo povereno (Matej 18:12-14; 20:1-16; 25:14-30).

⁸ U isto vreme, Isus je izostavljao nevažne detalje koji bi mogli da nam otežaju da shvatimo smisao poređenja. Na primer, u paraboli o nemilosrdnom robu, nije dato objašnjenje kako je taj rob zapao u dug od 60 000 000 denara. Isus je isticao potrebu za opraštanjem. Nije bilo važno kako je taj rob zapao u dug, već kako mu je dug bio oprošten i kako je on potom postupao s drugim robom koji mu je dugovao relativno malo novca (Matej 18:23-35). Slično tome, u poređenju o izgubljenom sinu, Isus nije objasnio zašto je mlađi sin iznenada zahtevao da mu se da njegovo nasleđe i zašto ga je proćerdao. Ali zato je detaljno opisao kako se otac osećao i kako je reagovao kada mu se sin promenio u srcu i vratio kući. Ti detalji o očevoj reakciji su bili važni za ono što je Isus isticao — da Jehova „mnogo“ oprašta (Isaija 55:7; Luka 15:11-32).

9, 10. (a) Na šta se Isus usredsredio kada je opisivao likove u svojim poređenjima? (b) Kako je Isus olakšao svojim slušaocima i drugima da se prisete njegovih poređenja?

 ⁹ Isus je bio razborit i kada je u svojim parabolama opisivao likove. Umesto da je detaljno opisivao izgled tih likova, Isus se često usredsređivao na ono što su uradili ili kako su postupali u situacijama o kojima je pričao. Zato, umesto da opiše kako je izgledao milosrdni Samarićanin, Isus je ispričao nešto mnogo značajnije — kako je Samarićanin samilosno pomogao povređenom Jevrejinu koji je ležao na putu. Isus je pružio detalje koji su bili potrebni da bi poučio da ljubav prema bližnjem treba da obuhvata i ljude koji nisu naše rase ili nacionalnosti (Luka 10:29, 33-37).

¹⁰ Zahvaljujući pažljivom korišćenju detalja, Isusova poređenja su bila sažeta i jednostavna. Na taj način je svojim slušaocima iz prvog veka — i nebrojenom mnoštvu drugih ljudi koji će kasnije čitati nadahnuta Jevanđelja — olakšao da se prisete poređenja i vrednih pouka koje se u njima nalaze.

Izvedena iz svakodnevnog života

11. Navedi primere koji pokazuju da su Isusova poređenja bila o stvarima koje je sigurno posmatrao dok je odrastao u Galileji.

¹¹ Isus je bio majstor u korišćenju poređenja vezanih za život ljudi. Mnoge njegove parabole su bile o stvarima koje je sigurno posmatrao dok je odrastao u Galileji. Razmisli na momenat o njegovom detinjstvu. Koliko puta je video svoju majku kako priprema hleb i to tako što uzima malo uskislog testa koje je ostalo od prethodne pripreme hleba, i koristi ga kao kvasac? (Matej 13:33). Koliko puta je gledao ribare kako bacaju mreže u bistre, plave vode Galilejskog mora? (Matej 13:47). Koliko je često posmatrao decu kako se igraju na trgovima? (Matej 11:16). Isus je verovatno zapažao i druge uobičajene stvari koje su se našle u njegovim poređenjima — sejanje semena, radosne svadbe i žitna polja koja sazrevaju na suncu (Matej 13:3-8; 25:1-12; Marko 4:26-29).

12, 13. Kako Isusova parabola o pšenici i kukolju pokazuje da je poznavao lokalne okolnosti?

¹² Onda ne čudi što su mnoga Isusova poređenja bila prožeta okolnostima i situacijama iz svakodnevnog života. Zato, da bismo potpunije razumeli  koliko je bio vešt u korišćenju ove metode poučavanja, korisno je da osmotrimo šta su njegove reči značile Jevrejima koji su ga slušali. Hajde da vidimo dva primera.

¹³ Prvo, u paraboli o pšenici i kukolju, Isus je govorio o čoveku koji je na svoju njivu posejao dobru pšenicu, ali je „neprijatelj“ došao na tu njivu i posejao kukolj. Zašto je Isus izabrao baš tu situaciju? Pa, zadrži na umu da je to poređenje ispričao blizu Galilejskog mora, a glavno zanimanje Galilejaca očigledno je bila zemljoradnja. Šta bi jednom zemljoradniku moglo da nanese veću štetu od toga da neki neprijatelj kradom dođe na njegovu njivu i poseje štetni kukolj? Svetovni zakoni tog vremena pokazuju da se tako nešto zaista dešavalo. Zar nije očigledno da je Isus upotrebio situaciju koju su njegovi slušaoci mogli da razumeju? (Matej 13:1, 2, 24-30).

14. Zašto je značajno to što je Isus, da bi naglasio ono što je želeo da kaže, u paraboli o bližnjem Samarićaninu govorio o putu koji vodi „iz Jerusalima u Jerihon“?

¹⁴ Drugo, priseti se parabole o milosrdnom Samarićaninu. Isus je počeo rekavši: „Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon i pade u ruke razbojnicima, koji ga svukoše, pretukoše, te odoše, ostavivši ga polumrtva“ (Luka 10:30). Značajno je to što je Isus, da bi naglasio ono što želi da kaže, govorio o putu koji vodi „iz Jerusalima u Jerihon“. Kada je pričao ovu parabolu, bio je u Judeji, nedaleko od Jerusalima, tako da su njegovi slušaoci verovatno znali o kom se putu radi. Taj put je bio poznat kao opasan, posebno za nekoga ko je putovao sam. On je krivudao kroz pustoš što je razbojnicima pružalo mnoga mesta gde su mogli da se sakriju i vrebaju žrtve.

15. Zašto niko nije mogao da nađe opravdani izgovor za sveštenika i Levita iz poređenja o milosrdnom Samarićaninu?

¹⁵ Vredno je zapaziti još nešto što je vezano za Isusovo spominjanje da put „silažaše iz Jerusalima u Jerihon“. Prema toj priči, tim putem je prvo prošao jedan sveštenik, a zatim jedan Levit — ali nijedan se nije zaustavio da pomogne žrtvi (Luka 10:31, 32). Sveštenici su služili u hramu u Jerusalimu, a Leviti su im pomagali. Kada nisu radili u hramu, mnogi sveštenici i Leviti su živeli u Jerihonu, jer je on bio samo 23 kilometra udaljen od Jerusalima. Nema sumnje da su imali priliku da idu tim putem. Zapazi i to da su sveštenik i Levit išli tim putem „iz Jerusalima“,  što znači da su išli iz hrama. b Zato niko nije mogao da nađe opravdani izgovor za ovu dvojicu koji nisu pomogli čoveku, možda tako što bi rekao: ’Zaobišli su povređenog čoveka zato što je izgledalo da je mrtav, a zbog dodirivanja leša bili bi privremeno neprikladni da služe u hramu‘ (Levitska 21:1; Brojevi 19:11, 16). Nije li očigledno da je u ovom Isusovom poređenju bilo reči o stvarima koje su bile poznate njegovim slušaocima?

Izvedena iz stvarstva

16. Zašto ne čudi to što je Isus tako dobro poznavao stvarstvo?

¹⁶ Brojna Isusova poređenja i parabole otkrivaju da je poznavao biljke, životinje i vremenske prilike (Matej 6:26, 28-30; 16:2, 3). Gde je stekao takvo spoznanje? Nema sumnje da je dok je odrastao u Galileji, imao puno mogućnosti da posmatra Jehovino stvarstvo. Osim toga, Isus je „prvorođenac svega stvarstva“ i Jehova ga je upotrebio kao ’veštog graditelja‘ kada je stvarao sve stvari (Kološanima 1:15, 16; Poslovice 8:30, 31, NW). Da li je onda ikakvo čudo što je Isus tako dobro poznavao stvarstvo? Hajde da vidimo kako je to znanje vešto koristio dok je poučavao.

17, 18. (a) Kako Isusove reči zabeležene u 10. poglavlju Jovana otkrivaju da je poznavao navike ovaca? (b) Šta su posetioci biblijskih zemalja zapazili u pogledu veze između pastira i ovaca?

¹⁷ Jedno od najnežnijih Isusovih poređenja je ono koje je zabeleženo u 10. poglavlju Jovana, gde Isus upoređuje svoj blizak odnos sa učenicima sa odnosom koji ima pastir sa svojim stadom. Isusove reči otkrivaju da je vrlo dobro poznavao navike ovaca. On je ukazao da su ovce spremne da budu vođene i da verno slede svog pastira (Jovan 10:2-4). U biblijskim zemljama se može videti jedinstvena veza između pastira i ovaca. Prirodnjak H. B. Tristram iz 19. veka je zapazio: „Jednom sam gledao kako se pastir igra sa svojim stadom. Pravio se da beži, a ovce su ga jurile i okruživale... Na kraju je celo stado formiralo krug, skakućući oko njega.“

¹⁸ Zašto ovce prate pastira? „Jer poznaju njegov glas“, rekao je Isus (Jovan 10:4). Da li ovce stvarno poznaju glas svog pastira? Džordž A. Smit je u svojoj knjizi The Historical Geography of the Holy Land opisao lično iskustvo: „Ponekad smo uživali u podnevnom odmoru pored  jednog od tih judejskih studenaca na koji bi došla tri ili četiri pastira sa svojim stadima. Stada bi se pomešala i pitali smo se kako će pastir izdvojiti svoje ovce. Ali kad su ovce popile dovoljno vode i poigrale se, pastiri su jedan po jedan otišli na različite strane doline i svaki je uputio karakterističan zov, a ovce svakog pastira su izašle iz mnoštva i uputile se prema svom pastiru, tako da su stada otišla kako su i došla.“ Teško da je Isus mogao da nađe bolji način da prikaže svoju misao. Ako prepoznamo njegova učenja, budemo im poslušni i ako sledimo njegovo vođstvo, tada će o nama brinuti „vrsni pastir“ koji je nežan i pun ljubavi (Jovan 10:11).

Izvedena iz događaja poznatih slušaocima

19. Kako je Isus delotvorno iskoristio lokalnu tragediju da bi opovrgao pogrešno mišljenje?

¹⁹ Delotvorna poređenja mogu uključivati iskustva ili primere iz kojih se mogu izvući pouke. Isus je jednom prilikom iskoristio jedan nedavni događaj da bi opovrgao pogrešno mišljenje da nesreća pogađa one koji su to zaslužili. On je rekao: „Mislite da su se onih osamnaest na koje je pala kula u Siloamu i ubila ih pokazali kao veći dužnici od svih ostalih Jerusalimljana?“ (Luka 13:4). Isus je uverljivo opovrgao fatalističko razmišljanje. Tih 18 ljudi nisu poginuli zbog nekog greha koji je izazvao Božje nezadovoljstvo. Umesto toga, njihova tragična smrt je bila posledica vremena i nepredviđenih događaja (Propovednik 9:11). Na taj način je, ukazivanjem na događaj koji je bio dobro poznat njegovim slušaocima, pobio lažno učenje.

20, 21. (a) Zašto su fariseji osudili Isusove učenike? (b) Koji je biblijski izveštaj Isus upotrebio da bi pokazao da Jehova nikada nije nameravao da se sabatni zakon kruto primenjuje? (v) O čemu će biti reči u sledećem članku?

²⁰ Isus je u svom poučavanju koristio i biblijske primere. Priseti se prilike kada su fariseji osudili njegove učenike zato što su trgali i jeli žito na sabat. U stvari, učenici nisu prekršili Božji zakon, već farisejsku striktnu interpretaciju onoga što je predstavljalo protivzakonit čin na sabat. Da bi pokazao da Bog nikada nije nameravao da se sabatni zakon primenjuje toliko kruto, Isus se osvrnuo na događaj koji je zabeležen u 1. Samuilovoj 21:3-6. Kada su bili gladni, David i njegovi ljudi su se zaustavili kod šatora od sastanka i pojeli hlebove predstavljanja koje je trebalo zameniti. Stari hlebovi su obično bili ostavljeni da ih pojedu sveštenici. Ipak, David i njegovi ljudi nisu bili osuđeni zato što su ih pojeli pod tim okolnostima. Značajno je to što je ovo jedini zabeleženi slučaj u Bibliji da je neko drugi osim sveštenika pojeo stare hlebove. Isus je tačno znao koji izveštaj da upotrebi, i sigurno je da su Jevreji koji su ga slušali znali za taj izveštaj (Matej 12:1-8).

²¹ Isus je stvarno bio Veliki Učitelj! Možemo samo da se divimo njegovoj nenadmašnoj sposobnosti da važne istine saopšti na način koji je bio razumljiv njegovim slušaocima. Međutim, kako možemo da ga oponašamo kada poučavamo? O tome će biti reči u sledećem članku.

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Zašto je Isus poučavao pomoću poređenja?

• Koji primer pokazuje da je Isus koristio poređenja koja su njegovi slušaoci iz prvog veka mogli da razumeju?

• Kako je Isus u poređenjima vešto koristio ono što je znao o stvarstvu?

• Kako je Isus iskoristio događaje koji su bili poznati njegovim slušaocima?

[Pitanja za razmatranje]

[Slike na 15. strani]

Isus je ispričao priču o robu koji je odbio da oprosti relativno mali dug, i o ocu koji je oprostio sinu koji je proćerdao celo svoje nasleđe

[Slika na 16. strani]

Koja je bila poenta Isusovog poređenja o milosrdnom Samarićaninu?

[Slika na 17. strani]

Da li ovce stvarno mogu da prepoznaju glas svog pastira?