„Nijedan čovek nikada nije tako govorio“
„Nijedan čovek nikada nije tako govorio“
„Svi počeše povoljno da svedoče o njemu i da se dive privlačnim rečima koje su izlazile iz njegovih usta“ (LUKA 4:22).
1, 2. (a) Zašto su se službenici koji su bili poslati da uhvate Isusa vratili praznih ruku? (b) Šta pokazuje da nisu samo službenici bili impresionirani Isusovim poučavanjem?
SLUŽBENICI nisu izvršili zadatak. Bili su poslati da uhvate Isusa Hrista, ali vratili su se praznih ruku. Sveštenički glavari i fariseji su zahtevali objašnjenje: „Zašto ga niste doveli?“ Stvarno, zašto ti službenici nisu uhvatili čoveka koji ne bi pružio otpor? Službenici su objasnili: „Nijedan čovek nikada nije tako govorio.“ Bili su toliko impresionirani Isusovim poučavanjem, da nisu mogli da uhvate tog miroljubivog čoveka a (Jovan 7:32, 45, 46).
2 Nisu samo ti službenici bili impresionirani Isusovim poučavanjem. Biblija nam kaže da su se mnoštva ljudi okupljala samo da bi ga čuli kako govori. Ljudi iz grada u kom je odrastao divili su se „privlačnim rečima koje su izlazile iz njegovih usta“ (Luka 4:22). Više puta je iz čamca govorio mnoštvu ljudi koje se okupilo na obali Galilejskog mora (Marko 3:9; 4:1; Luka 5:1-3). Jednom prilikom je „silan narod“ danima ostao s njim, a da nije ni jeo (Marko 8:1, 2).
3. Šta je bio osnovni razlog zbog kojeg je Isus bio izvanredan učitelj?
3 Zbog čega je Isus bio izvanredan učitelj? Osnovni razlog je bila ljubav. b Isus je voleo istine o kojima je govorio i voleo je ljude koje je poučavao. Ali osim toga, Isus je imao izuzetnu sposobnost da koristi delotvorne metode poučavanja. U studijskim člancima iz ovog izdanja osmotrićemo neke od delotvornih metoda koje je koristio i kako ih i mi možemo koristiti.
Jednostavnost i jasnoća
4, 5. (a) Zašto je Isus govorio jednostavnim jezikom kada je poučavao, i zašto je to izvanredno? (b) Kako je Propoved na gori primer jednostavnosti kojom je Isus poučavao?
4 Nije neobično da visokoobrazovani ljudi govore jezikom koji njihovi slušaoci ne mogu da razumeju. Ali kako ono što znamo može da pomogne drugima ako nas oni ne mogu razumeti? Isus kao učitelj nikada nije bio nerazumljiv svojim slušaocima. Zamisli samo fond reči kojim je mogao da raspolaže. Ipak, uprkos svom velikom spoznanju, Isus nije mislio na sebe, već na svoje slušaoce. Znao je da su mnogi od njih bili „neuki i obični“ ljudi (Dela apostolska 4:13). Da bi dostigao njihovo srce, govorio je jezikom koji su ti ljudi mogli razumeti. Reči su bile jednostavne, ali istine koje su prenosile bile su duboke.
5 Uzmimo za primer Propoved na gori koja je zabeležena u Mateju 5:3–7:27. Možda je Isusu trebalo samo 20 minuta da održi tu propoved. Ipak, učenja iz te propovedi su duboka, dolaze do same srži problema kao što su preljuba, razvod i materijalizam (Matej 5:27-32; 6:19-34). Međutim, u njoj nema komplikovanih niti teško razumljivih izraza. Štaviše, skoro da ne postoji reč koju čak dete ne bi odmah razumelo! Uopšte nije čudno što narod — u kome je verovatno bilo mnogo zemljoradnika, pastira i ribara — kada je Isus završio „beše zadivljen njegovim načinom poučavanja“! (Matej 7:28).
6. Navedi neki primer kada je ono što je Isus rekao bilo jednostavno ali prepuno značenja.
6 Pošto je često koristio jasne, kratke rečenice, ono što je Isus govorio bilo je jednostavno ali prepuno značenja. U vreme kada nije bilo štampanih knjiga, Isus je na takav način uspeo da svoju poruku trajno ureže u misli i srca slušalaca. Zapazi neke primere: „Niko ne može robovati dvojici gospodara... ne možete robovati Bogu i Bogatstvu.“ „Prestanite da sudite, da vam se ne sudi.“ „Po plodovima njihovim prepoznaćete ih.“ „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima.“ „Svi koji se za mač hvataju od mača će i poginuti.“ „Dajte cezarevo cezaru, a Božje Bogu.“ „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ c (Matej 6:24; 7:1, 20; 9:12; 26:52; Marko 12:17; Dela apostolska 20:35). I dan-danas, skoro 2 000 godina nakon što ih je Isus izgovorio, lako je setiti se ovako snažnih misli.
Upotreba pitanja
7. Zašto je Isus postavljao pitanja?
7 Isus je na izvanredan način koristio pitanja. Često je to radio, iako je to zahtevalo mnogo više vremena nego da svojim slušaocima samo kaže poentu. Zašto je onda postavljao pitanja? Povremeno je postavljao pronicljiva pitanja da bi razotkrio motive svojih protivnika i time ih ućutkao (Matej 12:24-30; 21:23-27; 22:41-46). Međutim, Isus je puno puta izdvajao vreme da postavlja pitanja da bi saopštio istine, da bi naveo svoje slušaoce da izraze ono što im je u srcu i da bi podstakao i naučio svoje učenike da razmišljaju. Hajde da vidimo dva primera koja uključuju apostola Petra.
8, 9. Kako je Isus upotrebio pitanja da bi pomogao Petru da dođe do ispravnog zaključka u pogledu plaćanja hramskog poreza?
8 Kao prvo, priseti se situacije kada su poreznici upitali Petra da li Isus plaća hramski porez. d Petar, koji je ponekad znao da bude impulsivan, odgovorio je: „Plaća.“ Međutim, ubrzo posle toga, Isus je rezonovao s njim: „’Šta misliš, Simone? Od koga kraljevi zemlje dobijaju takse ili porez po stanovniku? Od svojih sinova ili od stranaca?‘ Kada je on rekao: ’Od stranaca‘, Isus mu je rekao: ’Dakle, sinovi su oslobođeni poreza‘“ (Matej 17:24-27). Trebalo je da svrha Isusovih pitanja Petru bude očigledna. Zašto?
9 U Isusovo vreme se znalo da su članovi porodice vladara oslobođeni plaćanja poreza. Stoga, kao jedinorođeni Sin nebeskog Kralja koji se obožavao u hramu, Isus nije bio obavezan da plaća porez. Zapazi da je Isus, umesto da je jednostavno rekao Petru tačan odgovor, delotvorno ali pažljivo upotrebio pitanja da bi pomogao Petru da dođe do ispravnog zaključka — i možda da uvidi potrebu da pažljivije razmisli pre nego što nešto kaže.
10, 11. Kako je Isus reagovao kada je Pashalne noći 33. n. e. Petar odsekao uvo jednom čoveku, i kako to pokazuje da je Isus znao koliko su pitanja vredna?
10 Drugi primer se odnosi na događaj koji se desio Pashalne noći 33. n. e. kada je rulja došla da uhvati Isusa. Učenici su upitali Isusa da li da se bore kako bi ga odbranili (Luka 22:49). Ne čekajući odgovor, Petar je mačem odsekao uvo jednom čoveku (iako je možda nameravao da nanese težu povredu). Petrov postupak je bio u suprotnosti s voljom njegovog gospoda jer je Isus bio potpuno spreman da se preda. Kako je Isus reagovao? Strpljiv kao i uvek, postavio je Petru tri pitanja: „Zar da ne pijem čašu koju mi je Otac dao?“ „Misliš [li] da ne mogu da zamolim svog Oca da mi ovog časa pošalje više od dvanaest legija anđela? Ali kako bi se onda ispunilo Pismo da tako mora da se dogodi?“ (Jovan 18:11; Matej 26:52-54).
11 Razmisli načas o tom izveštaju. Isus je, okružen besnom ruljom, znao da će uskoro umreti i da od njega zavisi posvećenje imena njegovog Oca i spasenje čovečanstva. Ipak, na licu mesta je izdvojio vreme da koristeći pitanja usadi važne istine u Petrov um. Zar nije očigledno da je Isus znao koliko su pitanja vredna?
Žive hiperbole
12, 13. (a) Šta je hiperbola? (b) Kako je Isus pomoću hiperbole istakao koliko je apsurdno da kritikujemo braću zbog manjih grešaka?
12 Isus je u svojoj službi često koristio još jednu delotvornu metodu poučavanja — hiperbolu. To je namerno preuveličavanje da bi se nešto istaklo. Isus je pomoću hiperbola pomagao drugima da zamisle slike koje je bilo teško zaboraviti. Hajde da vidimo nekoliko primera.
13 Kada je u Propovedi na gori isticao potrebu da se ’prestane sa suđenjem‘ drugima, Isus je rekao: „Zašto onda vidiš trun u oku svog brata, a ne obazireš se na gredu u sopstvenom oku?“ (Matej 7:1-3). Možeš li da zamisliš tu scenu? Neko ko je sklon kritikovanju pokušava da iz ’oka‘ svog brata izvadi samo trun. Kritičar tvrdi da njegov brat ne može dovoljno jasno da sagleda stvari da bi doneo prihvatljivu odluku. Ali sposobnost samog kritičara da prosuđuje umanjuje ’greda‘ — trupac ili balvan koji bi se mogao upotrebiti kao nosač krova. To je nezaboravan način da se istakne koliko je apsurdno da kritikujemo braću zbog manjih grešaka kada sami pravimo veće greške!
14. Zašto je ono što je Isus rekao o ceđenju komarca i gutanju kamile bila izuzetno snažna hiperbola?
14 Drugom prilikom, Isus je osudio fariseje da su ’slepe vođe, koje cede komarca a gutaju kamilu‘ (Matej 23:24). Ovo je bila izuzetno snažna upotreba hiperbole. Zašto? Kontrast između sićušnog komarca i kamile, koja je bila jedna od najvećih životinja za koju su znali Isusovi slušaoci, bio je upečatljiv. Procenjuje se da bi bilo potrebno i do 70 miliona komaraca da bi po težini bili jednaki jednoj prosečnoj kamili! Osim toga, Isus je znao da su fariseji cedili vino kroz platnenu cediljku. Ovi ljudi koji su se tesno držali pravila, to su radili da ne bi progutali komarca i na taj način postali ceremonijalno nečisti. Ipak, figurativno govoreći, gutali su kamilu, koja je isto tako bila nečista (Levitska 11:4, 21-24). Jasno je na šta je Isus mislio. Fariseji su se pedantno držali i najmanjih zahteva koje je propisivao Zakon, ali su zanemarili važnije stvari — „pravdu i milosrđe i vernost“ (Matej 23:23). Isus je jasno pokazao kakvi su bili!
15. Koje su neke stvari kojima je Isus poučio pomoću hiperbola?
15 Isus je tokom svoje službe često koristio hiperbole. Osmotri neke primere. ’Vera veličine [majušnog] gorušičnog zrna‘ koja može da pomera gore — teško da je Isus mogao da nađe delotvorniji način da istakne da se čak i s malo vere može postići mnogo (Matej 17:20). Velika kamila pokušava da se provuče kroz iglene uši — kako to dobro ilustruje teškoće s kojima se suočava bogata osoba koja pokušava da služi Bogu dok se drži materijalističkog načina života! (Matej 19:24). Zar se ne diviš Isusovim živim stilskim figurama i njegovoj sposobnosti da s malo reči postigne maksimalan efekat?
Neoboriva logika
16. Na koji je način Isus uvek koristio svoje izoštrene mentalne sposobnosti?
16 Isus je zahvaljujući svom savršenom umu majstorski logično rezonovao s ljudima. Ali tu sposobnost nikada nije zloupotrebio. Dok je poučavao, svoje izoštrene mentalne sposobnosti uvek je koristio da unapređuje istinu. Ponekad je koristio snažnu logiku da opovrgne lažne optužbe svojih religioznih protivnika. Puno puta je koristio logično rezonovanje da bi poučio svoje učenike važnim stvarima. Hajde da pogledamo kako je to Isus majstorski koristio logiku.
17, 18. Koju snažnu logiku je Isus upotrebio da bi opovrgao lažne optužbe fariseja?
17 Osmotri situaciju kada je Isus izlečio jednog demoniziranog čoveka koji je bio slep i nem. Čuvši za to, fariseji su rekli: „Ovaj ne isteruje demone drugačije nego uz pomoć Velzevula [Satane], vladara demona.“ Zapazi da su fariseji priznali da je za isterivanje Sataninih demona bila potrebna natprirodna moć. Međutim, da ljudi ne bi poverovali u Isusa, njegovu moć su pripisali Satani. Pokazujući da nisu dobro razmislili o logičnom zaključku njihovog argumenta, Isus je odgovorio: „Svako kraljevstvo podeljeno samo protiv sebe opusti, i svaki grad ili kuća podeljeni sami protiv sebe neće opstati. Isto tako, ako Satana isteruje Satanu, podelio se sam u sebi; kako će onda njegovo kraljevstvo opstati?“ (Matej 12:22-26). Isus je u stvari rekao: ’Ako sam, kao što kažete, Satanin zastupnik koji poništava ono što Satana radi, onda Satana radi sam protiv sebe i uskoro će propasti.‘ Snažna logika, zar ne?
18 Isus je zatim nadalje rezonovao o ovome. On je znao da su i neki sledbenici fariseja isterivali demone. Zato je postavio jednostavno, ali razorno pitanje: „Ako ja isterujem demone uz pomoć Velzevula, uz čiju ih pomoć isteruju vaši sinovi [ili učenici]?“ (Matej 12:27). Isusov argument je, u izvesnom smislu, bio sledeći: ’Ako ja u stvari isterujem demone pomoću Satanine moći, onda i vaši učenici sigurno rade pomoću te iste moći.‘ Šta su fariseji mogli da kažu? Oni nikada ne bi priznali da njihovi učenici rade pod vlašću Satane. Pomoću neoborive logike, Isus je pokazao koliko su besmislene njihove optužbe protiv njega.
19, 20. (a) Kako je Isus na pozitivan način koristio logiku? (b) Kako je Isus upotrebio ’koliko će više‘ liniju rezonovanja kada je odgovarao svojim učenicima na zahtev da ih nauči kako da se mole?
19 Isus nije koristio logiku samo da bi ućutkao svoje protivnike, već je logične, uverljive argumente koristio i da bi poučio istinama o Jehovi koje su bile ohrabrujuće i koje su dirale srce. Mnogo puta je, da bi pomogao svojim slušaocima da na osnovu već poznatih istina saznaju nešto novo, koristio liniju rezonovanja koja bi se mogla nazvati ’koliko će više‘. Hajde da vidimo samo dva primera.
20 Odgovarajući na molbu svojih učenika da ih nauči da se mole, Isus je ispričao poređenje o jednom čoveku čija je ’upornost‘ na kraju ubedila bezvoljnog prijatelja da ispuni njegov zahtev. Isus je isto tako opisao spremnost roditelja da svojoj deci ’daju dobre darove‘. Zatim je zaključio: „Ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac, koji je na nebu, dati svetog duha onima koji ga mole!“ (Luka 11:1-13). Ono što je Isus istakao ne temelji se na sličnosti, već na kontrastu. Ako se jedan bezvoljni prijatelj na kraju može ubediti da udovolji potrebama svog bližnjeg, i ako nesavršeni roditelji brinu za potrebe svoje dece, koliko će više naš nebeski Otac pun ljubavi dati svetog duha svojim lojalnim slugama koji ga ponizno mole!
21, 22. (a) Koje je rezonovanje Isus upotrebio kada je pružao savet o izlaženju na kraj sa zabrinutošću oko materijalnih stvari? (b) Do kog zaključka možemo doći nakon što smo osmotrili nekoliko metoda poučavanja koje je Isus koristio?
21 Isus je upotrebio slično rezonovanje kada je pružio savet o izlaženju na kraj sa zabrinutošću oko materijalnih stvari. Rekao je: „Dobro pogledajte kako gavrani ne seju niti žanju, i nemaju spremište ni žitnicu, pa ipak ih Bog hrani. A koliko vi vredite više od ptica? Dobro pogledajte ljiljane kako rastu; ne muče se niti predu... Ako dakle Bog tako odeva poljsko rastinje koje danas jeste, a sutra se u peć baca, koliko li će pre vas odenuti, maloverni!“ (Luka 12:24, 27, 28). Da, ako Jehova brine o pticama i cveću, koliko će više brinuti o svojim slugama! Nema sumnje da je tako dirljivo ali snažno rezonovanje dirnulo srce Isusovih slušalaca.
22 Nakon što smo osmotrili nekoliko metoda poučavanja koje je Isus koristio, lako možemo zaključiti da oni službenici koji ga nisu uhvatili uopšte nisu preterivali kada su rekli: „Nijedan čovek nikada nije tako govorio.“ Ali, metoda poučavanja po kojoj je Isus možda najpoznatiji jeste korišćenje poređenja, to jest parabola. Zašto je koristio taj metod, i zašto su njegova poređenja bila tako delotvorna? Ova pitanja će biti osmotrena u sledećem članku.
[Fusnote]
a Ti službenici su verovatno bili predstavnici Sanhedrina i pod upravom svešteničkih glavara.
b Vidi članke ’Dao sam vam primer‘ i ’Stalno me sledite‘, iz izdanja Kule stražare od 15. avgusta 2002.
c Ovaj zadnji citat, koji se nalazi u Delima apostolskim 20:35, citirao je samo apostol Pavle, iako se smisao tih reči nalazi u Jevanđeljima. Pavle je saznao za tu izjavu možda usmenim predanjem (bilo od nekog učenika koji je čuo Isusa kad je to rekao, bilo od uskrsnulog Isusa) ili putem božanskog otkrivenja (Dela apostolska 22:6-15; 1. Korinćanima 15:6, 8).
d Od Jevreja se zahtevalo da plaćaju godišnji hramski porez od dve drahme (otprilike dvodnevna zarada). Novac od poreza se koristio za održavanje hrama, službu koja se obavljala u njemu i žrtve koje su se svakodnevno prinosile za narod.
Da li se sećaš?
• Koji primeri pokazuju da je Isus poučavao jednostavno i jasno?
• Zašto je Isus koristio pitanja dok je poučavao?
• Šta je hiperbola, i kako je Isus koristio ovu metodu poučavanja?
• Kako je Isus koristio logično rezonovanje da bi svoje učenike poučio dirljivim istinama o Jehovi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 9. strani]
Isus je koristio jednostavan jezik koji je običan narod mogao da razume
[Slika na 10. strani]
Fariseji su ’cedili komarca a gutali kamilu‘