„Septuaginta“ — korisna kako nekada tako i sada

JEDAN uticajan čovek iz Etiopije vraćao se kući iz Jerusalima. Dok je putovao u svojim kolima kroz pustinju, čitao je glasno iz jednog religioznog svitka. Na njega je objašnjenje stihova koje je čitao, uticalo tako jako da se otada njegov život promenio (Dela 8:26-38). Taj čovek je čitao Isaiju 53:7, 8 iz najranijeg prevoda Biblije — grčke Septuaginte. To delo je vekovima igralo tako  važnu ulogu u širenju biblijske poruke da je nazvano biblijskim prevodom koji je promenio svet.

Kada i pod kojim uslovima je Septuaginta nastala? Zašto je postojala potreba za jednim takvim prevodom? Koliko se korisnom pokazala kroz vekove? Čemu nas, i da li uopšte, Septuaginta može danas poučiti?

Sastavljena za Jevreje koji su govorili grčki

Kada je Aleksandar Veliki 332. pre n. e. umarširao u Egipat posle uništenja feničanskog grada Tira, bio je dočekan kao oslobodilac. Tamo je osnovao grad koji je nazvan Aleksandrija, i on je bio centar učenosti u drevnom svetu. Želeći da proširi grčku kulturu na narode koji su živeli u osvojenim zemljama, Aleksandar je u svom ogromnom carstvu uveo narodni grčki jezik (koine).

U trećem veku pre n. e, u Aleksandriju se doselio veliki broj Jevreja. Mnogi Jevreji koji su posle vavilonskog izgnanstva živeli u rasejanim kolonijama van Palestine, doselili su se u Aleksandriju. Koliko dobro su ti Jevreji znali hebrejski jezik? Cyclopedia od Maklintoka i Stronga kaže: „Dobro je poznato da su Jevreji, nakon što su se vratili iz vavilonskog zarobljeništva u velikoj meri zaboravili drevni hebrejski koji im je bio blizak, tako da su im u palestinskim sinagogama stihovi iz Mojsijevih knjiga tumačeni na haldejskom jeziku... Jevreji u Aleksandriji su verovatno još manje znali hebrejski; bili su dobro upoznati sa aleksandrijskim grčkim.“ Očigledno je u Aleksandriji bila povoljna klima za prevođenje Hebrejskih spisa na grčki jezik.

Aristobul, jedan Jevrejin koji je živeo u drugom veku pre n. e., napisao je da je hebrejski zakon preveden na grčki i da je završen tokom vladavine Ptolemeja Filadelfa (285-246. pre n. e.). Postoje različita mišljenja o tome šta je Aristobul podrazumevao pod zakonom. Neki misle da je on ukazivao samo na Pentateuh, dok drugi govore da je možda imao na umu čitave Hebrejske spise.

U svakom slučaju, prema tradiciji je oko 72 jevrejska izučavaoca bilo uključeno u taj prvi prevod Pisma s hebrejskog na grčki. Kasnije je počeo da se koristi zaokružen broj 70. Stoga je prevod nazvan Septuaginta, što znači „70“ i označen je sa LXX, što predstavlja rimski broj 70. Do kraja drugog veka pre n. e., sve knjige Hebrejskih spisa su se mogle čitati na grčkom. Tako se ime Septuaginta počelo odnositi na kompletne Hebrejske spise koji su prevedeni na grčki jezik.

Korisna u prvom veku

Pre pojave Isusa Hrista i njegovih apostola, kao i u njihovo vreme, Jevreji koji su govorili grčki koristili su u velikoj meri Septuagintu. Mnogi od Jevreja i prozelita koji su se okupili na dan Pentekosta 33. n. e., bili su iz oblasti Azije, Egipta, Libije, Rima i Krita — područja u kojima se govorio grčki. Bez sumnje, oni su po običaju čitali iz Septuaginte (Dela apostolska 2:9-11). Tako se ovaj prevod pokazao uticajnim u širenju dobre vesti u prvom veku.

Na primer, kada je razgovarao s ljudima iz Kirene, Aleksandrije, Kilikije i Azije, učenik Stefan je rekao: „Josif posla po svog oca Jakova, i pozva odande [iz Hanana] njega i svu rodbinu, ukupno sedamdeset i pet duša“ (Dela apostolska 6:8-10; 7:12-14). Hebrejski tekst u 46. poglavlju Postanja kaže da je broj Josifovih rođaka bio sedamdeset. Ali Septuaginta koristi broj sedamdeset i pet. Očigledno, Stefan je citirao Septuagintu (Postanje 46:20, 26, 27).

Dok je apostol Pavle tokom svog drugog i trećeg misionarskog putovanja  prolazio kroz Malu Aziju i Grčku, propovedao je mnogim nejevrejima koji su imali strah od Boga i ’Grcima koji su obožavali Boga‘ (Dela apostolska 13:16, 26; 17:4). Ti ljudi su počeli da se boje Boga ili da ga obožavaju jer su o njemu saznali nešto iz Septuaginte. Kada je propovedao tim ljudima koji su govorili grčki, Pavle je često citirao ili parafrazirao delove iz tog prevoda (Postanje 22:18; Galatima 3:8).

Hrišćanski grčki spisi sadrže otprilike 320 direktnih citata iz Hebrejskih spisa i sveukupno možda 890 navoda i ukazivanja na njih. Veliki deo toga se temelji na Septuaginti. Kao rezulat, stihovi uzeti iz tog prevoda, a ne iz hebrejskih manuskripata postali su deo nadahnutih Hrišćanskih grčkih spisa. Kako je samo značajna ta činjenica! Isus je prorekao da će se dobra vest o Kraljevstvu propovedati po celoj nastanjenoj zemlji (Matej 24:14). Da bi se to postiglo, Jehova će dozvoliti da se njegova nadahnuta Reč prevede na različite jezike kojima ljudi širom sveta govore.

Korisna danas

Septuaginta je i danas korisna i pomaže da se razotkriju greške koje su se možda potkrale prepisivačima hebrejskih manuskripata kasnijeg datuma. Na primer, izveštaj u Postanju 4:8 glasi: „Kajin progovori Avelju, bratu svome [„hajdemo u polje“, NW]; ali kad behu u polju Kajin skoči na Avelja, brata svoga, i ubi ga.“

Rečenica u zagradi — „hajdemo u polje“ — nije nađena u hebrejskim manuskriptima koji datiraju iz desetog veka n. e. Međutim, ona se nalazi u starijim manuskriptima Septuaginte i u nekoliko drugih ranijih ukazivanja. Hebrejski tekst ima uvodne reči stiha, ali ne i one koje zatim slede. Šta se to moglo desiti? Postanje 4:8 sadrži dve uzastopne rečenice koje se završavaju hebrejskim izrazom za reči „u polju“. Maklintokova i Strongova Cyclopedia navodi: „Prepisivači s hebrejskog su verovatno bili obmanuti zbog ponavljanja istih reči... kojima se završavaju obe rečenice.“ Tako je prepisivač možda izostavio prvo pominjanje izraza „hajdemo u polje“ u tim rečenicama. Jasno je da Septuaginta, kao i drugi stariji, već postojeći manuskripti, može biti od koristi u identifikovanju grešaka u kasnijim primercima hebrejskog teksta.

S druge strane, kopije Septuaginte mogu takođe imati greške pa se povremeno koristi hebrejski tekst za ispravljanje teksta na grčkom. Na taj način, upoređujući hebrejske manuskripte s grčkim i s prevodima na drugim jezicima, pronalaze se greške u prevođenju kao i greške prepisivača i osigurava se jedan tačan prevod Božje Reči.

Kompletni primerci Septuaginte koji danas postoje datiraju čak iz četvrtog veka n. e. Takvi manuskripti i kasniji primerci ne sadrže Božje ime Jehova, koje je na hebrejskom predstavljeno tetragramom (JHVH). U ovim primercima je tetragram zamenjen grčkim rečima za „Bog“ i „Gospod“ gde god se pojavljuje u hebrejskom tekstu. Međutim, jedno otkriće u Palestini 1961. rasvetlilo je ovu stvar. Jedan tim je istražujući pećine na području ruševina Kumrana otkrio fragmente jednog drevnog kožnog svitka 12 proroka (od Osije do Malahije) na grčkom jeziku. Ovi spisi datiraju između 50. pre n. e. i 50. n. e. U tim ranijim fragmentima, tetragram nije bio zamenjen grčkim izrazima za „Bog“ i „Gospod“. Stoga je upotreba božanskog imena u ranom prevodu Septuaginte bila potvrđena.

Godine 1971. objavljeni su fragmenti jednog drevnog papirusnog svitka (Fouad 266 papyri). Šta su ti delovi Septuaginte koji datiraju unazad iz drugog ili prvog veka pre n. e. otkrili? U njima je  takođe zadržano Božje ime. Ovi rani fragmenti Septuaginte daju snažan dokaz da su Isus i njegovi učenici u prvom veku znali i koristili Božje ime.

Danas je Biblija najprevođenija knjiga u istoriji. Preko 90 posto ljudske porodice ima na raspolaganju bar neki njen deo na svom jeziku. Posebno smo zahvalni za jedan tačan savremeni prevod — New World Translation of the Holy Scriptures — koji je sada dostupan kao kompletan ili samo deo na preko 40 jezika. New World Translation of the Holy Scriptures — With References sadrži stotine ukazivanja na Septuagintu i na druge drevne manuskripte. Zaista, Septuaginta je sve do danas korisna i od velike važnosti onima koji istražuju Bibliju.

[Slika na 26. strani]

Učenik Filip je objasnio deo pročitan iz „Septuaginte“

[Slike na 29. strani]

Apostol Pavle je često citirao iz „Septuaginte“