„Vodi me na tihe vode“
„Vodi me na tihe vode“
U ZEMLJAMA s toplom klimom koje se pominju u Bibliji, ovce moraju svaki dan da piju vodu. Stoga je jedan vrlo važan deo pastirskog posla da svom stadu obezbedi vodu. Ponekad pastiri poje svoja stada vodom iz nekog izvora tako što je sipaju u korita da bi ovce mogle piti (Postanje 29:1-3). Naročito u kišnoj sezoni, područja oko potoka i reka nude mirna „počivališta bogata vodom“ (Psalam 23:2, NW).
Dobar pastir mora da zna gde može da nađe i vodu i odgovarajući pašnjak za svoje stado. Od toga koliko dobro poznaje neko područje zavisi preživljavanje njegovih ovaca. David, koji je proveo mnoge godine čuvajući ovce u judejskim brdima, uporedio je Božje duhovno vođstvo s vođstvom pastira koji vodi svoje ovce na dobar pašnjak i neophodnu vodu. „Vodi me na tihe vode“, rekao je David (Psalam 23:1-3).
Mnogo godina kasnije, Jehova je preko proroka Jezekilja dao sličnu ilustraciju. On je obećao da će sakupiti svoj narod iz zemalja u koje su se rasejali, kao što jedan pastir skuplja svoje ovce. „Izvešću ih... u zemlju njihovu; pašću ih na gorama Izraelovim pokraj potoka“, uveravao ih je (Jezekilj 34:13).
Jehova Bog je takođe veoma zainteresovan za pružanje duhovne vode. Knjiga Otkrivenja opisuje jednu „reku vode života“ koja teče iz Božjeg prestola (Otkrivenje 22:1). Poziv da se pije iz te reke upućuje se svim ljudima. „Ko god želi neka uzme vodu života zabadava“ (Otkrivenje 22:17).
Ta simbolična voda života predstavlja sve ono što je Bog nama pripremio za večni život. Svako može da pije tu vodu tako što ’usvaja spoznanje o jedinom istinitom Bogu i o onome koga je poslao, Isusu Hristu‘ (Jovan 17:3).