’Vežbaj‘

CITIUS, altius, fortius — brže, više, snažnije! To su bili ideali kojima su težili sportisti u drevnoj Grčkoj i drevnom Rimu. Vekovima su se u Olimpiji, Delfima i Nemeji, kao i na Istamskim igrama u Korintu, održavali veliki sportski događaji uz „blagoslov“ bogova i pred budnim okom hiljada posmatrača. Prednost da se neko takmiči na ovim igrama bila je rezultat dugogodišnjeg truda. Pobeda je donosila slavu pobednicima i njihovom rodnom gradu.

Nije čudo što su u takvom okruženju pisci Hrišćanskih grčkih spisa duhovnu trku u kojoj hrišćani učestvuju uporedili sa sportskim događajima. Da bi na upečatljiv način preneli suštinu onoga čemu su poučavali druge, i apostol Petar i apostol Pavle su umešno koristili ilustracije zasnovane na takvim igrama. I u naše vreme se ta ista intenzivna hrišćanska trka i dalje nastavlja. Hrišćani u prvom veku su imali posla s jevrejskim sistemom stvari; mi danas moramo da se ’takmičimo‘ sa svetskim sistemom koji je na pragu uništenja (2. Timoteju 2:5; 3:1-5). Neki možda smatraju da je njihova „trka vere“ neumoljiva i iscrpljujuća (1. Timoteju 6:12, The New English Bible). Biće veoma korisno da razmotrimo neke sličnosti navedene u Bibliji između sportskih događaja i hrišćanske trke.

Vrhunski „Trener“

Uspeh jednog sportiste u velikoj meri zavisi od trenera. U knjizi Archaeologia Graeca o drevnim igrama piše sledeće: „Takmičari su bili obavezni da se zakunu da su punih deset meseci posvetili vežbanju u cilju pripreme.“ Hrišćanima je takođe potreban rigorozan trening. Pavle je Timoteju, hrišćanskom starešini, savetovao sledeće: „Vežbaj se u odanosti Bogu kao svom cilju“ (1. Timoteju 4:7). Ko je „Trener“ hrišćanskom „sportisti“? Sam Jehova Bog! Apostol Petar je napisao: „Bog svake nezaslužene dobrote... on sam dovršiće vaše obučavanje, učvrstiće vas, ojačaće vas“ (1. Petrova 5:10).

Izraz ’on će dovršiti vaše obučavanje‘ potiče od jednog grčkog glagola koji, prema delu Theological Lexicon of the New Testament, u suštini znači „opremiti nešto [ili nekoga] da ispuni svoju svrhu, pripremiti ga i prilagoditi za upotrebu“. Slično tome, Greek-English Lexicon od Lidela i Skota kaže da taj glagol može da znači „temeljno pripremiti, obučiti ili opremiti“. Kako nas Jehova ’temeljno priprema, obučava ili oprema‘ za ovu tešku hrišćansku trku? Da bismo razumeli ovo poređenje pogledajmo neke od metoda koje su koristili treneri.

Knjiga The Olympic Games in Ancient Greece kaže sledeće: „Oni koji su trenirali omladinu koristili su dve osnovne metode, od kojih je prva imala za cilj da podstakne mlade da daju sve od sebe kako bi postigli najbolje rezultate, a druga je imala za cilj poboljšanje tehnike i stila.“

Slično tome, Jehova nas podstiče i jača da postignemo svoj maksimum i da poboljšamo veštine u službi koju vršimo za njega. Naš Bog nas krepi posredstvom Biblije, svoje zemaljske organizacije i zrelih suhrišćana. Ponekad nas obučava i pomoću disciplinovanja (Jevrejima 12:6). U nekim prilikama dozvoljava da nas snađu neke kušnje i teškoće da bismo razvili istrajnost (Jakov 1:2-4). Ali on pruža i potrebnu snagu. Prorok Isaija  kaže: „Koji se u Jehovu uzdaju ponavljaju snagu svoju; ko orlovi podignu se, zalete se, ne sustaju, hode i ne umore se“ (Isaija 40:31).

Bog nam, pre svega, obilno daje svoj sveti duh koji nam pruža snagu da nastavimo da mu služimo na prihvatljiv način (Luka 11:13). U mnogim slučajevima Božje sluge su izdržale dugotrajne i teške ispite vere. Oni koji su to uspeli samo su obični muškarci i žene kao što smo mi. Ali mogli su da istraju zato što su se potpuno oslonili na Boga. Zaista, ’snaga koja nadilazi uobičajenu potiče od Boga, a ne od nas‘ (2. Korinćanima 4:7).

Saosećajan „Trener“

Jedan od zadataka koje je drevni trener imao sastojao se u tome da „odredi vrstu i broj vežbi za svakog sportistu ponaosob u okviru sporta kojim se bavio“, zapaža jedan izučavalac. Dok nas Bog obučava, on uzima u obzir naše lične okolnosti, sposobnosti, građu i ograničenja. Mi vrlo često tokom obučavanja preklinjemo Jehovu kao što ga je Jov preklinjao: „Opomeni se da si me kao od gline načinio“ (Jov 10:9). Kako na to reaguje naš saosećajni „Trener“? David je o Jehovi napisao sledeće: „On zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:14).

Možda imaš ozbiljnih zdravstvenih problema zbog kojih u službi ne možeš da učiniš baš mnogo, ili možda patiš od osećaja niže vrednosti. Možda se trudiš da se rešiš neke loše navike, ili možda smatraš da ne možeš da se boriš protiv pritiska vršnjaka u komšiluku, na radnom mestu ili u školi. U kakvim god okolnostima da se nalaziš, nikada nemoj da zaboraviš da Jehova razume tvoje probleme bolje od bilo kog drugog — pa čak i od tebe samog! Kao saosećajan „Trener“, on je uvek tu da ti pomogne ako mu se približiš (Jakov 4:8).

U drevno doba treneri su „mogli da razlikuju iscrpljenost ili slabost koje  nisu posledica vežbanja, već su posledica psihičkih faktora, lošeg raspoloženja, depresije itd... [Treneri] su čak imali pravo da prate privatan život sportista i da intervenišu tamo gde su smatrali da je to neophodno“.

Da li se ponekad osećaš iscrpljeno ili slabo zbog neumoljivih pritisaka i kušnji u ovom svetu? Jehova je kao tvoj „Trener“ veoma zainteresovan za tebe (1. Petrova 5:7). On kod tebe brzo zapaža svaki znak duhovne slabosti ili umora. Premda Jehova poštuje slobodnu volju koju imamo i naše lične odluke, pošto je zainteresovan za naše večno dobro on nam pruža veliku pomoć i ispravlja nas kada je to potrebno (Isaija 30:21). Kako? Preko Biblije i biblijskih publikacija, starešina u skupštini i našeg ljubaznog bratstva.

’Samokontrola u svemu‘

Naravno, za uspeh nije bilo dovoljno imati samo dobrog trenera. Mnogo je zavisilo od samog sportiste i od toga da li se svojski trudio na rigoroznom treningu. Režim je bio žestok, jer je trening obuhvatao striktno uzdržavanje i propisan način ishrane. Horacije, pesnik iz prvog veka pre n. e., rekao je da su se takmičari „uzdržavali od žena i vina“ da bi „postigli željeni cilj“. Prema rečima bibličara F. Č. Kuka, učesnici u igrama su morali da se podvrgnu „desetomesečnoj oskudnoj ishrani uz samoodricanje“.

Pavle je koristio ovo poređenje kada je pisao hrišćanima u Korintu, jednom gradu u kome su Istamske igre bile dobro poznate: „Svako ko učestvuje u takmičenju ispoljava samokontrolu u svemu“ (1. Korinćanima 9:25). Pravi hrišćani se klone materijalističkog, nemoralnog i nečistog načina života kojim živi ovaj svet (Efešanima 5:3-5; 1. Jovanova 2:15-17). Bezbožne i nebiblijske osobine takođe se moraju odstraniti i zameniti hrišćanskim osobinama (Kološanima 3:9, 10, 12).

Kako se to može postići? Kao prvo, zapazi kako je Pavle odgovorio pomoću jedne snažne ilustracije: „[Ja] bijem svoje telo i vodim ga kao roba, da ne bih, nakon što sam propovedao drugima, na neki način sâm postao nepodoban“ (1. Korinćanima 9:27).

Pavle je ovde izneo zaista snažnu misao! On ovde nije preporučio da u fizičkom smislu mučimo sebe. On je u stvari priznao da je i sam imao unutrašnje sukobe. Ponekad je radio ono što nije hteo da radi, i nije radio ono što je želeo da radi. Ali on se borio da nikada ne dozvoli svojim slabostima da zadobiju vlast nad njim. On je ’tukao svoje telo‘ tako što se stvarno trudio da obuzda telesne želje i osobine (Rimljanima 7:21-25).

Svi hrišćani treba to isto da rade. Pavle je govorio o promenama koje su izvršili neki ljudi u Korintu koji su ranije bili bludnici, idolopoklonici, homoseksualci, lopovi i tako dalje. Šta im je pomoglo da se promene? Snaga Božje Reči i sveti duh, kao i njihova rešenost da im se povinuju. „Ali oprani ste“, rekao je Pavle, „ali posvećeni ste, ali proglašeni ste pravednima u imenu našeg Gospoda Isusa Hrista i duhom našeg Boga“ (1. Korinćanima 6:9-11). Petar je nešto slično napisao o onima koji su se otarasili takvih loših navika. Svi oni su se stvarno promenili kad su postali hrišćani (1. Petrova 4:3, 4).

 Dobro usmeren trud

Pavle je ilustrovao koliko je čvrsto rešen i koliko je usmerio pažnju na postizanje duhovnih ciljeva kada je rekao: „Ne usmeravam svoje udarce tako kao da udaram vazduh“ (1. Korinćanima 9:26). Kako takmičar usmerava svoje udarce? Knjiga The Life of the Greeks and Romans daje sledeći odgovor: „Nije se tražila samo sirova snaga već i oštro oko koje bi zapazilo slabe tačke protivnika. Isto tako su bili korisni neki vešti potezi koji su se učili u školama za rvanje i brzina u nadmudrivanju protivnika.“

Naše nesavršeno telo je jedan od naših protivnika. Da li smo kod sebe prepoznali „slabe tačke“? Da li smo spremni da sebe sagledamo onako kako nas drugi vide — naročito onako kako Satana može da nas vidi? Za to je potrebno da sebe analiziramo i procenjujemo kao i da budemo spremni da se menjamo. Vrlo je lako zavarati samog sebe (Jakov 1:22). Uopšte nije teško opravdati neki nemudar postupak! (1. Samuilova 15:13-15, 20, 21). To je isto kao da ’udaramo vazduh‘.

U ovim poslednjim danima, oni koji žele da ugode Jehovi i da dobiju život ne smeju dozvoliti sebi da se premišljaju oko toga da li će izabrati ispravno ili pogrešno, da li će izabrati Božju skupštinu ili ovaj iskvareni svet. Ne smeju da se kolebaju, da budu ’neodlučni, nepostojani na svim svojim putevima‘ (Jakov 1:8). Ne treba da se uzalud trude oko bezvrednih stvari. Kad čovek ide ovim pravim, jasno određenim putem, biće srećan i njegov ’napredak će svima biti očigledan‘ (1. Timoteju 4:15).

Da, hrišćanska trka se i dalje nastavlja. Jehova — naš Veličanstveni „Trener“ — s puno ljubavi nas poučava i pruža neophodnu pomoć da bismo istrajali i odneli konačnu pobedu (Isaija 48:17). Kao i sportisti u staro vreme, i mi moramo razvijati samodisciplinu, samokontrolu i moramo da budemo usredsređeni na jedan cilj u našoj borbi za veru. Naš trud usmeren u ispravnom pravcu biće bogato nagrađen (Jevrejima 11:6).

[Okvir na 31. strani]

’Namažite ga uljem‘

U jedan deo sportskog treninga u drevnoj Grčkoj bio je uključen i čovek koji je mazao sportiste uljem. Njegov posao je bio da njihovo telo namaže uljem pre nego što počnu da vežbaju. Treneri su „primetili da je stručna masaža mišića pre treninga imala pozitivne efekte, kao i to da je pažljiva, lagana masaža pomagala u procesu opuštanja i oporavka sportiste koji je završio dugu sezonu treniranja“, stoji u knjizi The Olympic Games in Ancient Greece.

Kao što se primenom doslovnog ulja nečije telo može opustiti i izlečiti, tako i umornog hrišćanskog „sportistu“ primena Božje Reči može ispraviti, utešiti i izlečiti. Zato se, pod Jehovinim vođstvom, starešinama u skupštini savetuje da se mole nad takvim čovekom, te da ga tako simbolično govoreći ’mažu uljem u Jehovino ime‘, što je veoma važno za postizanje duhovnog oporavka (Jakov 5:13-15; Psalam 141:5).

[Slika na 31. strani]

Posle prinošenja žrtve, sportisti su se zaklinjali da su trenirali deset meseci

[Izvor]

Musée du Louvre, Paris

[Izvor slike na 29. strani]

Copyright British Museum