Da li hrišćani treba da budu ljubomorni?

LJUBOMORA — da li je to osobina koju hrišćani treba da razvijaju? Kao hrišćani, mi smo ohrabreni da ’težimo za ljubavlju‘ i rečeno nam je da „ljubav nije ljubomorna“ (1. Korinćanima 13:4; 14:1). S druge strane, takođe nam je rečeno da je „Jehova... ljubomoran Bog“ i zapoveđeno nam je da se ’ugledamo na Boga‘ (Izlazak 34:14; Efešanima 5:1). Otkud ta prividna protivrečnost?

To je zato što u Bibliji hebrejske i grčke reči prevedene sa „ljubomora“ imaju širok spektar značenja. One mogu imati ili pozitivno ili negativno značenje u zavisnosti od toga kako su te reči upotrebljene. Na primer, hebrejska reč koja je prevedena sa „ljubomora“ može značiti „insistiranje na isključivoj odanosti; netolerisanje bilo kakvog rivalstva; revnost; gorljivost; ljubomoru [pravednu ili pogrešnu]; zavist“. Odgovarajuća grčka reč ima slično značenje. Ove reči mogu ukazivati na neko iskrivljeno, izopačeno osećanje koje čovek može imati prema nekom koga smatra suparnikom ili prema nekom za koga misli da ima neku prednost (Poslovice 27:4). One takođe mogu ukazivati i na jedan pozitivan izraz za dobru osobinu koju Bog daje onome ko želi da zaštiti neku voljenu osobu od zla (2. Korinćanima 11:2).

Najbolji primer

Jehova daje najbolji primer u iskazivanju prikladne ljubomore. Njegovi motivi su jasni i čisti, podstaknuti željom da sačuva svoj narod od duhovne i moralne pokvarenosti. On je o svom narodu, koga je simbolično nazvao Sion, rekao: „Obuze me na Sion silna ljubomora i veliki gnev imam na nj“ (Zaharija 8:2). Baš kao što je neki otac pun ljubavi uvek spreman da zaštiti svoju decu od zla, isto tako je i Jehova spreman da zaštiti svoje sluge od fizičke i duhovne opasnosti.

Da bi zaštitio svoj narod, Jehova je obezbedio svoju Reč, Bibliju. Ona za njih ima puno ohrabrenja da bi mudro hodili i puna je primera onih koji su to činili. U Isaiji 48:17 čitamo: „Ja, Jehova, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići.“ Kako je utešno znati da ga njegova ljubomora pokreće da brine o nama i da nas čuva! Da nije ljubomoran na ovaj koristan način, mi bismo zbog našeg neiskustva trpeli mnoga zla. Jehovino pokazivanje ljubomore ni u kom pogledu nije sebično.

U čemu je onda razlika između božanske i neispravne ljubomore? Da bi to otkrili, razmotrimo primer Marije i Finesa. Zapazimo šta ih je motivisalo.

Marija i Fines

Marija je bila starija sestra Mojsija i Arona, koji su bili izraelske vođe tokom Izlaska. Dok su Izraelci bili u pustinji, Marija je postala ljubomorna na svog brata Mojsija. Biblijski izveštaj glasi: „Marija i Aron govoriše protiv Mojsija zbog žene Etiopljanke kojom se beše oženio... Oni rekoše: ’Zar samo preko Mojsija  govori Jehova? Ne govori li on i preko nas?‘“ Očigledno, Marija je predvodila u ovoj pobuni protiv Mojsija, jer je Jehova kaznio nju, a ne Arona gubom koja je trajala sedam dana zbog njenog drskog ponašanja (Brojevi 12:1-15).

Šta je navelo Mariju da se pobuni protiv Mojsija? Da li je to bila briga za pravo obožavanje i želja da se Izraelci zaštite od zla? Očigledno ne. Izgleda da je Marija dozvolila da se u njenom srcu razvije neispravna želja za većim ugledom i autoritetom. Kao proročica je među Izraelcima uživala veliki ugled, posebno kod žena. Ona ih je predvodila u muzici i pesmi posle čudesnog izbavljenja Izraelaca iz Crvenog mora. Sada je međutim, Marija možda postala prekomerno zabrinuta da će izgubiti nešto od svog ugleda zbog navodne suparnice, Mojsijeve žene. Pokrenuta sebičnom ljubomorom, ona je podstakla pobunu protiv Mojsija koga je Jehova postavio (Izlazak 15:1, 20, 21).

Fines je s druge strane imao drugačiji motiv za svoje postupke. Kratko pre ulaska u Obećanu zemlju, kada su Izraelci bili ulogoreni u ravnici Moava, Moavke i Madijamke su navodile mnoge Izraelce na nemoral i idolopoklonstvo. Da bi očistili logor i odvratili Jehovin plameni gnev, izraelske sudije su bile upućene da ubiju svakog čoveka koji je na taj način zastranio. Iz nemoralnih razloga, poglavica Simeonovog plemena Zimrije, drsko je u logor doveo Madijamku Hazviju „pred očima celog zbora sinova Izrelovih“. Fines je odlučno reagovao. Nagnan osećanjem ljubomore, ili revnošću za Jehovino obožavanje i željom da se zadrži moralna čistoća logora, on je pogubio bludnike u njihovom šatoru. Bio je pohvaljen za svoj „ljubomorni gnev“, „ne tolerišući nikakvo rivalstvo“ prema Jehovi. Fines je brzom akcijom zaustavio kazneno pustošenje koje je već uzelo živote 24 000 ljudi i Jehova ga je nagradio savezom po kom će njegovi potomci večno ostati u svešteničkoj lozi (Brojevi 25:4-13; The New English Bible).

U čemu je bila razlika između ova dva vida ljubomore? Marija je reagovala protiv svog brata iz sebične ljubomore, dok je Fines izvršio pravdu temeljenu na božanskoj ljubomori. Postoji vreme kada i mi kao Fines treba da osećamo obavezu da progovorimo ili preduzmemo neku akciju u odbrani Jehovinog imena, njegovog obožavanja i njegovog naroda.

Pogrešno motivisana ljubomora

Da li je ipak moguće obuzdati osećanja pogrešno usmerene, to jest pogrešno motivisane ljubomore? Da, moguće je. Uopšteno gledano, to je bio slučaj s Jevrejima u prvom veku. Oni su se ljubomorno držali od Boga dobijenog Zakona i svojih tradicija. U svojim nastojanjima da zaštite Zakon, oni su stvorili bezbrojna detaljna pravila i ograničenja koja su narodu postala težak teret (Matej 23:4). Nesposobni ili bez želje da uvide da je Bog sada zamenio Mojsijev zakon sa stvarnošću koju je Zakon predočavao, njihova ljubomora ih je neispravno pokrenula da daju oduška nekontrolisanom izlivu gneva nad sledbenicima Isusa Hrista.  Apostol Pavle, koji je nekad i sam bio ljubomorno lojalan Zakonu u pogrešnom smislu, istakao je da su ljudi koji su branili Zakon imali „[ljubomornu] revnost za Boga; ali ne u skladu s tačnim spoznanjem“ (Rimljanima 10:2; Galatima 1:14).

Čak i mnogim Jevrejima koji su postali hrišćani nije bilo lako da se oslobode ove preterane revnosti za Zakon. Posle svog trećeg misionarskog putovanja, Pavle je podneo jedan izveštaj vodećem telu o preobraćenju nacija. U to vreme su na hiljade Jevreja koji su bili hrišćani ’revnovali za Zakon‘ (Dela apostolska 21:20). To je bilo godinama posle odluke vodećeg tela da hrišćani koji su nejevreji ne moraju biti obrezani. Pitanja u vezi s pridržavanjem Zakona izazvala su sukob u skupštini (Dela apostolska 15:1, 2, 28, 29; Galatima 4:9, 10; 5:7-12). Pošto nisu potpuno razumeli kako se Jehova sada ophodi sa svojim narodom, neki jevrejski hrišćani su insistirali na svojim sopstvenim gledištima, kritikujući druge (Kološanima 2:17; Jevrejima 10:1).

Zato mi moramo izbegavati zamku ljubomore tako što nećemo pokušavati da zaštitimo ideje koje su nam prirasle za srce ili puteve koji nisu čvrsto zasnovani na Božjoj Reči. Dobro je kada prihvatamo novo svetlo koje rasvetljava Božju Reč preko kanala koji Jehova danas koristi.

Budi ljubomoran za Jehovu

Međutim, božanska ljubomora ima svoje mesto u pravom obožavanju. Kada smo skloni da budemo preterano zabrinuti za svoju sopstvenu reputaciju ili prava, ako posedujemo božansku ljubomoru onda ćemo svoju pažnju skrenuti na Jehovu. To nas pokreće da tražimo načine kako da objavljujemo istinu o njemu, braneći njegove puteve i njegov narod.

Akiku, koja je Jehovin svedok u punovremenoj službi, grubo je odbila jedna stanarka koja je imala pogrešno mišljenje o Božjem zakonu u vezi s krvlju. Akiko je taktično branila Božju Reč, spominjući čak medicinske komplikacije i probleme koji su povezani s transfuzijom krvi. Pokrenuta gorljivom željom da govori o Jehovi, ona je skrenula razgovor na ono što je primetila da je pravi razlog prigovora te žene — ova žena nije verovala da postoji Stvoritelj. Akiko je razmatrala sa stanarkom kako stvarstvo podupire verovanje u Stvoritelja. Zbog svoje odvažne odbrane, ne samo što je uspela da ukloni neosnovane sumnje ove žene, već je s njom počela i kućni biblijski studij. Nekad ljutita stanarka danas hvali Jehovu.

Ispravna ljubomora, to jest revnost za pravo obožavanje pokreće nas da budemo oprezni i da koristimo prilike da razgovaramo i branimo našu veru na poslu, u školi, prodavnici i tokom putovanja. Midori je na primer odlučna da o svojoj veri govori svojim kolegama. Jedna njena koleginica, koja je bila u svojim četrdesetim godinama, rekla je da ne želi ništa da ima s Jehovinim svedocima. Kada  su kasnije ponovo razgovarale, žena se požalila da joj je ćerka postala problematična. Midori joj je pokazala knjigu Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, a i pitala da li želi da neko proučava tu knjigu s njenom ćerkom. Studij je započet, ali majka nije prisustvovala studiju. Midori je odlučila da toj ženi pokaže video-kasetu Jehovini svedoci — organizacija iza imena. b To je uklonilo mnoge njene pogrešne predstave. Dirnuta onim što je videla, rekla je: „Želim da budem kao Jehovini svedoci.“ Pridružila se svojoj ćerki u proučavanju Biblije.

Ispravna ljubomora ima takođe svoje mesto i u hrišćanskoj skupštini. Ona unapređuje srdačan duh ljubavi i brige i pokreće nas da se odupiremo razornim uticajima koji mogu nauditi našoj duhovnoj braći, kao što je štetno ogovaranje i otpadničko razmišljanje. Božanska ljubomora pokreće nas da podupiremo odluke starešina koji ponekad moraju ispraviti prestupnike (1. Korinćanima 5:11-13; 1. Timoteju 5:20). Pišući o svojim osećanjima ljubomore u vezi sa suvernicima u korintskoj skupštini, Pavle je rekao: „Ljubomoran sam zbog vas božanskom ljubomorom, jer sam vas lično obećao za brak jednom mužu kako bih vas postavio pred Hrista kao čestitu devicu“ (2. Korinćanima 11:2). Tako i nas ljubomora pokreće da činimo sve što možemo da bismo zaštitili doktrinarnu, duhovnu i moralnu čistoću svih u skupštini.

Da, ispravno motivisana ljubomora — božanska ljubomora — ima zdrav uticaj na druge. Ona dovodi do Jehovinog odobravanja i treba da bude jedna od osobina koje se mogu primetiti kod hrišćana (Jovan 2:17).

[Fusnota]

[Slike na 29. strani]

Finesovi postupci su bili zasnovani na božanskoj ljubomori

[Slike na 30. strani]

Izbegavaj zamke pogrešno motivisane ljubomore

[Slike na 31. strani]

Božanska ljubomora pokreće nas da delimo svoja verovanja i negujemo naše bratstvo