Odgajanje dece u stranoj zemlji — izazovi i nagrade

MILIONI ljudi se sele u druge zemlje u nadi da će tamo imati novi početak. Evropa je sada domovina za preko 20 miliona imigranata, Sjedinjene Države imaju preko 26 miliona stanovnika koji potiču iz neke druge zemlje, dok je preko 21 posto od ukupnog australijskog stanovništva rođeno u inostranstvu. Često se ove porodice doseljenika moraju boriti sa učenjem novog jezika i prilagoditi se jednoj novoj kulturi.

Deca uglavnom brzo nauče jezik svoje nove domovine i već počinju da razmišljaju na tom novom jeziku. Njihovim roditeljima je možda potrebno više vremena. Dok deca rastu u zemlji koja je za njihove roditelje strana, problemi s jezikom mogu stvoriti komunikacijski jaz u njihovom međusobnom odnosu koji se ne može tako lako premostiti.

Ne samo da novi jezik utiče na način razmišljanja dece, već i kultura nove zemlje može uticati na to kako se ona osećaju. Roditelji možda misle da je teško razumeti reakcije njihove dece. Stoga, roditelji imigranti koji se trude da odgajaju svoju decu u „disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“, suočavaju se s jedinstvenim izazovima (Efešanima 6:4).

Izazov je dopreti do uma i do srca

Hrišćanski roditelji imaju odgovornost i želju da uče svoju decu ’čistom jeziku‘ biblijske istine (Sofonija 3:9, NW). Ipak, ako deca imaju samo ograničeno znanje jezika svojih roditelja i ako roditelji ne mogu da se dobro izraze na jeziku na koji su njihova deca navikla, kako onda mogu usaditi Jehovin zakon u srce svoje dece? (Ponovljeni zakoni 6:7). Deca mogu razumeti reči koje govore njihovi roditelji, ali ako ono što im je rečeno ne dopre do njihovih srca, tada deca mogu postati stranci u vlastitom domu.

Pedro i Sandra su se preselili iz Južne Amerike u Australiju i dok odgajaju svoja dva sina tinejdžera suočavaju se sa ovim izazovom. a Pedro kaže: „Kada se govori o duhovnim stvarima, tu su uključeni i srce i emocije. Imate potrebu da izrazite dublje, sadržajnije misli, zato je potreban jedan bogatiji rečnik.“ Sandra dodaje: „Ako naša deca nemaju temeljno razumevanje našeg maternjeg jezika, onda bi njihov duhovni život mogao da trpi. Oni bi mogli izgubiti osećaj za istinu ne shvatajući načelo iza onoga šta uče. Njihovo duhovno razumevanje bi  moglo biti ometeno i njihov odnos s Jehovom bi mogao trpeti.“

Njanapirakasam i Helen su se iz Šri Lanke preselili u Nemačku i imaju dvoje dece. Oni priznaju: „Mislimo da je veoma važno da naša deca govore naš maternji jezik, dok uče nemački. Za njih je veoma važno da s nama razgovaraju o svojim emocijama, da nam govore otvoreno iz srca.“

Migel i Karmen, koji su emigrirali iz Urugvaja u Australiju, kažu: „Roditelji koji su u istoj situaciji moraju se više truditi. Oni moraju tako dobro naučiti novi jezik da ga mogu dobro shvatiti i na njemu objašnjavati duhovne stvari ili moraju naučiti svoju decu da potpuno ovladaju njihovim maternjim jezikom.“

Porodična odluka

Od osnovnog je značaja za duhovno zdravlje bilo koje imigrantske porodice da odluči koji će jezik porodica koristiti da bi primala ’pouku od Gospoda‘ (Isaija 54:13, DK). Ako je u blizini skupština u kojoj se govori isti jezik kao i u dotičnoj porodici, onda ta porodica može izabrati da podupire tu skupštinu. S druge strane, oni mogu izabrati da idu u skupštinu na glavnom jeziku te zemlje u koju su se doselili. Koji faktori će uticati na tu odluku?

Demetrios i Patrula, koji su se doselili s Kipra u Englesku i tamo podigli petoro dece, objašnjavaju šta je uticalo na njihovu odluku: „U početku je naša porodica išla u grčku skupštinu. Dok je to mnogo pomoglo nama roditeljima, primetili smo da to ometa duhovni razvoj naše dece. Iako su ona imala osnovno razumevanje grčkog jezika, imali su poteškoća s dubljim duhovnim aspektima. To je postalo očigledno u njihovom prilično sporom duhovnom napretku. Kao porodica smo se preselili u englesku skupštinu i ubrzo su se videli dobri rezultati kod naše dece. Duhovno su ojačala. Odluka da se preselimo nije bila laka, ali u našem slučaju se pokazala mudrom.“

Ova porodica je i dalje koristila maternji jezik i požnjela je bogate blagoslove. Njihova deca komentarišu: „Prednost je znati više od jednog jezika. Iako je engleski naš prvi jezik, to što znamo i grčki pomaže nam da održavamo jake i bliske porodične veze, posebno s babama i dedama. To nas takođe čini saosećajnijima prema imigrantima i pruža nam samopouzdanje da možemo naučiti još neki jezik. Stoga, kada smo odrasli, naša porodica se preselila u albansku skupštinu da bi joj pomogla.“

Kristiforos i Margarita su se takođe preselili s Kipra u Englesku i tamo odgajili troje dece. Oni su izabrali da podupru grčku skupštinu. Njihov sin, Nikos, koji sada služi kao starešina,  priseća se: „Bili smo ohrabreni da se pridružimo novoformiranoj grčkoj skupštini. Naša porodica je na to gledala kao na teokratsku dodelu.“

Margareta primećuje: „Kada su dečaci imali sedam i osam godina, uključili su se u Teokratsku školu službe. Kao roditelji, bili smo donekle zabrinuti zbog njihovog ograničenog znanja grčkog jezika. Međutim, svaki zadatak je bio porodični projekat i provodili smo mnoge sate pomažući im da pripreme svoje govore.“

Njihova ćerka Ioana kaže: „Sećam se da nas je tata kod kuće učio grčki tako što smo na tabli pisali slova alfabeta i to smo morali dobro da savladamo. Mnogi ljudi provedu godine učeći jedan jezik, ali uz pomoć mame i tate naučili smo grčki bez previše utrošenog vremena na to.“

Neke porodice će podupreti skupštinu na svom maternjem jeziku zato što roditelji smatraju da je za razvijanje ’duhovne sposobnosti shvatanja‘ i napredak potrebno da budu poučavani na tom jeziku (Kološanima 1:9, 10; 1. Timoteju 4:13, 15). Pored toga, ta porodica može gledati na svoje znanje jezika kao na prednost da drugim doseljenicima pomognu da upoznaju istinu.

S druge strane, jedna porodica može smatrati da je za nju najbolje da posećuje skupštinu na glavnom jeziku države u koju su se doselili (Filipljanima 2:4; 1. Timoteju 3:5). Nakon što poglavar porodice razmotri s porodicom tu stvar, na njemu je da uz molitvu donese odluku  (Rimljanima 14:4; 1. Korinćanima 11:3; Filipljanima 4:6, 7). Koji saveti mogu pomoći ovakvim porodicama?

Neki praktični saveti

Pedro i Sandra, koji su ranije spomenuti, kažu: „Kod kuće važi pravilo da govorimo samo španski kako ne bismo zaboravili svoj maternji jezik. Teško je držati se tog pravila, pošto naši dečaci znaju da razumemo engleski. Ali, da se nismo pridržavali tog pravila, oni bi možda uskoro zaboravili španski.“

Migel i Karmen, takođe ranije citirani, savetuju: „Ako roditelji vode redovan porodični studij i svaki dan razmatraju dnevni citat na maternjem jeziku, tada će deca naučiti više od osnove jezika — oni će naučiti da izraze duhovne misli na tom jeziku.“

Migel takođe predlaže: „Učinite propovedanje zabavnim. Naše područje pokriva ogroman deo velikog grada i mnogo vremena provedemo putujući autom da bismo pronašli ljude koji govore naš jezik. To vreme koristimo tako što se igramo biblijskih pitalica i razgovaramo o važnim stvarima. Pokušavam da isplaniram put na kojem ćemo svedočiti, tako da možemo imati nekoliko dobrih naknadnih poseta. Tako se na kraju dana može reći da su deca bila uključena u najmanje jedan smisaon razgovor sa stanarima.“

Izaći na kraj s kulturnim razlikama

Božja Reč ohrabruje mlade: „Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauk majke svoje ne napuštaj“ (Poslovice 1:8). Pa ipak, problemi mogu nastati kada je očev obrazac poučavanja i majčin „nauk“ pod uticajem drugačije kulture od one u kojoj odrastaju njihova deca.

Naravno, od poglavara porodice zavisi kako će upravljati svojim domom i on ne treba da bude preterano pod uticajem drugih porodica (Galatima 6:4, 5). Ipak, dobra komunikacija između roditelja i dece može roditeljima olakšati prihvatanje novih običaja.

Međutim, mnogi običaji ili navike koji preovladavaju u razvijenim zemljama  štete duhovnom zdravlju hrišćana. Polni nemoral, pohlepa i buntovništvo često se promovišu u popularnoj muzici i zabavi (Rimljanima 1:26-32). Hrišćanski roditelji ne mogu da ignorišu svoju odgovornost da kontrolišu izbor muzike svoje dece samo zato što teško razumeju taj jezik. Oni moraju postaviti čvrste smernice. Međutim, ovo može predstavljati izazov.

Karmen kaže: „Mi često ne razumemo reči pesama koje naša deca slušaju. Melodija može da zvuči dobro, ali ako bi reči imale dvostruki smisao ili ako sadrže žargonske izraze s nemoralnim prizvukom, mi to ne bismo znali.“ Kako oni izlaze na kraj s tim? Migel kaže: „Provodimo dosta vremena u poučavanju naše dece o opasnostima od nemoralne muzike i pokušavamo da im pomognemo da izaberu muziku koju Jehova odobrava.“ Da, opreznost i razumnost su potrebni da bi se izašlo na kraj s kulturnim razlikama (Ponovljeni zakoni 11:18, 19; Filipljanima 4:5).

Požnjeti nagrade

Za odgajanje dece u stranoj zemlji potrebni su dodatno vreme i napor, i tu nema nikakve sumnje. Ali, i roditelji i deca mogu požnjeti dodatne nagrade za svoj trud.

Azam i njegova žena Sara emigrirali su iz Turske u Nemačku gde su podigli troje dece. Njihov najstariji sin sada služi u podružnici Jehovinih svedoka u Seltersu (Nemačka). Azam kaže: „Jedna velika prednost za decu je ta što mogu razvijati osobine koje se smatraju jačim stranama u obe kulture.“

Antonio i Lutonadio su se preselili iz Angole u Nemačku i tamo su odgajili devetoro dece. Porodica govori lingala, francuski i nemački jezik. Antonio kaže: „To što govorimo više jezika pomaže našoj porodici da svedočimo ljudima iz mnogih zemalja. To nam zaista donosi veliko zadovoljstvo.“

Dvoje dece jednog japanskog bračnog para koji se preselio u Englesku smatraju da imaju veliku prednost što znaju i japanski i engleski. Mlađe dete je reklo: „To što znamo dva jezika pomaže nam da dobijemo zaposlenje. Imamo puno koristi od velikih kongresa na engleskom jeziku. U isto vreme, imamo prednost da služimo u japanskoj skupštini gde je veća potreba.“

Ti možeš uspeti

Podizanje dece u okruženju koje ima drugačije kulturne vrednosti predstavlja izazov s kojim se Božje sluge suočavaju još od biblijskih vremena. Mojsijevi roditelji su u tome uspeli, iako je on odgajan u Egiptu (Izlazak 2:9, 10). Mnogobrojni Jevreji prognani u Vavilon odgajili su decu koja su bila spremna da se vrate u Jerusalim da bi obnovili pravo obožavanje (Jezdra 2:1, 2, 64-70).

I današnji roditelji koji su hrišćani mogu isto tako uspeti. Oni mogu biti nagrađeni time da čuju kako i njihova deca kažu ono što je jedan bračni par čuo od svoje dece: „Mi smo veoma bliska porodica zbog ljubazne brige tate i mame, s kojima uvek imamo dobru komunikaciju. Srećni smo što smo deo ove širom sveta rasprostranjene porodice koja služi Jehovi.“

[Fusnota]

[Slika na 24. strani]

To što razgovarate kod kuće samo na vašem maternjem jeziku daje vašoj deci osnovno znanje tog jezika

[Slika na 24. strani]

Zajednički jezik održava vezu između babe, dede i unučadi

[Slika na 25. strani]

Kad proučavaš Bibliju sa svojom decom razvijaš njihovu ’duhovnu sposobnost shvatanja‘