Pitanja čitalaca

Da li bi to bio oblik međuverstva ako bi se kupio objekat od neke druge religiozne organizacije i preuredio u Dvoranu Kraljevstva?

Jehovini svedoci obično izbegavaju takva poslovanja s drugim religijama. Pa ipak, takav poslovni poduhvat ne mora predstavljati čin međuverstva. To se jednostavno može smatrati poslom koji se obavlja samo jedanput. Lokalna skupština Jehovinih svedoka ne sarađuje s drugom religioznom grupom da bi podigla mesto obožavanja koje bi koristile obe strane.

Šta bi u Jehovinim očima bio čin međuverstva? Osmotri uputstvo apostola Pavla: „Ne ujarmljujte se nejednako s nevernicima. Jer šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama? Nadalje, u čemu se slažu Hrist i Velijal? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? I kako se Božji hram slaže s idolima?... ’Zato izađite između njih, i odvojite se‘, kaže Jehova, ’i ne dotičite ono što je nečisto‘; ’i ja ću vas primiti‘“ (2. Korinćanima 6:14-17). Šta je Pavle podrazumevao pod rečju „zajedničko“?

Zajedništvo koje Pavle spominje očigledno obuhvata obožavanje i duhovne aktivnosti sa idolopoklonicima i nevernicima. On je upozorio hrišćane da nemaju „udela u... stolu demona“ (1. Korinćanima 10:20, 21). Prema tome, čin međuverstva podrazumeva učestvovanje u obožavanju ili duhovno zajedništvo s drugim religioznim organizacijama (Izlazak 20:5; 23:13; 34:12). Kada se kupi objekat koji je koristila neka druga religiozna organizacija, to se uglavnom učini zato što je potreban neki objekat za Dvoranu Kraljevstva. Pre nego što počne da se koristi kao Dvorana Kraljevstva, objekat se očisti od svega što je povezano s krivim obožavanjem. Tako preuređen, on se posvećuje Jehovi isključivo u svrhu obožavanja Njega. Nema nikakvog zajedništva između pravog i krivog obožavanja.

Prilikom razmatranja detalja povezanih s takvom kupovinom, trebalo bi što manje kontaktirati s drugom stranom, i to isključivo poslovno. Dobro je da članovi hrišćanske skupštine zadrže na umu Pavlovo upozorenje da ne budu ’nejednako ujarmljeni s nevernicima‘. Premda se ne osećamo superiornima u odnosu na one koji su druge vere, mi izbegavamo druženje s njima i pazimo da nas ne privuku njihovom načinu obožavanja. a

Šta ako bi skupština iznajmljivala objekat koji pripada nekoj religioznoj organizaciji? Iznajmljivanje obično dovodi do redovnih kontakata, što bi inače trebalo izbegavati. Čak i ako bi se takav objekat iznajmio za samo jedan događaj, starešinstvo bi trebalo da razmotri sledeće stvari: Da li će unutar ili izvan tog objekta biti ikakvih idola i religioznih simbola? Kako će ljudi u toj sredini gledati na to što koristimo taj objekat? Da li će se neko u skupštini spotaći zbog toga što koristimo tu zgradu? (Matej 18:6; 1. Korinćanima 8:7-13). Starešine će razmotriti ove činioce i zatim shodno tome doneti odluku. Takođe prilikom odlučivanja da li da kupe i preurede takav objekat u Dvoranu Kraljevstva moraju uzeti u obzir svoju savest i savest cele skupštine.

[Fusnota]

[Slika na 27. strani]

Ova građevina, koja je nekad bila sinagoga, kupljena je i preuređena u Dvoranu Kraljevstva