Vreme za radost na Balkanu

Bilo je to 1922. Iskreni Istraživači Biblije, kako su tada Jehovini svedoci bili poznati, održavali su jedan sastanak u Insbruku (Austrija). U publici je bio i Franc Brand, jedan mladić iz Apatina u Vojvodini. U trenutku kada je govornik spomenuo Božje ime Jehova, neka rulja je počela da zviždi sprečavajući ga da nastavi, i sastanak je bio prekinut. Ipak, ono što je Franc čuo, ostavilo je na njega tako jak utisak da je počeo da propoveda dobru vest o Kraljevstvu. Ovo su bili skromni počeci uzbudljivog duhovnog porasta u jednoj balkanskoj zemlji.

VEĆINU ljudi danas naziv Jugoslavija asocira na rat i krvoproliće. U misli dolaze tužne slike stravičnih pokolja, beznadežnih izbeglica, uništenih domova i napaćene siročadi. Rečima se ne može opisati ogroman bol i patnja što ih je prouzrokovao rat koji je od 1991. do 1995. besneo balkanskim poluostrvom, uništavajući tako svaku nadu da se ljudskim naporima može ostvariti uspešna i bezbrižna budućnost. Kao posledica toga, ljudi s područja bivše Jugoslavije bore se sa ekonomskim poteškoćama i velikim siromaštvom. a

Zbog suočavanja s takvom patnjom neko bi mogao pomisliti da se u ovom delu sveta teško mogu naći srećni ljudi. Pa ipak, koliko god to može izgledati čudno, takvi ljudi zaista postoje. U stvari, oni su doživeli dan posebne radosti pred kraj 20. veka. Kakve veze sa svim ovim ima Franc Brand, mladi čovek spomenut na početku?

Duhovni porast na Balkanu

Franc Brand je bio uzbuđen zbog novih istina koje je čuo i rešio je da mora prenositi drugima tu dobru vest. Našao je posao kao berberin u Mariboru, jednom gradu u Sloveniji, blizu austrijske granice i počeo da propoveda svojim mušterijama, koje su obično sedele i mirno slušale dok ih je brijao. Kao rezultat njegovog truda, u Mariboru je krajem 1920-ih nastala mala grupa objavitelja Kraljevstva. Biblijska predavanja su  održavana u jednom restoranu, koji je kasnije odgovarajuće nazvan Riblji restoran „Novi svet“.

S vremenom se dobra vest proširila po čitavoj toj zemlji. Korišćenje „Foto-drame stvaranja“ (osmočasovne prezentacije s filmovima, slajdovima i audio-snimcima) doprinelo je ovom porastu. Onda 1930-ih godina, kada su Jehovini svedoci bili pod teškim progonstvom u Nemačkoj, redovi Svedoka u Kraljevini Jugoslaviji bili su ojačani pionirima iz Nemačke koji su prebegli iz svoje zemlje. Napuštajući udobnost, oni su doprli do najudaljenijih delova ove planinske zemlje da bi propovedali. Najpre je izgledalo da je odaziv na njihovu poruku mali. Početkom 1940-ih, samo je 150 objavitelja dalo izveštaje s terena.

Godine 1941, nastupilo je žestoko progonstvo koje je trajalo do 1952. Kakva je samo radost bila kada su 9. septembra 1953, pod komunističkim režimom maršala Tita, Jehovini svedoci konačno zakonski registrovani! Te godine je bilo 914 objavitelja dobre vesti i taj broj se stalno povećavao. Do 1991, broj objavitelja je porastao na 7 420, a te godine je 16 072 prisustvovalo Memorijalu.

Od 16. do 18. avgusta 1991, u Zagrebu je održan prvi Međunarodni kongres Jehovinih svedoka u toj zemlji. Bilo je 14 684 prisutnih iz zemlje i inostranstva. Taj nezaboravni kongres je pripremio Jehovin narod za buduće kušnje. Među poslednjim vozilima koja su prešla kontrolni punkt između Hrvatske i Srbije, bili su autobusi s delegatima iz Srbije koji su se vraćali kući. Kada je poslednji autobus prešao granicu, ona je zatvorena i rat je počeo.

Jehovin narod ima razloga da se raduje

Ratne godine su se pokazale kao vreme žestokih kušnji za Jehovine svedoke na Balkanu. Ipak, oni imaju razloga za radovanje jer je Jehova blagoslovio svoj narod na tom području velikim porastom. Od 1991. broj objavitelja Kraljevstva na prostoru bivše Jugoslavije povećao se za više od 80 posto. U službenoj 2001. godini dostignut je najveći broj od 13 472 objavitelja.

Betel u Zagrebu i Beogradu vodio je brigu o delu Jehovinih svedoka u celokupnoj bivšoj Jugoslaviji. S porastom i političkim promenama, bilo je potrebno da se izgrade novi betelski domovi u Ljubljani i Skoplju, pored novih objekata u Beogradu i Zagrebu. Približno 140 članova služi u ovim Betelima. Većina njih su mladi puni revnosti i ljubavi prema Jehovi. Znatan broj njih radi na prevođenju pomoćnih sredstava za proučavanje Biblije na makedonski, slovenački, srpski i hrvatski. Kakav je samo blagoslov što se većina časopisa i literature Jehovinih svedoka na ovim jezicima izdaje simultano sa izvornim engleskim izdanjima! Ove publikacije pomažu mnogima da nađu utehu i nadu.

Daljnji razlog za radost je nesebična pomoć koju pružaju mnogobrojne punovremene  sluge iz drugih zemalja. Priličan broj lepih Dvorana Kraljevstva, koje su izgrađene nedavnih godina, doprinose radosti tih skupština. Međutim, braću je čekalo još više radosti. Kako je to moguće?

Jedinstveni projekat

Mnogi objavitelji su se često pitali: ’Hoćemo li ikad imati New World Translation na našem jeziku?‘ Oni su godinama gajili nadu da će tu vest čuti na nekom oblasnom kongresu. Ipak, kako je moguće preduzeti jedan tako ogroman projekat, s obzirom da su prevodilački timovi za ove jezike postojali samo nekoliko godina i da je bilo relativno malo prevodilaca?

Pošto je Vodeće telo ispitalo stvar, odobrilo je jedan zajednički projekat u kome bi hrvatski, srpski, i makedonski timovi blisko sarađivali i tako imali koristi od zajedničkog rada i doprinosa svakog tima. Hrvatski tim je trebalo da krene prvi.

Dan radosti

Jehovini svedoci na Balkanu nikad neće zaboraviti 23. juli 1999. Oblasni kongresi „Izvršioci Božje Reči“ trebalo je da se istovremeno održe u Beogradu, Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Neko vreme nije bilo sigurno da li će se kongres u Beogradu održati, pošto javna sastajanja tokom NATO bombardovanja nisu bila dozvoljena. Kako su samo braća bila srećna zbog toga što su imali mogućnost da se sastanu posle meseci neizvesnosti! Međutim, realnost je premašila njihova očekivanja.

U petak po podne, na svim kongresnim lokacijama dato je jedno specijalno obaveštenje. Delegati, kojih je bilo 13 497, bili su u nemom iščekivanju onoga što će uslediti. Kada je govornik rekao da su Hrišćanski grčki spisi prevoda Novi svet objavljeni na srpskom i hrvatskom, a da prevođenje na makedonskom dobro napreduje, delegati su bili van sebe od sreće. Gromoglasan aplauz nije dopustio govorniku da završi obaveštenje. Na kongresu u Sarajevu, publika koja je potpuno bila iznenađena, na trenutak je zanemela. Zatim je usledio dugotrajni aplauz. U Beogradu su mnogima potekle suze radosnice, a aplauz je više puta prekidao govornika pre nego što je završio to obaveštenje. Svi su bili zaista presrećni!

Ovaj poklon je bio dvostruko vredan zbog činjenice da su Jehovini svedoci dobili pravo na štampanje jednog srpskog kao i jednog hrvatskog prevoda Biblije. Tako su na ova dva jezika Hrišćanski grčki spisi prevoda Novi svet bili uvezani u jedan tom s jednim od domaćih prevoda Hebrejskih spisa. Osim toga, Biblija na srpskom jeziku je štampana i na latinici i na ćirilici.

Zahvalan zbog svih blagoslova i dobijenog vođstva, Jehovin narod na Balkanu zaista ceni Davidove reči: „I kada bih hodio dolinom senke smrti, ne bih se zla bojao, jer si ti [Jehova] sa mnome“. Uprkos svim nevoljama s kojima se i dalje suočavaju, oni su odlučni da učine ’radost Jehovinu svojom silom‘ (Psalam 23:4; Nemija 8:10).

[Fusnota]

[Slika na 20. strani]

Prva grupa objavitelja iz Maribora, propoveda na udaljenom području