Neutralni hrišćani u poslednjim danima
Neutralni hrišćani u poslednjim danima
„Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (JOVAN 17:16).
1, 2. Šta je Isus rekao o odnosu njegovih sledbenika prema svetu, i koja se pitanja postavljaju s obzirom na ono što je rekao?
POSLEDNJE noći koju je proveo kao savršen čovek, Isus se dugo molio pred svojim učenicima. U toj molitvi je rekao nešto što opisuje život svih pravih hrišćana. On je, govoreći o svojim sledbenicima, rekao: „Ja sam im dao tvoju reč, a svet ih je zamrzeo, jer nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta. Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih čuvaš zbog zloga. Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:14-16).
2 Isus je dva puta rekao da njegovi sledbenici neće biti deo sveta. I ne samo to, ta odvojenost će dovesti do napetih odnosa — svet će ih mrzeti. Ipak, hrišćani ne treba da se plaše, jer će ih Jehova čuvati (Poslovice 18:10; Matej 24:9, 13). S obzirom na ono što je Isus rekao, dobro bi bilo da se upitamo: ’Zašto pravi hrišćani nisu deo sveta? Šta znači ne biti deo sveta? Kako hrišćani gledaju na svet s obzirom da ih on mrzi? Nadasve, kakav stav imaju prema svetovnim vlastima?‘ Biblijski odgovori na ova pitanja su važni zato što se tiču svih nas.
„Potičemo od Boga“
3. (a) Zbog čega smo odvojeni od sveta? (b) Šta dokazuje da svet „leži u vlasti zloga“?
3 Jedan razlog zbog kog nismo deo sveta jeste blizak odnos koji imamo s Jehovom. Apostol Jovan je napisao: „Znamo da potičemo od Boga, a celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Ono što je Jovan rekao o svetu sasvim je tačno. Ratovi, kriminal, okrutnost, ugnjetavanje, nepoštenje i nemoral koji su danas toliko uzeli maha pružaju dokaz Sataninog, a ne Božjeg uticaja (Jovan 12:31; 2. Korinćanima 4:4; Efešanima 6:12). Kada neko postane Jehovin svedok, on ne radi niti odobrava takve loše stvari i zbog toga nije deo sveta (Rimljanima 12:2; 13:12-14; 1. Korinćanima 6:9-11; 1. Jovanova 3:10-12).
4. Na koje načine pokazujemo da pripadamo Jehovi?
4 Jovan je rekao da hrišćani, za razliku od sveta, ’potiču od Boga‘. Svi koji se predaju Jehovi pripadaju njemu. Apostol Pavle je rekao: „Ako živimo, Jehovi živimo, i ako umiremo, Jehovi umiremo. Zato i ako živimo i ako umiremo, pripadamo Jehovi“ (Rimljanima 14:8; Psalam 116:15). Pošto pripadamo Jehovi, mi smo mu isključivo odani (Izlazak 20:4-6, NW). Zato pravi hrišćanin ne posvećuje svoj život svetovnim ciljevima. Osim toga, premda poštuje nacionalne simbole, on ih ne obožava ni svojim postupcima, ni svojim stavom. Sigurno ne obožava sportske zvezde niti druge savremene idole. Naravno, on poštuje pravo drugih da rade šta žele, ali on obožava samo Stvoritelja (Matej 4:10; Otkrivenje 19:10). I zbog toga je odvojen od sveta.
„Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“
5, 6. Kako nas podložnost Božjem Kraljevstvu odvaja od sveta?
5 Hrišćani su sledbenici Isusa Hrista i podanici Božjeg Kraljevstva, zbog čega isto tako nisu deo sveta. Isus je na suđenju pred Pontijem Pilatom rekao sledeće: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta. Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moji podanici bi se borili da ne budem predat Jevrejima. Ali moje kraljevstvo nije odavde“ (Jovan 18:36). Kraljevstvo je sredstvo putem koga će se posvetiti Jehovino ime, opravdati njegov suverenitet i vršiti njegova volja, kako na nebu tako i na zemlji (Matej 6:9, 10). Isus je tokom cele svoje službe propovedao dobru vest o Kraljevstvu i rekao je da će njegovi učenici objavljivati tu dobru vest do samog kraja sistema stvari (Matej 4:23; 24:14). Godine 1914. ispunile su se sledeće proročanske reči iz Otkrivenja 11:15: „Kraljevstvo sveta postade kraljevstvo našeg Gospoda i njegovog Hrista, i on će vladati kao kralj u svu večnost.“ Uskoro će doći dan kada će to nebesko Kraljevstvo biti jedina vladavina nad čovečanstvom (Danilo 2:44). U određenom momentu, čak će i svetovni vladari morati da priznaju autoritet tog Kraljevstva (Psalam 2:6-12).
6 Imajući sve to na umu, današnji pravi hrišćani su podanici Božjeg Kraljevstva i oni slede Isusov savet da ’stalno traže najpre kraljevstvo i Božju pravednost‘ (Matej 6:33). To ne znači da nisu lojalni državama u kojima žive, ali znači da su u duhovnom smislu odvojeni od sveta. Prvenstveni zadatak današnjih hrišćana, što je bio zadatak i hrišćana iz prvog veka, jeste da ’daju temeljno svedočanstvo o Božjem kraljevstvu‘ (Dela apostolska 28:23). Nijedna ljudska vladavina nema pravo da ometa taj od Boga povereni zadatak.
7. Zašto su pravi hrišćani neutralni, i kako su to pokazali?
7 Zbog toga što pripadaju Jehovi i što su Isusovi sledbenici i podanici Božjeg Kraljevstva, Jehovini svedoci su ostali neutralni u nacionalnim i međunarodnim sukobima u 20. i 21. veku. Nisu stali ni na čiju stranu, ni protiv koga nisu ratovali i nisu širili propagandu za bilo šta što se tiče ovog sveta. Ispoljavajući izvanrednu veru uprkos naizgled nesavladivom protivljenju, držali su se načelâ koja su 1934. bila saopštena nacističkim vlastima u Nemačkoj: „Politika nas ne interesuje. Mi smo se celim bićem posvetili Božjem Kraljevstvu pod Hristom kao njegovim kraljem. Nikoga nećemo povrediti niti ćemo ikome naneti zlo. Rado bismo da živimo u miru i da činimo dobro svim ljudima dok imamo priliku za to.“
Hristovi izaslanici i poslanici
8, 9. U kom smislu su Jehovini svedoci danas izaslanici i poslanici, i kako to utiče na njihov odnos prema državi?
8 Pavle je za sebe i druge pomazane hrišćane rekao da su ’izaslanici umesto Hrista, kao da Bog usrdno moli preko njih‘ (2. Korinćanima 5:20; Efešanima 6:20). Od 1914, za duhom pomazane hrišćane slobodno se može reći da su izaslanici Božjeg Kraljevstva, čiji su inače i „sinovi“ (Matej 13:38; Filipljanima 3:20; Otkrivenje 5:9, 10). Nadalje, Jehova je iz svih nacija izveo „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘, to jest hrišćane sa zemaljskom nadom, da bi pružali podršku pomazanim sinovima u njihovom izaslaničkom delu (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). Ove „druge ovce“ mogu se nazvati ’poslanicima‘ Božjeg Kraljevstva.
9 Izaslanik i njegovo osoblje ne mešaju se u stvari države u kojoj služe. Slično tome, i hrišćani su neutralni u pogledu političkih zbivanja u državama ovog sveta. Oni ne staju na stranu nijedne nacionalne, rasne, socijalne ili ekonomske grupacije (Dela apostolska 10:34, 35). Umesto toga, oni ’čine dobro svima‘ (Galatima 6:10). S obzirom da su Jehovini svedoci neutralni, niko ne može s pravom da odbije njihovu poruku tvrdeći da su oni povezani s protivničkom stranom u nekoj rasnoj, nacionalnoj ili plemenskoj podeli.
Prepoznatljivi po ljubavi
10. Koliko je ljubav važna za hrišćanina?
10 Pored onoga što je gore navedeno, hrišćani su neutralni što se tiče stvari ovog sveta i zbog odnosa koji imaju s drugim hrišćanima. Isus je rekao svojim sledbenicima: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35). Bratska ljubav je važna hrišćanska odlika (1. Jovanova 3:14). Poput odnosa koji hrišćanin ima s Jehovom i Isusom, tako je i odnos s drugim hrišćanima veoma blizak. Njegova ljubav nije ograničena na braću iz lokalne skupštine; ona obuhvata „celu zajednicu [njegove] braće po svetu“ (1. Petrova 5:9).
11. Kako ljubav koju Jehovini svedoci imaju jedni prema drugima utiče na njihovo ponašanje?
11 Jehovini svedoci danas pokazuju bratsku ljubav tako što ispunjavaju reči iz Isaije 2:4: „Od mačeva svojih kovaće raonike i srpove od kopalja svojih; neće više narod mač na narod vaditi niti će se više boju učiti.“ Pošto su poučeni od Jehove, pravi hrišćani su u miru s Bogom i jedni s drugima (Isaija 54:13). Zbog toga što vole Boga i svoju braću, za njih bi bilo nezamislivo da ratuju protiv suhrišćana — ili bilo koga drugog — iz drugih zemalja. Mir i jedinstvo koji imaju osnovni su delovi njihovog obožavanja; to je dokaz da zaista imaju Božji duh (Psalam 133:1; Mihej 2:12; Matej 22:37-39; Kološanima 3:14). Oni ’traže mir i grade mir‘, jer znaju da su ’oči Jehovine nad pravednima‘ (Psalam 34:15, 16).
Kako hrišćani gledaju na svet
12. Koji Jehovin stav prema ljudima u svetu oponašaju Jehovini svedoci, i kako to rade?
12 Jehova je izrekao negativnu presudu ovom svetu, ali još nije presudio svakome ponaosob. To će uraditi preko Isusa u vreme koje je On odredio (Psalam 67:4, 5; Matej 25:31-46; 2. Petrova 3:10). U međuvremenu, on pokazuje veliku ljubav prema ljudima. Čak je dao i svog jedinorođenog Sina kako bi svako dobio priliku da dobije večni život (Jovan 3:16). Mi kao hrišćani oponašamo Božju ljubav tako što govorimo drugima o svemu onome što je on uradio da bi spasao čovečanstvo, čak i ako naša nastojanja često nailaze na odbijanje.
13. Kako treba da gledamo na svetovne vladare?
13 Kako treba da gledamo na svetovne vladare? Pavle je odgovorio na to pitanje napisavši: „Neka svaka duša bude podložna višim vlastima, jer nema vlasti osim od Boga; a vlasti koje postoje od Boga su postavljene na svoje relativne položaje“ (Rimljanima 13:1, 2). Ljudi zauzimaju „relativne“ položaje na vlasti (više ili niže položaje jedni prema drugima, ali su uvek podređeni u odnosu na Jehovu) zato što im Svemoćni to dozvoljava. Hrišćanin se podlaže svetovnoj vlasti zato što je to jedan vid njegove poslušnosti Jehovi. Međutim, šta ako dođe do sukoba između onoga što zahteva Bog i onoga što zahteva neka ljudska vladavina?
Božji i cezarev zakon
14, 15. (a) Kako je Danilo uspeo da izbegne sukob u pogledu poslušnosti? (b) Koji su stav zauzela tri Jevreja kada se nije mogao izbeći sukob što se tiče poslušnosti?
14 Danilo i njegova tri druga pružaju odličan primer u pogledu toga kako uravnotežiti podložnost ljudskim vladavinama i podložnost Božjem autoritetu. Četvorica mladih Jevreja koji su se nalazili u izgnanstvu u Vavilonu bili su poslušni zakonima te zemlje i ubrzo su izabrani za posebno školovanje. Uviđajući da će to školovanje verovatno dovesti do sukoba s Jehovinim zakonom, Danilo je porazgovarao sa odgovornim službenikom. Zahvaljujući tome, napravljene su posebne izmene kako bi se ispoštovala savest te četvorice Jevreja (Danilo 1:8-17). Jehovini svedoci oponašaju Danilov primer kada zvaničnicima taktično objašnjavaju svoje stavove da bi izbegli nepotrebne probleme.
15 Međutim, u jednoj drugoj prilici se nije mogao izbeći sukob što se tiče podložnosti. Vavilonski kralj je podigao jedan veliki idol u dolini Duri i zapovedio je visokim zvaničnicima, uključujući i upravitelje pokrajina, da se okupe radi posvećenja tog idola. Do tada su Danilova tri druga bila postavljena za upravitelje pokrajina u Vavilonu, tako da se ova naredba odnosila i na njih. U izvesnom momentu te ceremonije, trebalo je da se svi prisutni poklone pred tim idolom. Ali Jevreji su znali da bi to bilo protivno Božjem zakonu (Ponovljeni zakoni 5:8-10). Tako su oni ostali da stoje kada su se svi ostali poklonili. Time što nisu poslušali kraljevu zapovest, rizikovali su da umru strašnom smrću i ostali su živi samo zahvaljujući čudu; ali oni su radije izabrali da rizikuju život nego da budu neposlušni Jehovi (Danilo 2:49–3:29).
16, 17. Kako su apostoli odgovorili kada im je bilo zapoveđeno da prestanu da propovedaju, i zašto su tako odgovorili?
16 U prvom veku, jevrejske vođe iz Jerusalima pozvale su Isusove apostole i zapovedile im da prestanu da propovedaju u Isusovo ime. Kako su apostoli reagovali? Isus ih je opunomoćio da stvaraju učenike u svim nacijama, što bi uključivalo i Judeju. Rekao im je i da budu njegovi svedoci u Jerusalimu kao i u celom svetu (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8). Apostoli su znali da su Isusove zapovesti predstavljale Božju volju za njih (Jovan 5:30; 8:28). Zato su rekli: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 4:19, 20; 5:29).
17 Apostoli nisu bili buntovni (Poslovice 24:21). Međutim, kada su im ljudski vladari zabranili da vrše Božju volju, jedino što su mogli da kažu bilo je: ’Moramo slušati Boga, a ne ljude.‘ Isus je rekao da treba da ’damo cezarevo cezaru, a Božje Bogu‘ (Marko 12:17). Ako nismo poslušni Božjoj zapovesti zato što to ljudi traže od nas, onda čoveku dajemo ono što pripada Bogu. Umesto toga, mi cezaru plaćamo sve što mu dugujemo, ali priznajemo da je Jehova vrhovni autoritet. On je Suveren čitavog svemira, Stvoritelj, sam Izvor autoriteta (Otkrivenje 4:11).
Ostaćemo čvrsti
18, 19. Koji su stav vredan oponašanja zauzela mnoga naša braća, i kako možemo slediti njihov primer?
18 Trenutno većina svetovnih vlada poštuje neutralan stav Jehovinih svedoka i mi smo zahvalni zbog toga. Međutim, Svedoci se u nekim zemljama suočavaju sa ozbiljnim protivljenjem. Tokom 20. veka, a i sada, neka naša braća i sestre su se u duhovnom smislu žestoko borili „u dobroj borbi vere“ (1. Timoteju 6:12).
19 Kako možemo biti čvrsti poput njih? Kao prvo, svesni smo da moramo očekivati protivljenje. Ne treba da budemo šokirani niti iznenađeni ako se suočimo s time. Pavle je upozorio Timoteja: „Svi koji žele da žive u odanosti Bogu u Hristu Isusu, biće takođe progonjeni“ (2. Timoteju 3:12; 1. Petrova 4:12). Zašto se ne bismo suočili s protivljenjem u svetu u kom preovladava Satanin uticaj? (Otkrivenje 12:17). Dokle god smo verni, uvek će biti nekoga ko će se ’čuditi i pogrdno govoriti o nama‘ (1. Petrova 4:4).
20. Kojih ohrabrujućih istina smo se podsetili?
20 Kao drugo, uvereni smo da će nas podržavati Jehova i njegovi anđeli. Jelisej je davno rekao: „Onih koji su s nama ima više nego onih koji su s njima“ (2. Kraljevima 6:16; Psalam 34:8). Možda Jehova s dobrim razlogom dozvoljava da protivnici vrše pritisak neko vreme. Ipak, on će nam uvek dati snagu koja nam je potrebna da bismo to izdržali (Isaija 41:9, 10). Neki su bili ubijeni, ali to nas ne plaši. Isus je rekao: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, ali ne mogu ubiti dušu; nego se radije bojte onoga koji može uništiti i dušu i telo u Geheni“ (Matej 10:16-23, 28). Mi smo samo ’privremeni stanovnici‘ u ovom sistemu stvari. Vreme u kome živimo koristimo da bismo se „čvrsto uhvatili pravog života“, večnog života u Božjem novom svetu (1. Petrova 2:11; 1. Timoteju 6:19). Sve dotle dok smo verni Bogu, nijedan čovek nas ne može lišiti te nagrade.
21. Šta uvek treba da imamo na umu?
21 Dakle, nemojmo zaboraviti dragoceni odnos koji imamo s Jehovom Bogom. Uvek cenimo blagoslove koji proističu iz toga što smo Hristovi sledbenici i podanici Kraljevstva. Od sveg srca volimo svoju braću i uvek pronalazimo radost u ljubavi koju primamo od njih. Iznad svega, primenimo psalmistine reči: „Uzdaj se u Jehovu! Budi jak i nek je srce tvoje jako! Da, uzdaj se u Jehovu!“ (Psalam 27:14; Isaija 54:17). Onda ćemo i mi, poput nebrojeno mnogo hrišćana pre nas, biti čvrsti i imati sigurnu nadu — bićemo verni, neutralni hrišćani koji nisu deo sveta.
Možeš li objasniti?
• Kako nas naš odnos s Jehovom odvaja od ovog sveta?
• Kako kao podanici Božjeg Kraljevstva čuvamo neutralan stav u ovom svetu?
• Kako nas ljubav prema braći čini neutralnima i odvaja od sveta?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Kako to što smo podložni Božjem Kraljevstvu utiče na naš odnos sa svetom?
[Slika na 16. strani]
Hutu i Tutsi srećno rade zajedno
[Slika na 17. strani]
Hrišćanska braća jevrejskog i arapskog porekla
[Slika na 17. strani]
Hrišćani srpskog, bosanskog i hrvatskog porekla uživaju u zajedničkom druženju
[Slika na 18. strani]
Kako treba postupiti kada vladari od nas traže da prekršimo Božji zakon?