Pitanja čitalaca

Da li je pogrešno kockati se kad su u pitanju samo male sume novca?

Božja Reč ne govori detaljno o kockanju, ali ipak govori dovoljno da bi pokazala da kockanje nije u saglasnosti s biblijskim načelima. a Na primer, opšte je poznato da kockanje izaziva pohlepu. I sama ta činjenica je za hrišćane dovoljna, pošto Biblija navodi da „pohlepne osobe“ neće naslediti Božje Kraljevstvo, i lakomstvo se poistovećuje sa idolopoklonstvom (1. Korinćanima 5:9, 10; Kološanima 3:5).

Kockanjem se takođe pothranjuje sebičnost i nezdrav takmičarski duh kao i snažna želja za pobedom. Apostol Pavle je upozorio na takve stvari kada je napisao: „Ne budimo sebični, podstičući jedan drugoga na takmičenje i zavideći jedan drugome“ (Galatima 5:26). Nadalje, kockanje podstiče na sujeverno oslanjanje na sreću. Kockari usvajaju svaki oblik sujeverja, nadajući se da će im srećna zvezda biti naklonjena. Oni nas podsećaju na neverne Izraelce koji su ’postavljali trpezu bogu Sreće i koji su punili pehar bogu Sudbine‘ (Isaija 65:11, NW).

Neki možda razmišljaju da kockanje u male sume novca prilikom prijateljskog kartanja ili u nekoj društvenoj igri s rođacima ili bliskim prijateljima nije ništa drugo do bezazlena zabava. Istina, neko ko ulaže mali novčani iznos možda ne vidi sebe kao osobu koja je pohlepna, sebična, takmičarski nastrojena ili sujeverna. Ipak, kako bi njegovo kockanje moglo uticati na one s kojima se on kocka? Mnogi kompulzivni kockari su počeli tako što su igrali u sitne uloge ’samo iz zabave‘ (Luka 16:10). Naizgled bezazlena razonoda pretvorila se u nešto daleko opasnije u njihovom slučaju.

To je istina naročito kada su u pitanju deca. Mnoga deca osećaju uzbuđenje kada prilikom kockanja dobiju manji iznos i u iskušenju su da idu na veće sume (1. Timoteju 6:10). Jedna studija koja obuhvata dug period, koju je u Sjedinjenim Državama objavio Savet Arizone o kompulzivnom kockanju, potvrđuje da su mnogi koji robuju kockanju počeli u ranom uzrastu „tako što su stavljali male uloge na sportske događaje ili u kartanju s prijateljima ili rođacima“. Drugi izveštaj kaže da „deca počinju da se kockaju kod kuće, obično kartanjem s porodicom i prijateljima“. Taj izveštaj dodaje da je „trideset procenata dece koja su se kockala počela to da rade pre svoje jedanaeste godine“. Prema jednoj studiji pod nazivom Zašto se ljudi previše kockaju — patološko kockanje i problem s kockanjem, mnogi tinejdžeri koji se kockaju finansiraju tu svoju zavisnost kriminalnim postupcima ili nemoralom. Kakva tragična posledica nečega što u početku može izgledati bezopasno!

Pošto živimo u svetu koji ionako ima previše zamki i iskušenja, zašto da sebe bespotrebno izlažemo i dodatnim? (Poslovice 27:12). Kockanje — u prisustvu dece ili bez njih, za male ili velike sume — ugrožava duhovnost osobe i treba ga izbegavati. Za hrišćane koji vole da igraju društvene igre ili da se kartaju radi zabave, preporučuje se da se rezultati igre zapisuju ili da se igra bez beleženja rezultata. Mudri hrišćani koji brinu o svojoj duhovnosti kao i o duhovnosti svojih prijatelja i porodice, izbegavaju kockanje — čak i za male sume novca.

[Fusnota]