Podupiranje pravog obožavanja — nekad i sad
Podupiranje pravog obožavanja — nekad i sad
DA LI se sećaš kako se zvao čovek koji je oplakivao drevni Jerusalim? ’Isus‘, možda ćeš reći — i zaista, Isus je to učinio (Luka 19:28, 41). Međutim, vekovima pre nego što je Isus hodao zemljom, jedan drugi verni Božji sluga oplakivao je Jerusalim. On se zvao Nemija (Nemija 1:3, 4).
Zbog čega je Nemija bio toliko tužan da je oplakivao Jerusalim? Šta je on učinio za dobrobit tog grada i njegovih stanovnika? I šta možemo naučiti iz njegovog primera? Da bismo dobili odgovore, osmotrimo neke događaje iz njegovih dana.
Osećajan čovek od akcije
Nemija je bio postavljen za namesnika Jerusalima, dok je pre toga bio visoki službenik na persijskom dvoru u gradu Susanu. Ipak, udoban život nije umanjio njegovu brigu za dobrobit njegove jevrejske braće u dalekom Jerusalimu. U stvari, prvo što je učinio kada su jevrejski izaslanici iz Jerusalima posetili Susan bilo je ’da ih zapita za izbegle Judeje, koji behu ostali iz ropstva i za Jerusalim‘ (Nemija 1:2). Kada su posetioci odgovorili da su ljudi u Jerusalimu „u najvećoj nevolji“ i da su gradski zidovi „razvaljeni“, Nemija je ’seo i zaplakao se i ostao nekoliko dana u očajanju‘. Posle toga, on je izrazio svoju tugu u usrdnoj molitvi Jehovi (Nemija 1:3-11). Zašto je Nemija bio tako tužan? Zato što je Jerusalim bio centar obožavanja Jehove na zemlji, a bio je zapušten (1. Kraljevima 11:36). Štaviše, oronulo stanje grada je bilo odraz slabog duhovnog stanja njegovih stanovnika (Nemija 1:6, 7).
Nemijina briga za Jerusalim i saosećanje s tamošnjim Jevrejima pokrenuli su ga da učini nešto. Čim mu je persijski kralj dopustio da ode sa svojih dužnosti, Nemija je počeo da planira dug put do Jerusalima (Nemija 2:5, 6). On je želeo da uloži svoju snagu, vreme i sposobnosti u podupiranju potrebnih radova oko ponovne izgradnje. Nekoliko dana posle dolaska, već je imao spreman plan za popravku kompletnih jerusalimskih zidina (Nemija 2:11-18).
Nemija je raspodelio ogroman posao popravke zidova mnogobrojnim porodicama koje su radile rame uz rame. a Više od 40 grupa je dobilo zadatak da radi na popravci jednog ’dela‘. Kakav je bio rezultat? S tako mnogo radnika — uključujući i decu koja su se pridružila svojim roditeljima — koji su ulagali svoje vreme i energiju, jedan naizgled nemoguć posao postao je moguć (Nemija 3:11, 12, 19, 20). Za dva meseca rada zid je u potpunosti bio obnovljen! Nemija je napisao da su čak i oni koji su se protivili tim poslovima oko popravke bili prinuđeni da priznaju da je ’to delo svršeno voljom Boga našega‘ (Nemija 6:15, 16).
Primer koji se pamti
Nemija nije uložio samo svoje vreme i organizacione sposobnosti. Takođe je upotrebio svoja materijalna sredstva da bi podupro pravo obožavanje. On je koristio svoj novac kako bi otkupio svoju braću Jevreje iz ropstva. Davao je novac bez kamate. On nikada nije ’bio težak‘ (DK) Jevrejima na taj način što bi zahtevao neku novčanu nadoknadu, na šta je kao namesnik imao pravo. Umesto toga, njegov dom je uvek bio otvoren da ugosti ’sto i pedeset ljudi, Judeja i upravitelja, osim onih koji dolažahu iz okolnih naroda‘. Svaki dan je za svoje goste obezbedio „jedno goveče, šest ovnova izabranih i ptica“. Osim toga, svakih deset dana im je o svom trošku davao „izobilja vina“ (Nemija 5:8, 10, 14-18).
Kakav je samo izvanredan primer pružio Nemija svim Božjim slugama u to vreme a i sada! Ovaj hrabri Božji sluga je spremno i dragovoljno upotrebio svoja materijalna dobra da bi podržao radnike, kao i da bi unapredio pravo obožavanje. Zato je mogao da moli Jehovu: „Pomeni me Bože moj, na dobro za sve što sam učinio za ovaj narod!“ (Nemija 5:19). Jehova će sigurno upravo tako i učiniti (Jevrejima 6:10).
Nemijin primer se i danas sledi
Dirljivo je videti da Jehovin narod i danas na sličan način pokazuje srdačnost, spremnost za rad i samopožrtvovanost u korist pravog obožavanja. Kada čujemo da su naši suobožavaoci u poteškoćama, duboko smo zabrinuti za njihovu dobrobit (Rimljanima 12:15). Slično Nemiji, mi se obraćamo Jehovi u molitvi da podrži našu braću u veri koja su u nevolji, tako što ga molimo: „Neka bude uho tvoje prignuto k molitvi sluge tvoga i k molitvi sluga tvojih, koji hoće da se boje imena tvoga“ (Nemija 1:11; Kološanima 4:2).
Međutim, naša zainteresovanost za duhovnu i fizičku dobrobit naše hrišćanske braće i za unapređivanje pravog obožavanja ne utiče samo na naša osećanja. Ona nas takođe pokreću na akciju.
Oni čije okolnosti to dozvoljavaju, podstaknuti su ljubavlju da napuste relativnu udobnost svog doma i da se poput Nemije presele na drugo mesto kako bi pomogli onima koji su u potrebi. Ne plašeći se lošijih uslova života s kojima se ti dobrovoljci mogu suočiti u nekim delovima sveta, oni tamo podupiru pravo obožavanje, služeći rame uz rame sa svojom hrišćanskom braćom. Duh samopožrtvovanosti koji oni pokazuju zaista je vredan pohvale.Činiti naš udeo blizu kuće
Razumljivo, većina nas nije u mogućnosti da se preseli na drugo mesto. Mi podupiremo pravo obožavanje blizu svoje kuće. To je takođe prikazano u knjizi Nemije. Zapazi detalj koji je Nemija dodao o nekim vernim porodicama koje su učestvovale u poslovima oko popravke. On je zapisao: „Jedaja, sin Arumafov, [radi] preko puta kuće svoje... Venijamin i Asuv radiše preko puta svojih kuća; a za njima Azarija, sin Masije, sina Ananijina uz svoju kuću“ (Nemija 3:10, 23, 30, kurziv naš). Ti muškarci i njihove porodice su znatno doprinele unapređenju pravog obožavanja čineći svoj udeo u radovima oko popravke blizu svoje kuće.
Danas, mnogi od nas podupiru pravo obožavanje u svojoj sredini na različite
načine. Učestvujemo u projektima izgradnje Dvorana Kraljevstva, u akcijama pružanja humanitarne pomoći i što je najvažnije, u delu propovedanja o Kraljevstvu. Osim toga, bilo da smo u mogućnosti da učestvujemo u gradnji ili pružanju humanitarne pomoći ili nismo, svi imamo iskrenu želju da podupiremo pravo obožavanje svojim materijalnim sredstvima, baš kao što je to Nemija u svoje vreme velikodušno činio. (Vidi okvir „Obeležja dobrovoljnog davanja“.)Pronalaženje potrebnih sredstava za finansiranje sve obimnijeg štampanja, humanitarnih aktivnosti i brojnih drugih službi koje se vrše po čitavoj zemaljskoj kugli, ponekad izgleda nemoguće. Međutim, seti se da je i popravka ogromnog jerusalimskog zida takođe izgledala nemoguća (Nemija 4:10). Ipak, zato što su zadaci bili razdeljeni mnogim spremnim porodicama, posao je bio završen. Slično je i danas. I dalje ćemo imati dovoljno sredstava za naše aktivnosti širom sveta ukoliko svako od nas nastavi da se brine za određeni deo tog svetskog dela.
Okvir „Načini na koji se neki odlučuju da daju“ pokazuje nekoliko mogućnosti na koje se delo Kraljevstva može materijalno podržati. Tokom protekle godine, mnogi među Božjim narodom dali su Nemija 2:18).
podršku na taj način i Vodeće telo Jehovinih svedoka bi želelo da ovom prilikom izrazi svoju duboku zahvalnost svakom koga je srce podstaklo da učestvuje u ovom dobrovoljnom davanju. Iznad svega, zahvaljujemo Jehovi za svesrdni trud i za bogate blagoslove koje daje svom narodu u unapređivanju pravog obožavanja širom sveta. Da, dok razmišljamo kako nas Jehovina ruka vodi svih ovih godina, pokrenuti smo da ponovimo Nemijine reči, koje je zahvalno izrekao: „Kako je dobra ruka Božja bila nada mnom“ ([Fusnota]
a Nemija 3:5 beleži da su neki istaknuti Jevreji, „glavni ljudi“, odbili da učestvuju u tim radovima, ali oni su bili izuzetak. Ljudi različitog profila — sveštenici, zlatari, mirisari, knezovi, trgovci — svi su poduprli taj projekat (stihovi 1, 8, 9, 32).
[Okvir/Slike na stranama 28, 29]
Načini na koji se neki odlučuju da daju
PRILOZI ZA SVETSKO DELO
Mnogi odvoje na stranu, to jest odrede izvesnu sumu koju stavljaju u kutije za priloge s natpisom „Prilozi za delo Kraljevstva (Matej 24:14)“.
Svakog meseca skupštine prosleđuju te sume lokalnoj podružnici. Dobrovoljne donacije u novcu takođe se mogu poslati direktno lokalnoj podružnici ili podružnici koja je nadležna za vašu zemlju. Takođe se može poklanjati nakit ili druge dragocenosti. Uz takve priloge treba priložiti kratko pismo u kome se navodi da je to neposredan poklon.
SPORAZUM O USLOVNOJ DONACIJI
Novac se može poveriti Zajednici uz poseban sporazum po kojem bi se donacija vratila donatoru, ukoliko bi on imao neku ličnu potrebu. Za daljnje informacije, molimo vas stupite u vezu s podružnicom u vašoj zemlji.
PLANIRANJE U DOBROTVORNE SVRHE
Osim direktnih poklona u novcu i uslovnih novčanih donacija, postoje i drugi načini davanja u korist službe za Kraljevstvo širom sveta. U njih spadaju:
Osiguranje. Zajednica može biti imenovana kao korisnik polise životnog osiguranja ili penzijskog osiguranja.
Bankovni računi. Bankovni računi, depozitne potvrde ili pojedinačni penzijski računi mogu se deponovani dati Zajednici ili se mogu učiniti naplativim u slučaju smrti, u skladu s lokalnim bankovnim zahtevima.
Vrednosni papiri i obveznice. Vrednosni papiri i obveznice mogu se dati Zajednici kao direktan dar.
Nekretnine. Nekretnine koje se mogu prodati mogu se pokloniti Zajednici, bilo kao direktan dar ili doživotno vlasništvo donatora koji može do kraja života ostati da živi u njima. Kontaktiraj s podružnicom u svojoj zemlji pre vršenja prenosa prava vlasništva bilo kakve nekretnine.
Testamenti i zadužbine. Imovina ili novac mogu se zaveštati Zajednici putem zakonski sastavljenog testamenta ili Zajednica može biti imenovana kao korisnik zadužbine. Testament u korist religiozne organizacije može omogućiti određene poreske olakšice.
Oni koji su zainteresovani za bilo koji od ovih sporazuma o planiranju u dobrotvorne svrhe, treba da stupe u vezu s lokalnom podružnicom, ili s podružnicom koja je nadležna za njihovu zemlju.
Jehovini svedoci Hrišćanska verska zajednica P. Fah 173, 11 080 Beograd Telefoni (011) 196-224 i 197-109
[Okvir na 30. strani]
Obeležja dobrovoljnog davanja
U svojim pismima Korinćanima, apostol Pavle je spomenuo tri značajna obeležja dobrovoljnog davanja. (1) Kada je pisao o sakupljanju novca, Pavle je dao uputstvo: „Svakog prvog dana u nedelji neka svako od vas u svojoj kući stavlja nešto na stranu“ (1. Korinćanima 16:2a). Na taj način, potrebno je da se dobrovoljni prilog unapred isplanira i da se to radi sistematski. (2) Pavle je takođe napisao da svaka osoba treba da daje ’u skladu sa svojim prihodom‘ (1. Korinćanima 16:2b, New International Version). Drugim rečima, osoba koja želi da učestvuje u dobrovoljnom davanju može to učiniti srazmerno svojim mogućnostima. Čak ako neki hrišćanin malo zarađuje, njegov mali prilog Jehova ceni (Luka 21:1-4). (3) Pavle je nadalje napisao: „Svako [neka] učini kako je odlučio u svom srcu, ne nerado niti od moranja, jer Bog voli veselog davaoca“ (2. Korinćanima 9:7). Iskreni hrišćani daju od srca — veselo.
[Slike na 26. strani]
Nemija je bio osećajan čovek od akcije
[Slike na 30. strani]
Dobrovoljnim prilozima se podupiru štampanje, pružanje humanitarne pomoći, izgradnja Dvorana Kraljevstva i druge korisne službe u celom svetu