Borba za Bibliju na savremenom grčkom

Možda ćete biti iznenađeni kada saznate da je u Grčkoj, zemlji koja se ponekad naziva kolevkom slobodne misli, prevod Biblije na jezik običnog naroda bio predmet jedne duge i teške borbe. Ali ko bi se protivio nastanku lako razumljive Biblije na grčkom? Zašto bi bilo ko želeo da to spreči?

NEKO bi možda pomislio da su ljudi koji govore grčki privilegovani jer je znatan deo Svetog pisma prvobitno bio napisan na njihovom jeziku. Međutim, savremeni grčki je veoma različit od grčkog jezika prevedenih Hebrejskih spisa u Septuaginti i od grčkog jezika u Hrišćanskim grčkim spisima. U stvari, zadnjih šest vekova većina ljudi koji govore grčki smatraju da im je grčki na kojem je napisana Biblija nepoznat kao i neki strani jezik. Nove reči su zamenile starije izraze, a rečnik, gramatika i sintaksa su izmenjeni.

Jedna zbirka manuskripata na grčkom nastalih u periodu između 3. i 16. veka, svedoči o pokušaju da se Septuaginta prevede na neki noviji grčki. U trećem veku, episkop Grigorije (od oko 213. do oko 270. n. e.) iz Neocezareje, preveo je iz Septuaginte knjigu Propovednika na pojednostavljen grčki jezik. U 11. veku je jedan Jevrejin po imenu Tovijas ben Eliezer, koji je živeo u Makedoniji, preveo delove Pentateuha iz Septuaginte na govorni grčki. On je čak koristio hebrejska slova zbog Jevreja iz Makedonije koji su govorili samo grčki ali su čitali hebrejsko pismo. Ovakav kompletan Pentateuh objavljen je u Carigradu 1547.

Malo svetlosti usred mraka

Kada su oblasti Vizantijskog carstva u kojima se govorio grčki u 15. veku pale pod vlast Otomanskog carstva, većina tamošnjih ljudi je bila neobrazovana. Iako je pravoslavna crkva imala velike privilegije u Otomanskoj imperiji, nemarno je dopustila da njeno stado postane siromašno i neuko seljaštvo. Grčki pisac Toma Spelije je prokomentarisao: „Najvažniji cilj pravoslavne crkve i njenog obrazovnog sistema bio je da zaštiti svoje pričesnike od najezde Islama i rimokatoličke propagande. Kao posledica toga, obrazovanje na grčkom bilo je u izvesnoj meri zaostalo.“ U tako mračnoj atmosferi, osobe koje su volele Bibliju osećale su potrebu da ljudima u nevolji daju olakšanje i utehu iz biblijske knjige Psalama. Od 1543. do 1835, postojalo je 18 prevoda Psalama na govornom grčkom.

Prvi grčki prevod kompletnih Hrišćanskih grčkih spisa pripremio je 1630. Maksimus Kalipolitis, jedan grčki monah iz Kalipolisa. Prevod je bio pod vođstvom i pokroviteljstvom Kirila Lukarisa, carigradskog patrijarha i navodnog reformatora pravoslavne crkve. Međutim, unutar crkve, Lukaris je imao  protivnike koji ne bi prihvatali bilo kakve reformatorske poduhvate niti bi pristali na bilo koji prevod Biblije na govornom jeziku. a Bio je zadavljen kao izdajnik. Uprkos tome, oko 1 500 primeraka tog Maksimusovog prevoda bilo je odštampano 1638. Kao reakcija na ovaj prevod, 34 godine kasnije Pravoslavni sinod u Jerusalimu objavio je da Sveto pismo „ne treba da čita bilo ko, već samo oni koji ispituju duboke duhovne stvari nakon odgovarajućeg istraživanja“. To je značilo da Pismo treba da čita samo obrazovano sveštenstvo.

Godine 1703, Serafim, jedan grčki monah sa ostrva Lezbos, pokušao je da u Londonu objavi prerađeno izdanje Maksimusovog prevoda. Kada je propalo obećanje engleskog dvora da će pružiti finansijsku pomoć, on je sam finansirao štampanje tog revidiranog izdanja. U vatrenom predgovoru Serafim je naglasio potrebu da „svaki pobožni hrišćanin“ treba da čita Bibliju i optužio je crkvene sveštenike visokog ranga zbog „njihove želje da prikriju svoje loše ponašanje tako što drže narod u neznanju“. Kako se moglo i očekivati, njegovi pravoslavni protivnici su ga uhapsili u Rusiji i prognali u Sibir, gde je umro 1735.

U pokušaju da objasni pojavu velike duhovne gladi tadašnjih ljudi koji su govorili grčki, jedan grčki sveštenik je o jednom kasnijem izdanju Maksimusovog prevoda rekao: „Grci su zajedno sa ostalima dočekali ovo Sveto pismo s ljubavlju i čežnjom. Oni su ga pročitali i osetili su da je bol u njima umiren i da se njihova vera u Boga... rasplamsala.“ Međutim, njihove duhovne vođe su se uplašile da ako ljudi razumeju Bibliju, tada će se razotkriti nebiblijska verovanja i postupci sveštenstva. Zbog toga je 1823. a zatim 1836, carigradska patrijaršija izdala naredbu da se spale svi primerci takvih biblijskih prevoda.

Jedan hrabar prevodilac

U tim okolnostima žestokog protivljenja i gorljive čežnje za biblijskim spoznanjem, pojavila se istaknuta ličnost koja će odigrati ključnu ulogu u prevođenju Biblije na savremeni grčki. Ta hrabra osoba bila je Neofitos Vamvas, jedan istaknuti lingvista i poznati izučavalac Biblije, koji se uopšte uzev smatrao jednim od „narodnih učitelja“.

Vamvas je jasno video da je pravoslavna crkva bila kriva za duhovnu nepismenost ljudi. On je snažno verovao da je za duhovno buđenje naroda bilo potrebno da se Biblija prevede na govorni grčki tog doba. Godine 1831. uz pomoć drugih izučavalaca počeo je da prevodi Bibliju na književni grčki. Njegov kompletan prevod je objavljen 1850. Pošto Grčka pravoslavna crkva nije htela da ga podrži, uspostavio je saradnju s Britanskim i inostranim biblijskim društvom (BIBD) u izdavanju i distribuciji svog prevoda. Crkva ga je obeležila kao „protestanta“ i ubrzo je bio ekskomuniciran iz nje.

Vamvasov prevod se tesno držao prevoda King James i nasledio je nedostatke tog prevoda zbog ograničenog biblijskog obrazovanja i poznavanja lingvistike tog vremena. Ipak, mnogo godina je to bio najsavremeniji prevod Biblije na grčkom koji je bio dostupan narodu. Interesantno je da taj prevod sadrži i  Božje lično ime koje se četiri puta spominje u obliku „Ieova“ (Postanje 22:14; Izlazak 6:3; 17:15; Sudije 6:24).

Kakva je bila opšta reakcija naroda povodom ovog prevoda i drugih lako razumljivih prevoda Biblije? Jednostavno rečeno, ljudi su bili presrećni! Kada je bio u čamcu na jednom od grčkih ostrva jedan prodavac Biblija, predstavnik Britanskog i inostranog biblijskog društva, bio je „tako opkoljen čamcima punim dece koja su došla zbog [Biblije], da je morao... narediti kapetanu da isplove iz luke“ kako ne bi svoju čitavu zalihu Biblija prodao na jednom mestu! Ali protivnici nisu sedeli skrštenih ruku.

Pravoslavni sveštenici su upozoravali narod da ne nabavljaju ovakve prevode. Na primer, u Atini, Biblija je bila zaplenjivana. Godine 1833. kritski pravoslavni episkop spalio je „Novi zavet“ koji je pronašao u jednom manastiru. Jedan sveštenik je sakrio jedan primerak, a ljudi u susednim selima su sakrili svoje primerke dok episkop nije napustio to ostrvo.

Nekoliko godina kasnije na ostrvu Krfu, Sveti sinod Grčke pravoslavne crkve zabranio je Vamvasov prevod Biblije. Bilo je zabranjeno prodavati je, a postojeći primerci su bili uništeni. Na ostrvima Hios, Siros i Mikonos, neprijateljstvo lokalnog sveštenstva prema Bibliji vodilo je do njenog spaljivanja. Ali daljnja zabrana Biblija je tek predstojala.

Kraljica se interesuje za Bibliju

Tokom 1870, grčka kraljica Olga je shvatila da većina grčkog naroda još uvek malo zna o Bibliji. Verujući u to da bi spoznanje Pisma pružilo utehu i okrepu narodu tražila je način da se Biblija prevede na jednostavniji jezik od onog koji je u Vamvasovom prevodu.

Nezvanično, atinski arhiepiskop i poglavar Svetog sinoda Prokopije, podsticao je kraljicu na ovaj poduhvat. Međutim, kada je podnela molbu Svetom sinodu za zvaničnu dozvolu, molba je bila odbijena. Ipak, bila je uporna i podnela je novu molbu da bi 1899. po drugi put bila odbijena. Ne obazirući se na zabranu, odlučila je da o svom trošku objavi ograničen tiraž Biblije. To je bilo urađeno 1900.

Nepopustljivi protivnici

Godine 1901, ugledan atinski list The Acropolis, objavio je jevanđelje po Mateju na narodnom grčkom, koje je preveo Aleksandar Palis, prevodilac koji je radio u Liverpulu (Engleska). Očigledan motiv  Palisa i njegovih kolega bio je da ’obrazuje Grke‘ i da „pomogne da se narod oporavi“ od nazadovanja.

Studenti bogoslovije i njihovi profesori nazvali su taj prevod „podsmehom najvrednijoj relikviji naroda“, oskvrnućem Svetog pisma. Carigradski patrijarh Joakim III izdao je jedan dokument kojim je taj prevod osudio. Taj spor je dobio političku dimenziju i korišten je na nepošten način od strane zaraćenih političkih tabora.

Jedan uticajni deo atinske štampe počeo je napadati Palisov prevod nazivajući njegove pristalice „ateistima“, „izdajnicima“ i „agentima inostranih sila“ koji su rešeni da naruše stabilnost grčkog društva. Na podsticaj krajnje desničarskih elemenata Grčke pravoslavne crkve, u Atini su od 5. do 8. novembra 1901. besneli studentski nemiri. Studenti su napali prostorije lista The Acropolis, demonstrirali su ispred kraljevske palate i zauzeli Univerzitet u Atini, zahtevajući ostavku vlade. Na vrhuncu tih nemira, u sukobima s vojskom poginulo je osmoro ljudi. Sledećeg dana, kralj je zahtevao ostavku arhiepiskopa Prokopija, a dva dana kasnije kompletna vlada je dala ostavku.

Mesec dana kasnije, studenti su ponovo demonstrirali i javno spalili jedan primerak Palisovog prevoda. Oni su izdali rezoluciju da taj prevod ne bude u opticaju i tražili su stroge kazne za svaki takav pokušaj u budućnosti. Ovo je služilo kao izgovor da se zabrani bilo koji prevod Biblije na savremenom grčkom. Jedan zaista mračan trenutak!

„Reč Jehovina ostaje zauvek“

Zabrana korišćenja Biblije na savremenom grčkom ukinuta je 1924. Od tada Grčka pravoslavna crkva trpi potpuni poraz u svojim nastojanjima da narodu onemogući pristup Bibliji. U međuvremenu, Jehovini svedoci su širili biblijsko obrazovanje u Grčkoj, kao i u mnogim drugim državama. Od 1905, oni koriste Vamvasov prevod da bi hiljadama ljudi koji govore grčki pomogli da steknu spoznanje o biblijskoj istini.

Tokom godina, mnogi izučavaoci i profesori činili su napore vredne hvale u stvaranju Biblije na savremenom grčkom. Danas postoji oko 30 prevoda cele Biblije ili njenih delova i svi su oni razumljivi jednom prosečnom Grku. Među njima je pravi dragulj grčki prevod New World Translation of the Holy Scriptures, koji je izašao 1997. u korist 16 miliona ljudi širom sveta koji govore grčki jezik. Ovaj prevod, koji su objavili Jehovini svedoci je lako čitljiv i prenosi Božju Reč na razumljiv način, držeći se verno izvornog teksta.

Borba za Bibliju na savremenom grčkom rasvetljuje jednu važnu činjenicu. Ona jasno pokazuje da uprkos neprijateljskim naporima „reč Jehovina ostaje zauvek“ (1. Petrova 1:25).

[Fusnota]

[Slika na 27. strani]

Prvi grčki prevod celokupnih Hrišćanskih grčkih spisa objavljen je 1630. pod vođstvom Kirila Lukarisa

[Izvor]

Bib. Publ. Univ. de Genève

[Slike na 28. strani]

Neki prevodi na govorni grčki (godine štampanja i autori): Psalmi: (1) 1828, Larion, (2) 1832, Vamvas, (3) 1643, Julijan. „Stari zavet“: (4) 1840, Vamvas

Kraljica Olga

[Izvori]

Biblije: National Library of Greece; Kraljica Olga: Culver Pictures

[Izvor slike na 26. strani]

Papirus: Reproduced by kind permission Trustees of the Chester Beatty Library, Dublin

[Izvor slike na 29. strani]

Papirus: Reproduced by kind permission Trustees of the Chester Beatty Library, Dublin